Proceduru osnivanja udruženja građana nije neophodno da vrši
advokat kao
pravnički stručno lice, ali klijent odn. lica koja žele osnovati udruženje ili
savez udruženja mogu sebi olakšati posao i ovlastiti advokatsku kancelariju da
to učini umesto njih. Jedan od načina, na Balkanu sve popularniji u poslednje
dve decenije, za
pribavljanje određenih prihoda jeste i samozapošavljanje po projektima. Kako se
Republika Srbija nalazi u procesu evropskih integracija i ulaska u Evropsku
Uniju, tako se njenim građanima sve više otvaraju vrata i mogućnosti koje nude
Evropski fondovi i fondovi raznih ambasada u prvom redu ambasada država članica
EU, kao što su Holandija, Danska, Švedska, Nemačka. Napisati projekat,
opredeliti za šta trebaju koja sredstva i odrediti ljude koji će raditi na tom
projektu i njihove naknade zarada, je tek vrh brega. Ono što prethodi tome je
dug i nimalo jednostavan pravno administrativni put – registracija nekog
udruženja/ nevladine organizacije. Cela procedura je predviđena Zakonom o
udruženjima Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 51/09, 99/11 – dr. zakon i
44/18 – dr. zakon). Udruženje građana ili nevladina
organizacijapredstavlja neprofitnu organizaciju
gde se više fizičkih ili pravnih lica udružuje radi realizacije ciljeva koji
prevazilaze mogućnosti pojedinca. Udruženje građana je prema zakonu neprofitna
organizacija i samim tim mora obavljati nešto što je neprofitno, čemu glavni
cilj nije sticanje dobiti. Udruženje građana vam pruža mogućnost zalaganja za
ostvarivanje određenih društveno korisnih ciljeva, za podizanje svesti o
neafirmisanim društvenim pojavama, za edukacije, za negovanje kulturnih baština,
za brigu o ugroženima ili diskriminisanima.Po svojoj pravnoj formi, udruženja
građana su nevladine neprofitne organizacije i
kao takve ne podležu poreskim obavezama pod uslovima kao privredni subjekti:
društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva, komanditna i ortačka
društva i preduzetnici. Udruženja građana ili popularnije NVO se mogu
finansirati od članarina, donacija ili dotacija, a sve u cilju realizacije i
ostvarivanja zajedničkih ciljeva za koje se organizacija zalaže. Kroz aktivnosti
različitog tipa, udruženje građana radi na unapređenju oblasti koje su
definisane statutom i preko organa udruženja donosi i sprovodi određene
odluke.
Advokat Beograd će vam odgovoriti na sva pitanja putem Live
chata
Advokatska kancelarija Branislava Krnić
Udruženje građana predstavlja dobrovoljnu, nevladinu i neprofitnu organizaciju
zasnovanu na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica koja se osniva
radi ostvarivanja i unapređivanja određenog zajedničkog cilja ili opšteg cilja i
interesa koji nisu zabranjeni Ustavom
Republike Srbije niti i jednim zakonom.
Jedna od Ustavom zagarantovanih sloboda je i sama sloboda udruživanja. Ova
sloboda je pravna garancija povezivanja više lica iz koje nastaje neko
udruženje. Priznavanje ovakve slobode od strane Ustava je determinisano
društveno-ekonomskim razlozima u najširem smislu reči. Svaka sloboda, pa i
sloboda udruživanja, omogućava ostvarivanje određenih ciljeva. U ovom slučaju,
reč je o zajedničkim ciljevima, ciljevima koje prevazilaze mogućnosti pojedinca.
Tek udruživanjem više pojedinca, stvara se osnova za istvarenje željenih
rezultata. Samo udruživanje vodi nastanku određene organizacije, koja se uzdiže
i odvaja od svojih osnivača, a koja dela posredstvom svojih organa u pravcu
realizacije određenog cilja. Cilj udruženja je uvek neprofitabilnog karaktera,
jer ukoliko bi se kao cilj deklarisao profit, onda ne bi bilo reči o udruženju,
već o privrednom
društvu . Postoje različite vrste udruženja kao što su udruženja
književnika, pravnika, ekonomista, zidara, pevača, biciklista, frizera, vinara i
mnoga druga, a to sve zavisi od ciljeva udruženja i poslova kojima se udruženje
građana bavi.Prvi korak koji se mora napraviti jeste da sami sa sobom odlučite
čime želite da
se bavite, odn. da odaberete nišu svog delovanja: digitalizacija, žene, LGBT
populacija, pravna pomoć , nasilje,
stari zanati, ekologija i mnoge druge
oblasti.Potom je potrebno da smislite naziv udruženja. Neophodno je da proverite
da li
je zauzeto ime udruženja. To se čini preko zvaničnog sajta Agencije
za privredne
registre Republike Srbije (http://apr.rs/ ) i to ukucavanjem svih
mogućih
kombinacija i imena na stranici Agencije za privredne registre, u pretraživaču
udruženja.
Pre nego podnesu registracionu prijavu, a proverili su da naziv koji su odabrali
nije zauzet, osnivači mogu da rezervišu naziv udruženja.
U registru udruženja je omogućena rezervacija naziva i to na način i u postupku
koji je propisan Zakonom o postupku registracije u Agenciji. Rezervacija naziva
pokreće se podnošenjem prijave nadležnom registru sa dokazom o uplati naknade za
rezervaciju naziva. Potvrda o primljenoj prijavi za rezervaciju naziva sadrži:
oznaku registra, broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijema
prijave, naziv koji se rezerviše, podatke o podnosiocu prijave i podatke o
visini naknade. Ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva, registrator u
roku od pet dana od dana podnošenja prijave izdaje potvrdu o rezervaciji naziva
i rezervisani naziv unosi u bazu podataka rezervisanih naziva. Naziv se
rezerviše u korist podnosioca prijave na rok od 60 dana od dana objave. Ako nisu
ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva, registrator u roku od pet dana od dana
podnošenja prijave rešenjem odbija prijavu za rezervaciju naziva. Pre isteka
roka na koji je naziv rezervisan, lice u čiju je korist naziv rezervisan, može,
uz ponovnu uplatu naknade za rezervaciju naziva, obnoviti rezervaciju naziva na
naknadni rok od 60 dana. Rezervacija naziva može se preneti na drugo pravno ili
fizičko lice do isteka roka na koji je naziv rezervisan. Registrator potvrdu o
prenosu rezervisanog naziva dostavlja licu u čiju je korist naziv
rezervisan.Nakon odabira delatnosti i odabira i provere imena potrebno je
izraditi statut,
osnivački akt, odluku o imenovanju direktora/predsednika udruženja odn.
zakonskog zastupnika udruženja i pripremiti zapisnik o osnivačkoj skupštini.
Naravno, potrebno je sa sajta Agencije preuzeti prijavni formular i podatke za
uplatu takse. Uplate naknada za usluge koje pruža Agencija vrše se na račun:
840-29770845-52, model 97, a poziv na broj se dobija tako što se klikne na link
„Poziv na broj” na sajtu Agencije odobijeni broj se upiše na uplatnicu. Naknada
za registraciju osnivanja udruženja iznosi 4.900,00 dinara.
Podaci o kontakt telefonima, adresi za prijem elektronske pošte i internet
adresi
udruženja/saveza registruju se bez naknade. Na samom sajtu Agencije za
privredne registre postoje tačni iznosi za druge usluge koje kod upisa i
registracije udruženja APR nudi.
Od potrebne dokumantacije prilikom osnivanja udruženja građana jeste:
popunjen prijavni formular koji se može preuzeti na zvaničnoj stranici
Agencije za privredne registre
Dokaz o uplati takse za osnivanje udruženja građana, a podaci za uplatu se
preuzimaju u svakom konkretnom slučaju na zvaničnoj internet stranici
Agencije za privredne registre.
Udruženje osniva najmanje troje osnivača ali može biti i više lica. Sve to je
stvar dogovora između onih koji osnivaju udruženje. Pri samom osnivanju
udruženja pravi se statut udruženja kojim se uređuju neke bitne odluke, a jedna
od bitnih odluka za ovu našu današnju temu je čime se udruženje bavi i kako
udruženje može da prikuplja sredstva za svoje poslovanje.
Ono što je neophodno jeste da tu delatnost, odnosno prihode koje traže od
određenog fonda, na tržištu mora da koristi za svoju neprofitnu delatnost. Kroz
projekat kojim udruženje traži sredstva opredeljuju se naknade zarada učesnika
na projektu, troškovi goriva, organizacije seminara, edukacija, izdavanja
sertifikata ili potvrda o zavrpenoj obuci i drugo. U skladu sa ciljevima koje je
definisalo u statutu; primera radi: udruženje se bavi zaštitom prava žena,
promoviše borbu protiv nasilja
prema ženama , a ujedno ima i radionice koje
naplaćuje – na primer radionice šivenja ili dekupaža u cilju ekonomskog
osnaživanja odn. osposobljavanja da se žene žrtve nasilja samozaposle. Taj novac
koje je zaradilo iz radionice mora da koristi u te svoje neprofitne ciljeve, za
promociju nenasilja, razvoja svesti kod žena da prijave nasilje, odnosno kod
dece i mladih šta su poželjni a šta neprihvatljivi modeli ponašanja, odnosno sve
ono što je navedeno u statutu udruženja.
Postoje razlozi za otkaz za koje zakonodavac ne smatra da su opravdani, poput
privremene sprečenosti za rad usled nesreće na radu ili usled porodiljskog
odsustva, Advokat Beograd.
Ukoliko imate nedoumice, možete pozvati
Advokatsku kancelariju i posavetovati se sa nama.
U pogledu oporezivanja veoma je važno napomenuti sledeće: ono udruženje građana
koje ostvaruje prihod u iznosu do 400.000, 00 dinara dobiti, odnosno razlike
između prihoda i rashoda, ne plaća nikakav porez državi. Međutim, čim donacija
ili prihod pređu 400.000, 00 dinara, plaća se porez državi, 15% od dobijene
celokupne sume, dakle na ceo iznos.
Ono što su udruženja u obavezi da podnose redovno su završni račun, odnosno
izveštaj o neaktivnosti ukoliko nije bilo priliva na račun, najkasnije do kraja
februara meseca tekuće godine za prethodnu godinu poslovanja.
Udruženja građana vode dvojno knjigovodstvo,a neoporezivi prihod na godisnjem
nivou je 400.000, 00 dinara. Kod prijave
poreza pored predaje obrazaca PDN,i PBN
NVO predaju i jedan primerak završnog racuna. Ove poslove za udruženja građana
obavlja knjigovođa.
Postupak upisa u Registar udruženja sa sedištem na teritoriji Republike Srbije,
pokreće se podnošenjem uredno popunjene prijave za upis (osnivanja, promena i
brisanja podataka), predloženih dodataka uz prijave, propisane dokumentacije i
dokaza o uplati naknade Agenciji za privredne registre.
Registraciona prijava može da se podnese neposredno, predajom dokumentacije u
sedištu APR-a u Beogradu ili u nekoj od organizacionih jedinica APR-a, kao i
putem online prijave. Zbog veoma striktne procedure i strogog tumačenja ovog
tela, i kada advokatska
kancelarija vodi postupak osnivanja udruženja građana,
korisno je konsultovati se sa pravnicima zaposlenim kod Agencije za privredne
registre, radi provere dokumentacije i eventualnog ispravljanja pojedinih
formulacija u tekstu statuta ili osnivačkog akta.
Ono što je bitno napomenuti, ako se registracija vrši preko advokata /
advokatske kancelarije neophodno je dostaviti punomoćje, ovlašćenje za
zastupanje. Punomoćje se dostavlja APR-u kao sastavni deo dokumentacije i to u
originalu ili overenoj fotokopiji. Ako je podnosilac prijave punomoćnik -
advokat, on može ovlastiti drugog advokata za podnošenje prijave i preuzimanje
odluka Registratora. To je tzv. zameničko punomoćje.
Punomoćnika - advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega
zaposlen, samo ako je tako određeno u punomoćju.
Kada se konačno preda registraciona prijava sa svom pratećom dokumentacijom,
dobija se potvrda o prijemu dokumentacije. Prijava dobija broj pod kojim je
zavedena u APR-u, a podnosilac prijave može putem tog broja preko sajta
Agencije/ Registra pratiti status prijave.
Kada APR zaprimi prijavu, on ima rok od 5 dana da odluči po istoj. Registrator
donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i
registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave,
verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u
kome su dokumenti doneti.
Po prijemu prijave registrator, u skladu sa Zakonom o postupku registracije u
Agenciji za privredne registre, proverava da li su ispunjeni zakonski uslovi za
upis u registar. Ako utvrdi da su podnete uredne prijave i dokumentacija,
registrator u roku od pet dana od dana prijema prijave u APR, donosi rešenje o
upisu promene podataka u registar udruženja, i rešenje objavljuje na internet
strani Agencije.
Takođe, ako utvrdi da nešto nedostaje prijava se odbacuje kao neuredna i
podnosilac ima pravo da u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog rešenja u
odeljku „Pretraga podataka o primljenim registracionim prijavama i žalbama“
podnese registracionu prijavu za registraciju podataka o čijoj registraciji je
dobio rešenje o odbacivanju prijave, podnese dokumentaciju na način koji je
utvrđen tim rešenjem i plati polovinu od iznosa naknade za registraciju koja je
predmet prijave, zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovano podnošenjem
odbačene prijave. I ova ispravljena prijava vodi se kod Registra pod istim
prijemnim brojem kao odbačena, faktički je to jedan predmet.
U situaciji da registrator ne odluči o prijavi u roku od pet dana od dana
prijema, smatraće se da je prijava usvojena, o čemu donosi rešenje i traženu
registraciju, bez odlaganja, sprovodi u Registar.
Advokat Beograd je uvek spreman da zastupa vaše interese
Pitanja nam možete poslati
i putem mejla Advokata Beograd.
Međutim, ovo pravilo se neće primenjivati u onim situacijama kada se prijava
odbacuje zbog sledećeg:
- ako je registrator nenadležan za postupanje po prijavi;
- ako podatak ili dostavljeni dokument nije predmet registracije;
- ako je podatak ili dokument čija se registracija zahteva već registrovan.
Pored ovih troškova oko taksi koje podnosioci prijave imaju kod Agencije za
privredne registre, obavezni troškovi su i:
- troškovi izrade pečata: od 2000, 00 dinara pa na više, zavisi od mesta do
mesta i od tržišnih prilika
- overa fotokopije lične karte kod javnog beležnika: oko 360, 00 dinara do 500,
00 dinara
- ukoliko osnivači angažuju privatnu
agenciju za konsalting ili knjigovodstvenu
agenciju da umesto njih izvrši upis troškovi osnivanja su znatno viši – neke od
akcijskih cena usluga agencija su oko 10.000, 00 dinara (prema različitim
reklamama na internetu)
- ukoliko osnivači angažuju advokata / advokatsku kancelariju: troškovi advokata
koje advokat opredeljuje prema advokatskoj tarifi.
Nakon dobijanja Rešenja i izrade pečata, ostaje samo otvaranje tekućeg računa u
banci (čije održavanje se ne plaća u većini banaka kada na računu nema priliva)
i da se zasuču rukavi i baci na posao.
