Advokat Beograd cover slika mob Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Tužbe za obradu kredita Advokat Beograd

Troškovi obrade kredita


 

Tema zakonitosti naplate troškova obrade kredita koje su banke naplaćivale svojim klijentima je postala vrlo aktuelna u poslednjih godinu dana. Da li banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita ili nemaju, pitanje je o kome trenutno odlučuju mnogi sudovi u Srbiji, a koje klijenti banaka sve češće postavljaju advokatu.

Banke su u ugovorima o kreditu određivale naplatu tzv. troškova obrade kredita i to su imenovale na različite načine (npr. troškovi praćenja i administriranja kredita). U svakom slučaju, troškovi su naplaćivani za kredite u svim valutama, a naplaćivani su, takođe, svim klijentima bilo da je reč o pravnim licima, bilo da je reč o fizičkim licima i bez obzira o kojoj vrsti kredita se radi tj. da li je reč o potrošačkim kreditima, stambenim itd. Zbog toga se klijenti banaka sve češće odlučuju da se obrate advokatu da sudskim putem ostvare svoja prava.

Takođe, iznos tih troškova banke određuju u procentima od iznosa kredita (npr. 1.5% od 150.000 dinara). Tako je banka sticala za istu uslugu različitu količinu novca, u zavisnosti od visine kredita, jer je očigledno teže službeniku banke da sa računa banke na račun klijenta prebaci iznos od 100.000.000,00 dinara, u odnosu na iznos od 100.000,00 dinara.

Jasno, troškovi obrade kredita za kredite koji su iste vrste se ne razlikuju značajno, kao što je razlika u naplati tih troškova značajna. Iznos koji banke naplaćuju na ime troškova obrade kredita ide i preko hiljadu evra kod dugoročnih kredita.

Ukoliko Vam je banka naplatila naknadu za obradu kredita, imate pravo da putem tužbe povratite novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, informišite se o tome kod Advokata Beograd.

tuzba za obradu kredita advokat beograd

Sve je više pravnosnažnih sudskih presuda u korist klijenata banke, raspitajte se o svojim pravima kod advokata u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Stope tih troškova se kreću od 0.5% pa naviše, koliko ko je imao sreće.

Trošak obrade kredita se naplaćuje od klijenata kao jednokratni trošak prilikom odobravanja kredita i odbija se od ukupnog iznosa odobrene pozajmice.

Banke u svojim odgovorima na tužbene zahteve navode su zbog naplate troškova obrade kredita, smanjile iznos kamate. Treba da znate da postoje banke koje su, od kada je pokrenuto pitanje nezakonitosti naplate troškova obrade, ukinule ovaj trošak, a kamatu ostavile istu. S toga, postavljamo pitanje, da li je ovo još jedan bezuspešan pokušaj da se banka opravda?!

Mada, sa druge strane, banke su na svakom uglu isticale svoje niske kamatne stope, pa na taj način privlačile klijente. A kako je postupak dobijanja kredita, naročito stambenih, rigorozan, pogotovo ako je potrebno da Vaš zahtev odobri Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), klijentu je već stvoren pritisak da uzme ono što mu se nudi, u suprotnom će njegov zahtev teže odobriti NSOSK.

Naime, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom, kako predviđa član 1065. Zakona o obligacionim odnosima.

Ova odredba predstavlja osnov na kojoj počiva ugovor o kreditu koji banke zaključuju sa svojim klijentima.

Isti zakon (Zakon o obligacionim odnosima) propisuje u članu 15. da u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. To znači da ugovorne strane moraju biti po pravilu u ravnopravnom položaju: banka koja daje kredit = klijent koji plaća bančinu uslugu.

Ipak, član 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga navodi sledeće: ugovor o kreditu obavezno sadrži vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive - periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.).

Dakle, kamata kao cena usluge jeste glavna obaveza klijenta, ali ne mora biti jedina. Tako, Zakon o zaštiti korisnika finanasijskih usluga spominje pravo banke da ugovori plaćanje naknade za prevremenu otplatu kredita u članu 36. To je primer naknade koja nije kamata, a klijent po ovom zakonu ima dužnost da je plati banci.

Banke su ove troškove imenovale različitim nazivima - naknada za obradu kredita, provizija za obradu kredita, administrativni trošak kredita, informišite se o tome kod Advokata Beograd.

tuzba za obradu kredita advokat

Svoje konsultacije u vezi sa obradom kredita možete zakazati i putem Live chat-a kod Advokata Beograd.

Međutim, nijedan zakon, ni Zakon o obligacionim odnosima, ni Zakon o zaštiti korisnika finanasijskih usluga, niti bilo koji drugi ne spominju pravo banke da naplati tzv. troškove obrade kredita. Time se problem dodatno produbljuje.

Sa druge strane, trošak obrade kredita koje banka ima nastaje u poslovanju banke i isključivo je u interesu banke.

Još jednom, ugovor o kreditu je dvostrano obavezan ugovor, a to znači da on rađa obaveze i za banku koja ima dužnost da da klijentu kredit, a on za uzvrat plaća uslugu banke kroz ugovorenu kamatu i vraća kredit banci kako je ugovoreno. Kamata je, dakle, cena koštanja usluge banke - davanja kradita.

Tako kaže član 1056. Zakona o obligacionim odnosima, ali član 1066. stav 2. istog zakona dodaje, da se ugovorom o kreditu utvrđuje iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Tako neki tumače da ova odredba (a u njoj posebno: uslovi davanja kredita) govori u prilog tome da banke imaju pravo da u ugovorima o kreditu dodaju i troškove obrade kredita pored kamate, kao cene za usluge banaka.

Međutim, iako dvostran ugovor, ravnopravnost strana bi trebala da se podrazumeva, naprotiv, ugovor o kreditu je primer ugovora po pristupu, u kojem jedna strana, jača strana, sastavlja ugovor, određuje njegovu sadržinu, a druga strana, slabija strana, ima mogućnost da takav ugovor prihvati ili ne prihvati. Strana koja pristupa ovom ugovoru, u ovom slučaju klijent, nema mogućnost da sudeluje u kreiranju odredaba ovog ugovora, ne može čak ni da traži da se neke odredbe izmene ili koriguju. Njihova autonomija volje se svodi na uzmi ili ostavi.

Banka stavlja korisniku kredita određeni novčani iznos na raspolaganje, a pri tome za sebe zadržava pravo da odredi troškove kredita bez odgovarajućih obrazloženja šta podrzumevaju isti, zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita i na osnovu čega su utvrđeni.

Ukoliko imate nedoumice da li Vam je banka naplatila naknadu za obradu kredita, informišite se kod advokata u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

troskovi naplate kredita advokat

Banke su zaključivale ugovore o osiguranju stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), a naknadu su naplaćivali od klijenata, informišite se o svojim pravima kod Advokata Beograd.

Ono što je zanimljivo da banke, sada u svojim odgovorima na tužbu iznose da klijent nije morao sa njima baš da zaključi ugovor. Iako nijedna banka nije monopolista na našem tržištu, njihovo tržište je jedinstveno i retko čiji uslovi se razlikuju, ako se i razlikuju to je neprimetno. Tako da klijentu jedino preostaje da izabere manje zlo, ali to nikako ne znači da mu ti uslovi odgovaraju, nego da nema drugu soluciju.

Banke su evidentno u jednom nadmoćnijem položaju u odnosu na klijente i stoga se na takve ugovore primenjuju nešto strožija zakonska pravila kako ugovorna strana koja je u dominantnom položaju ne bi isti koristila na štetu druge slabije strane.

Tako, u članu 143. Zakona o obligacionim odnosima stoji sledeće: 

  • ⁂ Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa;
  • ⁂ Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj.

Dakle, sve one odredbe koje su nepravične sud će odrediti kao ništave.

To je vrlo bitno za ovu problematiku. Budući da banka svakako u poslovanju mora da obavi posao obrade kredita, pa čak i kada on nije odobren klijentima, doprinosi gledištu da su takve odredbe u ugovorima nepravične.

što znači da banka svakako sprovodi postupak obrade kredita, te ukoliko vam kredit bude odobren, taj trošak ćete i platiti, a ukoliko vam kredit ne bude odobren – nećete. Logično, zar ne?

Svoje konsultacije možete zakazati i putem mejla advokata Advokatske kancelarije Branislava Krnić.

naplata troskova obrade kredita advokat beograd

Ukoliko su neke presude do sada donete u korist banke, ne znači da one ne mogu biti preinačene u drugostepenom, čak i u trećestepenom postupku, informišite se o tome kod advokata u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Stav Narodne banke Srbije  po ovom pitanju je dat kroz dopis u vezi sa naplatom naknade i troškova koje banke naplaćuju u vezi sa realizacijom kredita (trošak obrade, praćenja i administriranja kredita), a koji je poslat bankama u julu 2017. godine i u kome se navodi sledeće: “…Molimo vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako bi ste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu sa propisima, kao i da o navedenom blagovremeno obavestite Narodnu banku Srbije,” isto tako i: “Određivanje visine naknade u procentualnom iznosu od vrednosti kredita u praksi dovodi do toga da za istovrsni bankarski proizvod, odnosno uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine, pri čemu banka zapravo ima potpuno iste troškove, što znači da visina naknade ne predstavlja odraz stvarnih troškova pružanja usluge.”

Ovim postupkom je nesumnjivo Narodna banka Srbije ukazala na nezakonito postupanje banaka.

Posebno je istaknuto da se naknade moraju naplaćivati u fiksnom iznosu, a ne u procentualnom, kakva je bila dosadašnja praksa banaka, jer ugovaranjem naknade troškova obrade kredita u procentualnom iznosu banka različitim korisnicima za iste usluge naplaćuje različite troškove.

Ipak, banke nisu priznale da su ovaj trošak nezakonito naplaćivale niti su započele sa vraćanjem novca koje su svih ovih godina naplaćivale od klijenata.

Jedini način koji klijentima ostaje na raspolaganju da povrate novac jeste da pokrenu sudski  postupak, odnosno da podnesu tužbu protiv banke, kojom će tražiti povraćaj novca koji su uplatili u tu svrhu, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

U ovakvim postupcima nema zastarelosti, te se ističe da pravo na vraćanje novca ima i onaj ko je već otplatio kredit.

Tako je pred sudovima u Srbiji poveden veliki broj parničnih postupaka. Sudska praksa, nažalost, nije ujednačena, ali se teži ka tome.

Najinteresannija je drugostepena presuda i to presuda Višeg suda u Somboru, kojom je odlučeno da je banka dužna da klijentu vrati novac za troškove obrade kredita zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove postupka, jer je praksa naplate troškova obrade kredita nezakonita.

U članu 105. stavu 1. Zakona o obligacionim odnosima je određeno da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

Iako je, dakle, odredba ugovora o kreditu kojom se određuje naplata troškove obrade kredita ništava, ugovor ostaje na snazi.

Sud objašnjava da: « …pomenuta odredba ugovora ne spomnje na šta se odnose ti troškovi i zašto se isti vezuju za iznos kredita. Zbog svega pomenutog tužiocu je nepoznat mehanizam po kome se dobija visina tih troškova… a što ga dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na tuženu banku koja na osnovu u napred pripremljenog i odštampanog ugovora o kreditu, na čiju sadržinu tužilac kao korisnik kredita ne može da utiče, stavlja korisniku određeni novčani iznos na raspolaganje, a pri tome za sebe zadržava pravo da odredi troškove kredita bez odgovarajućih obrazloženja koji su to troškovi, na osnovu čega su utvrđeni i zašto se vezuju za iznos odobrenog kredita. Polazeći od navedenog, takvo postupanje tužene (banke, dakle) je u suprotnosti sa osnovnim načelima na kojima počiva pravni poredak države na čijoj teritoriji banke posluju, pre svega načelom jednake vrednosti uzajmanih davanja koje je Zakon o obligacionim odnosima normirao kao osnovno načelo kod dvostranih ugovora… »  

Kod ugovora po pristupa, kakav je ugovor o kreditu, mora se voditi računa o načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja, Advokat Beograd.

troskovi obrade kredita advokatska kancelarija beograd

Da bi banka mogla da naplati troškove obrade kredita mora da dokaže da je te troškove zaista i imala, Advokat Beograd.

Ukoliko su neke presude do sada donete u korist banke, ne znači da one ne mogu biti preinačene u drugostepenom, čak i u trećestepenom postupku. Tako je Vrhovni kasacioni sud u revizijskom postupku (postupak po vanrednom pravnom leku) protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu doneo odluku u korist klijenta banke, odnosno preinačio presudu koja je u ranijem delu postupka doneta u korist banke sa objašnjenjem da banka ima pravo samo na kamatu kao cenu davanja kredita klijentima!

Ipak, nema pravne prepreke da se ovakav stav promeni u budućim sudskim odlukama, jer kao što je rečeno sudska praksa nije izvor prava u Srbiji.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 22.05.2018. godine doneo pravni stav u kome navodi da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, međutim ponuda banke mora da sadrži jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Takođe ovi troškovi mogu biti iskazani u procentualnom iznosu, ali se naplaćuju isključivo kroz obračun kamatne stope.

Kao što je i očigledno, nijedna banka do sada nije iskazivala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita u svojim ponudima, a svakako da nije obračunala ove troškove kroz obračun kamatne stope.

S toga smo mišljenja da banka ne može da dokaže svoje stvarne troškove koje je imala na osnovu postupka obrade kredita, naročito što ovaj postupak rade zaposleni u banci, koji za svoj rad primaju platu, te banke ne angažuju dodatnu radnu snagu.

Stranku u sudskom postupku može da zastupa advokat, a ne udruženje, a ako udruženje sarađuje sa advokatima i posreduje između klijenta i advokata, ti advokati vrše težu povredu dužnosti i ugleda advokature, zbog toga sami izaberite svog advokata, Advokat Beograd.

obrada kredita advokat beograd

Spisak svih advokata se nalazi na sajtu nadležne Advokatske komore, ne bave se svi ovom temom, ali Vi imate mogućnost da sami izaberete svog advokata koji će zastupati Vaše interese, Advokat Beograd.

UPOZORENJE

Do sada ste mogli da se upoznate sa činjenicom da razna udruženja, koja niti Ustavom, niti zakonom, nisu ovlašćena za pružanje pravne pomoć, upravo vrše ove usluge, te ih oglašavaju u sredstvima javnog informisanja, i na taj način pribavljaju klijente. Ovakav način postupanja je protivzakonit i predstavlja krivično delo nadripisarstvo, predviđeno Krivičnim zakonikom u članu 342.

Naročito napominjemo da samo advokat ima osiguranje od profesionalne odgovornosti, te ukoliko vam gore pomenuta udruženja prouzrokuju štetu, istu nećete moći nadoknaditi, kao što biste to mogli da vam štetu prouzrokuje advokat.

Ukoliko ova udruženja sarađuju sa advokatima, te vas udruženja kojima se javite za pomoć povežu sa advokatima, ti isti advokati vrše težu povredu dužnosti i ugleda advokature predviđene Zakonom o advokaturi, te ste dužni da prijavite nadležnoj Advokatskoj komori ovakvo postupanje advokata, kako bi se protiv isti pokrenuo disciplinski postupak.

Stranka je slobodna da izabere svog advokata sa spiska advokata nadležne Advokatske komore, nemojte da drugi odlučuju za vas.


Advokat Branislava Krnic Beograd

Nulla regula sine exceptione.

Nijedno pravilo nije bez izuzetka.

Postavite pitanje


Uspešno ste poslali poruku.
Advokat će Vas kontaktirati u najbržem roku.