Podela zajedničke imovine Advokat Beograd

Imovina supružnika ili vanbračnih partnera može biti zajednička ili posebna. Porodični zakon uređuje šta spada u zajedničku imovinu, ali moguće je (što je vrlo retko u praksi) urediti imovinske ondose i bračnim ugovorom uz pomoć advokata. Do podele zajedničke imovine uglavnom dolazi nakon bračnog brodoloma i tada na površinu isplivavaju mnoge dileme poput pitanja da li supruga domaćica ima svoj „deo“ u imovini muža, da li vanbračni partner ima podjednaka prava u podeli zajedničke imovine iako brak nije sklopljen itd...

Deoba imovine supružnika ili vanbračnih partnera je moguća i za vreme trajanja bračne, odnosno vanbračne zajednice. Naglašavamo da zakonodavac izjednačava brak i vanbračnu zajednicu. Uglavnom se smatra da do deobe imovine dolazi samo kada dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. Ipak, nije tako. Nema prepreke da se supružnici/vanbračni partneri dogovore da podele svoju zajedničku imovinu za vreme trajanja braka/vanbračne zajednice.

Šta spada u zajedničku imovinu supružnika

U zajedničku imovinu spada imovina koju su supružnici/vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku/vanbračnoj zajednici. Vrlo se široko tumači pojam rada, pa tako se pod radom ne smatra samo rad u radnom odnosu, već i rad u domaćinstvu, rad na odgajanju i vaspitavanju deteta, imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju, bez obzira na to što je samo jedan supružnik davalac izdržavanja. Na primer, stan koji je za vreme trajanja braka otkupio jedan od supružnika spada u režim zajedničke imovine. Isto tako, u režim zajedničke imovine mogu spadati i potraživanja koja jedna od supružnika ima prema trećim licima itd. Vidi se da je vrlo široko u praksi tumačen pojam rada u toku trajanja zajednice života supružnika.

U slučaju da niste sigurni šta od Vaše imovine predstavlja zajedničku, a šta posebnu imovinu, možete se konsultovati sa Advokatom Beograd .

Advokatska kancelarija Branislava Krnić Vam pruža mogućnost da se u ovom tekstu bliže upoznate sa institutom zajednička imovina.

Isto tako, imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu (što je veoma teško). Ipak, prema Zakonu o igrama na sreću Državna lutrija Srbije može objaviti identitet dobitnika, uz njegovu prethodnu saglasnost, ako pravilima igre na sreću nije predviđeno da se identitet dobitnika može objaviti i bez saglasnosti dobitnika. To znači da srećni dobitnik može uskratiti svoju saglasnost Državnoj lutriji o objavi svog identiteta, te tako učiniti da njegova druga polovina ne sazna srećne vesti.

Potom, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu. Takva imovina je stečena radom supružnika, ali uz pomoć njegovih talenata ili veština. Iako je centralno kod intelektualne svojine posebno umeće nekog lica, ipak sva takva imovina proističe iz rada, te iz tog razloga ne može potpasti pod režim posebne imovine supružnika.

Udeli u zajedničkoj imovini su idealni i u slučaju sudske deobe pretpostavlja se da iznose po polovinu, a naravno veći udeo jednog supružnika/vanbračnog partnera se u slučaju sudske deobe mora dokazivati. Ne može se reći kom supružniku/vanbračnom partner pripada nešto od zajedničke imovine, pre deobe. Deoba imovine je od značaja upravo za jasno preciziranje šta pripada kom supružniku/vanbračnom partneru. Zakonodavac pretpostavlja da zajedničkom imovinom supružnici/vanbračni partneri upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se poslovi redovnog upravljanje preduzimaju uvek uz saglasnost drugog supružnika/vanbračnog partner itd. Budući da je udeo određen kao idealna vrednost, kao idealni deo, jasno je zašto zakonodavac propisuje da supružnik/vanbračni partner ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Ja, kao supruga, ne mogu prodati stan koji smo suprug i ja stekli zajedničkim radom, a čak ne mogu prodati ni svoj udeo u tom stanu. Razlog tome je što kupac ne može da zna koji se to deo stana prodaje. Da li mu onda pripada špajz i kuhinja ili neki drugi deo stana.

Zato se u Porodičnom zakonu kaže da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Tako, kada se supružnici u katastru nepokretnosti upišu kao suvlasnici i na tačno određenim udelima, onda je sasvim prihvatljivo da jedan supružnik može prodati ili pokloniti, na primer, svoj suvlasnički deo. Naravno, poštujući obaveze koje ima prema drugom suvlasniku, u ovom slučaju supružniku/vanbračnom partneru (u smislu prava preče kupovine itd.).

Sa Advokatom Beograd se možete posavetovati oko deobe zajedničke imovine.

Ukoliko želite možete se bliže informisati u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Sporazumna deoba bračne imovine

Deobom zajedničke imovine, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika/vanbračnih partnera u zajedničkoj imovini. Supružnici mogu da zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine. Ovaj sporazum mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. To je sporazumna deoba. Ona pretpostavlja da postoji saglasnost supružnika po pitanju deobe zajedničke imovine. To konkretno znači da se supružnici/vanbračni partner prethodno dogovore kome šta pripada, da to “stave” na papir i da notar overi njihov sporazum. To nikako ne znači da je taj sporazum tj. dogovor supruga konačan. Prema opštim pravilima obligacionog prava moguće je tražiti poništaj sporazuma o deobi zajedniče imovine, na primer zbog toga što je on zakljičen iz razloga pretnji jednog supružnika drugom ili zbog prevare itd.

Takođe, prema odredbama Porodičnog zakona, sporazumna deoba imovine je uslov za zaključenje sporazumnog razvoda braka . U sudskoj praksi se često dešava da supružnici koji pristupaju sporazumnom razvodu braka izjave da nemaju zajedničku imovinu kako bi se što pre razveli, što sud uzima kao istinito. Tako se u praksi ne poštuje ova zakonska odredba.

Novina Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova donosi jednu novinu na ovom polju. Pa tako, prema ovom zakonu zajednička svojina na nekoj nepokretnosti koja je stečena u toku trajanja zajednice života u braku/vanvračne zajednice upisuje se u katastar na celoj nepokretnosti ili na suvlasničkom udelu u nepokretnosti, na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih. Međutim, zakonodavac predviđa obavezu za javne beležnike da dostave katastru nepokretnosti dokumentaciju koja je neophodana za upis prava na nepokretnostima. Po ovom zakonu, imovina ne mora biti upisana kao zajednička ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika, ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu, sa određenim udelima. Sa druge strane, kada je nepokretnost upisana u katastru na jednog od supružnika/ vanbračnih partnera, mogu supružnici dostaviti katastru izjavu I to oba supružnika, pa će se u katastru nepokretnosti upisati zajednička svojina na predmetnoj nepokretnosti. Ovakve izjave supružnika/vanbračnih partnera moraju biti u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđenih (solemnizovanih) izjava, a takođe, mogu biti i sastavni deo isprave kojom se stiče nepokretna imovina na koju se ta izjava odnosi, odnosno solemnizacione klauzule kojom je potvrđena ta isprava.

Korist od deobe zajedničke imovine supružnika sporazumnim putem može biti višestruka, Advokatom Beograd.

Sporazumom izbegavate dugotrajan, skup i iscrpljujući sudski proces, Advokatska kancelarija Branislava Krnić

Korist od deobe zajedničke imovine supružnika sporazumnim putem može biti višestruka. Pre svega, izbegava se dugotrajan, skup i iscrpljujući sudski postupak u kojem sud donosi odluku o deobi imovine. Nakon deobe, bez saglasnosti drugog supružnika je moguće izvršiti promet posebne imovine. Takođe, u izvršnom postupku se dugovano potraživanje jednog supružnika neće naplatiti iz posebne imovine drugog itd. Mana podele zajedničke imovine supružnika se vidi u tome što se na ovaj način podrivaju temelji braka koji počivba na zajedništvu. Pitanje je koliko princip “sve je moje tvoje” može da opstane nakon ukidanja režima zajedničke imovine, pa čak i kada se ona vrši sporazumnim putem. Deobom zajedničke imovine i stvaranjem posebnih imovinskih fondova supružnika, dvoje više nisu kao jedno, možda ne samo u imovnskom pogledu, već i u nekom drugom smislu - emocionalnom, duhovnom. U praksi, pitanje sporazumne podele zajedničke imovine uglavnom iskrsava kada se radi o supružnicima/vanbračnim partnerima koji poseduju imovinu velike vrednosti ili kada se želi izbeći da naplata dugovanog potraživanja nekog od njih bude realizovana iz zajedničke imovine.

Sudska deoba bračne imovine

Kada nema dogovora među supružnicima/vanbračnim partnerima o podeli zajedničke imovine, deobu će izvršiti sud. U sudskom postupku je potrebno utvrditi nekoliko činjenica: šta sve od imovine spada u zajedničku imovinu, koji su to udeli supružnika u zajedničkoj imovini i na koji način će se izvršiti deoba zajedničke imovine. Kao što je navedeno, pretpostavlja se da su udeli supružnika/vanbračnih partnera jednaki, a ova pretpostavka je oboriva, pa onaj ko smatra da ima veći udeo u zajedničkoj imovini mora u posebnom parničnom postupku dokazsti veći udeo. Način deobe imovine, kada je sud u parničnom postupku utvrdio koliki su udeli supružnika, određuje se u vanparničnom postupku.  Kada nije moguće izvrštiti podelu imovine, jer na primer supružnici poseduju samo stan, pristupa se prodaji stana, a novac od prodaje se deli u onoj srazmeri koju je sud utvrdio kada je određivao procentualni udeo supružnika. Sa druge strane, može se utvrditi da su supružnici suvlasnici tog stana sa udelima koje je sud odredio. U svakom slučaju, proći kroz fazu sudske deobe zajedničke imovine nije lako, a obično do ovoga dolazi nakon razvoda braka, kada najčešće iskrsavaju problemi oko podele imovine.