Ugovor o poklonu Advokat Beograd

Svi volimo da dobijamo poklone. Međutim, iz iskustva advokata pravne zavrzlame koje mogu nastati povodom ugovora o poklonu su brojne. Cilj ovog članka je da se rasvetle dileme koje su najčešće kada je ovaj pravni posao u pitanju. Poklanjati se mogu različite stvari, male ili veće vrednosti, nepokretnosti, novčani iznosi itd. U suštini, nema prepreke da ono što je nečija svojina bude predmet ugovora o poklonu.

Poklon se sa pravnog aspekta gledano može definisati kao izjava volje kojom se povećava imovina drugog lica bez naknade. To je dobročin pravni posao jer kod njega dolazi do odsustva razmene materijalnih dobara. Ovim ugovorom se poklonodavac obavezuje da prenese ili prenosi u svojinu poklonoprimca poklon.

Zakon o ugovoru o poklonu

Ugovor o poklonu nije regulisan odredbama Zakona o obligacionim oidnosima, već pravilima Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine. Primenjuju se samo pravila o ugovoru o poklonu iz Srpskog građanskog zakonika, a ne taj Zakonik. Izvor prava koji upućuje na ovaj Zakonik su odredbe Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. Ipak, na ugovor o poklonu se mogu primenjivati i odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu opšta pitanja ugovornog prava.

Poklanjati se mogu nepokretne, pokretne stvari, kao i prava koja poklonodavac ima, poput imovinskih prava autora, na primer. Mogu se poklanjati i buduće stvari, na primer sav rod useva pšenice koji neko ima u određenom vremenoskom periodu. Moguće je poklanjati i potraživanja koja poklonodavac ima prema nekom trećem licu, ili se može oprostit dug koji poklonoprimac ima prema poklonodavcu. Ne mogu se poklanjati, sa druge strane, sva ona prava koja su vezana za ličnost poput moralnih autorskih prava, prava na nasledstvo itd. Ništav je svaki ugovor o poklonu kada je predmet istog nemoguć, nedopušten odnosno protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajuma ili kada je neodređen ili neodrediv.

Ukoliko želite da učinite poklon nekome, možete angažovati Advokatsku kancelariju Branislava Krnić da to učini za Vas.

Poklanjati se mogu nepokretne, pokretne stvari, kao i prava koja poklonodavac ima, Advokat Beograd.

U Srpskom građanskom zakoniku je rečeno da ugovor o poklonu nastaje na osnovu saglasnosti volja poklonodavca i poklonoprimca. Saglasnost volja se odnosi na činjenicu da je reč o besteretnom davanju i o tome šta je predmet poklona. Dakle, bez pristanka poslonoprimca nema ugovora o poklonu. Na osnovu ugovora o poklonu za poklonodavca nastaje obaveza, a za poklonoprimca potraživanje. Neophodno je da davanje poklonodavca bude slobodno i dobrovoljno. Dobrovoljnost ili namera darivanja će postojati onda kada je namera poklonodavca takva da on želi da bez ikakve naknade drugome učini poklon. Traži se da poklonodavac ima svest i nameru da umanji svoju imovinu u korist drugoga bez naknade.

Ugovor o poklonu se odlikuje neopozivošću, osim određenih zakonom propisanih slučajeva. Eventualno unošenje u ugovor odredbe da je dozvoljen jednostrani opoziv poklona bi moglo dovesti do brojnih zloupotreba i ucena poklonoprimca od strane poklonodavca. Stoga, mislimo da bi ovakva odredba trebala biti bez pravnog dejstva. Mogućnost jednostranog opoziva postoji i strogo je limitirana razlozima koji su navedeni u zakonu i to su situacije kada poklonodavac dođe u loše materijalno stanje tako da nema dovoljno sredstava za život i situacija kada poklonoprimac pokaže neblagodarnost poklonodavcu.

Da bi bio zaključen ugovor o poklonu traži se postojanje sposobnosti ugovoranja odnosno poslovna sposobnost ugovornih strana.

Pisani ugovor o poklonu stvara obavezu za poklonodavca da poklon preda poklonoprimcu. Ipak, često se daruje neko bez sačinjavanja ugovora o poklonu, kao pisanog akta. Tada, predaja poklona, predstavlja realizaciju ovog usmenog ugovora. Naravno, ugovor o poklonu se obavezno sačinjava u pisanoj formi kada se poklanjaju nepokretnosti. Takav ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti solemnizovan kod javnog beležnika.

Ugovor o poklonima sa nalogom ili teretom

Postoje i pokloni sa nalogom ili teretom gde poklonodavac zadržava za sebe neko pravo ili pak, nalaže poklonoprimcu da drugome nešto učini. Karakteristika dobročinosti kod ugovora o poklonu sa teretom ili nalogom ne pada u vodu jer i dalje postoji namera darivanja poklonoprimca. Jedino taj teret ili nalog ne sme biti naknada za primljeni poklon. U protivnom, nije reč o dobročinom ugovoru, već o teretnom. Da li je takav ugovor teretni ili nije, ocenjivaće sudija u svakom konkretnom slučaju. Da bi ugovor ostao dobročin neophodno je da taj teret ili nalog bude znatno manje vrednosti nego poklon. Smisao ovakvog određenja ugovora o poklonu, kao teretnog ili besteretnog, se odražava na planu odgovornosti poklonodavca za pravne i materijalne nedostatke stvari jer u slučaju teretnog ugovora poklonodavac odgovara za mane stvari.

Što se tiče nedostataka stvari koje su poklonjene, poklonodavac neće odgovarati za njih. Drugačije stvari stoje kada je predmet ugovora o poklonu određena suma novca jer tada, ako dođe do zakašnjenja ispunjenja ugovora, duguje se i zakonska zatezna kamata. Ipak, poklonoprimac, uvek može da oprosti kamatu poklonodavcu i da mu tako učini poklon.

Da bi ugovor ostao dobročin neophodno je da taj teret ili nalog bude znatno manje vrednosti nego poklon, Advokatska kancelarija.

Informišite se o nužnom delu sa Advokatom Branislavom Krnić.

Kada je  u pitanju nasledno pravo, nasledniku se učinjeni poklon uračunava u njegov nasledni deo, sa izuzetkom poklona male vrednosti i onih koji su uobičajeni. U nasledni deo se ne uračunava ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika. Moguće je vraćanje poklona zbog povrede prava na nužni deo. Nužni deo je povređen kada je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Kada je nužni deo povređen vraćaju se učinjeni pokloni. Pokloni će se vraćati obrnutom redu kako su nastajali. Dakle, prvo se vraćaju pokloni koji su poslednji učinjenu i onda unazad kako su činjeni.  Ukoliko su neki pokloni učinjeni istovremeno, vratiće se srazmerno.

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Vraćanje poklona se može po zakonu zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca i to mogu zahtevati samo nužni naslednici ili ako oni umru pre isteka roka za postavljanje zahteva, njihovi naslednici u roku od šest meseci od smrti nužnog naslednika. Zakon o nasleđivanju jasno kaže da je poklon svako odricanje od prava, pa i odricanje od prava na nasleđe u korist nekog drugog naslednika, a isto tako, poklonom se prema ovom zakonu smatra i otpuštanje duga, sve ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili radi osnivanja i proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besteretno raspolaganje. Ustupanje naslednog dela drugom nasledniku predstavlja ponudu za zaključenje ugovora o poklonu. Ne može se poklanjati buduće nasledstvo koje je izvesno da će neko naslediti.

Oporezivanje poklona

Sticanje svojina putem poklona podleže oporezivanju. Zakon o porezu na imovinu kaže da se porez na poklon duguje kada je predmet ugovora o poklonu: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima. Ono što je po zakonu izuzeto od oporezivanja su udeli u pravnom licu, odnosno hartije od vrednosti, mopedi, motokultivatori, traktori, radne mašine, državni vazduhoplovi. odnosno vazduhoplovi bez sopstvenog pogona, novac, prava, odnosno stvari koje poklonoprimac primi od istog lica na poklon u vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini.

Vaša pitanja o ugovoru o poklonu možete poslati Advokatu putem Live chat-a.

Informišite se o visini poreza na poklon, Advokatska kancelarija.

Poreskim obveznikom se smatra lice koje primi na poklon ono što podleže oporezivanju po zakonu. Poklonodavac jemči supsijdijarno da će biti plaćen porez, a moguće je i da se sam obaveže ugovorom da će platiti dati porez i u tom slučaju se on smatra solidarnim jemcem. Osnovicom poreza na poklon se smatra tržišna vrednost poklonjene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, a to je dan zaključenja ugovora o poklonu ili kada je reč o usmenom ugovoru o poklonu, dan prijema pokona ili dan saznanja poreskih organa za učinjeni poklon kada nije prijavljen ugovor po zakonu nadležnim poreskim organima. Stopa poreza je sledeća: 2,5% za poklonoprimaca koji nije u srodstvu sa poklonodavcem, 1,5% za poreske obveznike koji se sa poklonodavcem nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom nasleđivanju (roditelji, braća, sestre). Porez na poklon neće plaćati poklonoprimac prvog naslednog reda, bračni drug poklonoprimaca i deca. Poklon učinjen roditeljima nije oslobođen plaćanja ovog poreza. Oslobođena je plaćanja ovog poreza i imovina koja je poklonjena poklonoprimcu drugog naslednog reda kada ta imovina služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti ili ako je poklonoprimac živeo sa poklonodavcem najmanje godinu dana pre prijema poklona itd. Obveznik poreza dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka ove poreske obaveze. Ovaj porez dospeva u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskog rešenja. Sve to bace novo svetlo na početnu tezu da je poklon besplatan pravni posao.

Poništaj ugovora o poklonu

Opoziv poklona je moguć,  a razlozi su strogo limitirani i to su sledeći slučajevi:

• za slučaj grupe nezahvalnosti, neblagodarnosti izražene prema poklonodavcu ili njemu bliskom licu;

Sud će ceniti sve okolnosti slučaja da bi utvrdio ima li takve neblagodarnosti koja bi mogla da dovede do opoziva poklona. Krivična presuda u kojoj je utvrđeno krivično delo poklonoprimca prema poklonodavcu je primer kada sud može doneti odluku da je neophodan opoziv poklona. Ipak, krivično delo nije jednini razlog za opoziv. Dovoljno je da postoji i neko moralno ogrešenje poklonoprimaca o poklonodavca. Sve to će sud ceniti prema okolnostima konkretnog slučaja. Tako bi uvredljive reči, povređena dužnost pomaganja, kao što je dužnost dece - poklonoprimaca da pomažu ostarilim roditeljima - poklonodavcima itd., mogle predstavljati razlog za opoziv poklona u smislu neblagodarnosti. Moguće je da poklonodavac oprosti neblagodarnost poklonoprimcu.

• Osiromašenje poklonodavca je još jedan slučaj;

Potrebno je da se radi o znatnom osiromašenju i to trajne prirode, tako da poklonodavac ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Prilikom ocenjivanja osiromašenja poklonodavca sud će uzeti u obzir da li je ovo stanje privremeno, odnosno da li ima izgleda da se skorije imovinsko stanje poklonodavca popravi.

Prema Porodičnom zakonu, moguć je i opoziv poklona nakon razvoda braka učinjenih za vreme trajanja braka i to samo ako je vrednost poklona nesrazmerno velika u odnosu na zajedničku imovinu bivših suprižnika.

Ukoliko želite da se informišete više o poništaju ugovora o poklonu, možete pozovati našu Advokatsku kancelariju.

Možete opozvati učinjeni poklon, Advokat u Beogradu Branislava Krnić.

Da bi se poklon opozvao mora se podneti tužba i u parničnom postupku zahtevati opoziv. Zabranjeno je opozivanje uobičajneih poklona, poklona učinjenih u dobrotvorne svrhe i nagradnih poklona. Poklon učinjen u dobrotvorne svrhe je posebna vrsta ugovora o poklonu jer se odlikuje jednom novom komponentom, a to je da on ima određeni cilj - želju da se učini neko dobro drugome. Stoga, ako je taj cilj izvršen, poklon u opštekorisne ili dobrotvorne svrhe ne može se opozvati zbog nezahvalnosti poklonoprimca ili osiromašenja poklonodavca. Takvo je gledište sudske prakse na ovu vrstu poklona.

Ukoliko sud donese odluku u kojoj se nalaže poklonoprimcu vraćanje poklona, ovaj ga vraća u stanju u kojem se trenutno nalazi i ne plaća ništa ako je u međuvremenu došlo do pogoršanja stanja poklonjene stvari. Kada je poklonoprimac nakon zaključenja ugovora o poklonu otuđio predmet poklona teretnim pravnim poslom i uz naknadu (npr. kupoprodajnim ugovorom), poklonodavac može zahtevati tu naknadu. Ukoliko je predmet poklona otuđen ugovorom bez naknade, poklonoprimac više neće imati obavezu da nešto vrati poklonodavcu. Opoziv poklona nije moguć ako umre poklonoprimac.

Poverilac poklonodavca ima pravo da opozove poklon, kao i lice koje prema kome poklonodavac ima obavezu izdržavanja, nužni naslednik takođe. Pobijanje poklona od strane poverilaca je moguće kada je poverilac oštećen jer poklonodavac nema dovoljno sredstava da isplati dugovano potraživanje i kada je dato potraživanje dospelo, a dužnik je znao i mogao znati da će učinjenim poklonom naneti štetu poveriocu. Ne traži se postojanje namere poklonodavca da ošteti poverioce. Ipak, neoboriva je pretpostavka da je dužnik znao ili morao znati da će oštetiti poverioce poklanjanjem svoje imovine ili prava. Poklon može ostati na snazi u onom delu koji prelazi iznos duga poklonodavca prema poveriocu koji zahteva pobijanje poklona. Jedino je potrebno da je poklonoprimac živ i da nije dalje otuđio poklon. Ovakava tužba može se podneti u roku od tri godine od dana kada je preduzeta radnja koja se pobija.

Čest je slučaj u praksi da se zaključuje ugovor o poklonu, a da se na taj način skriva drugi ugovor među ugovornim stranama. Tada važi taj drugi ugovor ako su ispunjeni svi propisani uslovi za njegovu punovažnost, a ne prividni ugovor. Najčešće se u praksi zaključuje prividni ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se prikriva ugovor o poklonu. Često se i prikriva ugovor o kupoprodaji ugovorom o poklonu radi izbegavanja poreskih obaveza.