Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Samostalno vršenje roditeljskog prava Advokat Beograd

Samostalno vršenje roditeljskog prava


Nakon prestanka bračne ili vanbračne zajednice dvoje ljudi koji imaju zajedničku decu, postavlja se pitanje vršenja roditeljskog prava. Ono može biti zajedničko i samostalno. Pod samostalnim vršenjem roditeljskog prava podrazumeva se das u zajednička deca poverena jednom roditelju uz to što se istovremeno određuje model i način održavanja ličnih odnosa dece sa drugim roditeljem kome nije povereno vršenje roditeljskog prava. Tada se takođe određuje i visina izdržavanja (alimentacije) koju je roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo u obavezi da plaća na ime izdržavanja maloletnog deteta. Roditelj koji plaća alimentaciju to čini do 18. godine deteta, odn. do 26. godine deteta ako se dete nalazi na redovnom školovanju, srazmerno svojim mogućnostima. Roditelj kome deca nisu poverena ima pravo da sa decom održava redovan kontakt, da ih izdržava, ali i da odlučuje o svim pitanjima koja bitno utiču na život dece. Tu spadaju: promena prebivališta, pitanja vezana za obrazovanje – upis srednje škole ili fakulteta, veći medicinski zahvati najčešće hirurške prirode, raspolaganje imovinom veće vrednosti, i mnoga druga pitanja. Veoma često pitanje u praksi u vezi koga se ljudi kojima je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava obraćaju advokatima ili službama pravne pomoći jeste pitanje putovanja maloletne dece u inostranstvo i njihov prelazak preko granice. To pitanje je regulisano Zakonom o graničnoj kontroli koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine. Ovaj zakon naime propisuje da policijski službenici odnosno granična policija imaju obavezu da obrate posebnu pažnju na maloletnike koji putuju sami ili u pratnji drugog lica koje im nije roditelj, staratelj odn. zakonski zastupnik.

Advokat Beograd će vam odgovoriti na sva pitanja putem Live chata

samostalno vrsenje roditeljskog prava

Advokatska kancelarija Branislava Krnić

-„za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin Republike Srbije do navršene 16. godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo, ili zakonskog zastupnika“.

Imajući u vidu ovu citiranu zakonsku odredbu, zaključuje se da se obaveza se odnosi samo na državljane Republike Srbije mlađe od 16 godina ne i na strane državljane. Potvrda je neophodna samo kada dete putuje samo ili sa nekim ko mu nije roditelj ili zakonski zastupnik odnosno da ista neće biti potrebna kada dete mlađe od 16 godina putuje u pratnji jednog ili oba roditelja. Da bi dete prešlo granicu potrebno je da poseduje putnu ispravu, pasoš. U situaciji kada su roditelji razvedeni i kada je sudskom odlukom jednom roditelju dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, prilikom izrade pasoša tom roditelju nije potrebna saglasnost drugog roditelja već je dovoljno da nadležnom organu podnese na uvid pravnosnažnu presudu. Kada dete dobije svoju putnu ispravu ono može sa roditeljem koji samostalno vrši roditeljsko pravo da nesmetano putuje u inostranstvo, dakle nije potrebna saglasnost drugog roditelja. Naravno, ukoliko se radi o turističkom putovanju, a ukoliko se radi o promeni mesta prebivališta, upisa u školu i drugih bitnih životnih pitanja, potrebna je saglasnost drugog roditelja.

Međutim, treba napomenuti da se ova napred navedena pravila odnose na Republiku Srbiju. Pisanu saglasnost nakon prelaska granice naše zemlje, pri ulasku u stranu zemlju, može zatražiti država u koju se otputovalo ili čija teritorija je samo tranzitna. Cilj je zaštita dece od zloupotrebe i zaštita dece od krivičnog dela otmice, od trgovine decom i drugih zločina koji se svakodnevno dešavaju u gotovo svim državama sveta. Kako još uvek ne postoji neki međunarodni obrazac koji bi važio u svim državama ili makar među potpisnicama Šengenske konvencije, jedan od saveta koji se daje roditeljima kada žele da putuju sa decom a nisu sigurni da li im treba saglasnost drugog roditelja jeste da se informišu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima država u koje putuju kako bi iz prve ruke saznali šta im je sve potrebno od papirologije za ulazak u tu određenu zemlju sa maloletnim detetom, u kojoj formi i na kom jeziku.

Advokat Beograd.

roditeljsko pravo

Advokatske kancelarije.

O samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane jednog roditelja može da se odluči na dva načina: 1. sporazumno i 2. sudski. Roditelji mogu postići sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Međutim, ako između bivših partnera ne postoji takav sporazum ili on nije u najboljem interesu deteta, sud je taj koji donosi konačnu odluku o načinu vršenja roditeljskog prava, uz uvažavanje mišljenja Centra za socijalni rad, kao organa starateljstva, a pre svega vodeći računa o najboljem interesu deteta. Najčešći razlozi da sud donese odluku o poveravnju samostalnog vršenja roditeljskog prava samo jednom roditelju su neki od sledećih: drugi roditelj je teško bolestan, drugi roditelj je često odsutan zbog prirode posla ili radi u inostranstvu, drugi roditelj se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, i mnogi drugi. U praksi je mnogo češće da sud donosi odluku o vršenju roditeljskog prava. U toj situaciji, kada sud treba da donese odluku o poveravanju maloletnog deteta, deo obavezne procedure je uključivanje u postupak organa starateljstva – Centra za socijalni rad. Organ starateljstva daje svoje stručno mišljenje nakon detaljnog postupka analize porodične situacije i dostavlja ga sudu. Iako nemaju obavezu, sudije se u ovim postupcima uglavnom oslanjaju na nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad. Nalaz i mišljenje organa starateljstva je izuzetno važan jer predstavlja procenu celokupne dotadašnje porodične situacije, tj. koji od roditelja je do tada predstavljao važniju emocionalnu podršku, ko je više vremena provodio sa njima, ko je decu vodio u školu ili vrtić, ko im je pomagao oko domaćih zadataka, crteža i slično.

Advokat Beograd.

vrsenje roditeljskog prava

Ukoliko imate nedoumice možete pozvati Advokatsku kancelariju i posavetovati se sa nama.

Treba napomenuti da je emocionalna potpora za decu mnogo bitnija od materijalne i stambene situacije, posebno iz razloga što se advokatskim kancelarijama i kancelarijama besplatne pravne pomoći najčešće javljaju žene koje ne smeju da traže razvod jer se plaše da će ostati bez dece, jer one nemaju posao ili sopstveni stambeni prostor a muževi imaju novčanih sredstava da sve to obezbede. Ono o čemu se vodi računa jeste posao kojim se se roditelj bavi iz razloga da bi se videlo da li ima vremena da bude sa decom, kao i ko je do tada više vremena provodio sa njima. Ovaj postupak je u našem pozitivnopravnom zakonodavstvu predviđen kao naročito hitan s obzirom na to da se odnosi na interes deteta, međutim sama brzina zavisi i od brzine kojom će nadležni centar da dostavi mišljenje sudu. Zakonski rok za to je do 60 dana, zatim i od toga da li su roditelji saglasni sa stručnim nalazom i mišljenjem. Iako bi ovi sudski postupci trebalo da se završe na najviše dva ročišta, nije neobično da se ovi sporovi vode i više godina. Kod donošenja odluke u ovim sporovim sud uvek gleda šta je za dete najbolje ili za kog roditelja je ono više vezano. U praksi je u najvećem broju ovakvih slučajeva dete dodeljeno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, međutim to ne znači da otac dobija starateljstvo samo u slučajevima kada je majka nepodobna, socijalno problematična, lišena poslovne sposobnosti ili sama prepusti dete ocu.