Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Upravni spor Advokat Beograd

Upravni spor


Započinjanje upravnog spora je moguće tak nakon okončanog upravnog postupka. Strana nezadovoljna ishodom Zastupanje u upravnom postupku upravnog postupka može da podnese tužbu Upravnom sudu.

Upravni postupak ima svoju svrhu u donošenju upravnog akta tj. u rešavanju neke upravne stvari, nekog pojedinačnog pitanja u skladu sa javnim interesom. Donosi se pojedinčan akt kojim se rešava upravna stvar. U većini slučajeva propisana je mogućnost žalbe na prvostepenu odluku upravnog oragana i tada se započinje sa drugostepenim upravnim postupkom.

Drugostepena odluka je konačna i izvršna. Upravo ta drugostepena odluka ili prvostepena (kada ulaganje žalbe nije dozvoljeno) postaje predmet upravnog spora.

Moguće je da, na primer, stranka podnese zahtev za dobijanje dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost jedinici ministarstva unutrašnjih poslova na području opštine prebivališta ili sedišta podnosioca ovog zahteva. Nadležni organ ima pravo da odbije zahtev, a stranka da se žali. Ukoliko žalba bude odbijena okončan je drugostepeni postupak i povodom tog drugostepenog upravnog akta stranka ima pravo da podnese tužbu upravnom sudu tj. da pokrene upravni spor. To je samo jedan primer, a mnogo je slučajeva u kojima se može pokrenuti upravni spor.

Sudska kontrola uprave se nadovezuje na prethodni upravni postupak koji je okončan pred nekim upravnim organom i u kojem je donet konačan upravni akt. Sud ispituje zakonitost akta kojim je stranka nezadovoljna, a to predstavlja ujedno i svojevrsnu ocenu rada upravnog organa.

Npr. zahtev za izdavanje građevinske dozvole je odbijen od strane nadležnog organa u opštini i nezadovoljna stranka tužbom pred Upravnim sudom traži da se ispita zakonitost tog akta.

Svako ko smatra da su njegova prava povređena radom javne vlasti mora imati pravo na sudsku zaštitu. To se postiže upravo kroz osnivanje posebnog upravnog sudstva. U upravnom sporu se nastoji postići zaštita pojedinačnih pravnih interesa i prava, kao i zakonistost rešavanja upravnih stvari.

Cilj je stati na put nezakonitim upravnim aktima i to putem njihovog ukidanja ili pak, davanja jasnih smernica nižestepenom organu kako da postupi u datoj upravnoj stvari.

Za sva pitanja o upravnom sporu možete kontaktirati Advokatsku kancelariju.

upravni spor advokat

Advokat Beograd vam može pomoći u rešavanju upravnog spora.

Zakonom o upravnim sporovima je na detaljan način regulisao važna pitanja poput toga šta je predmet upravnog spora, koji organ ima nadležnost da reši isti, ko su stanke, kakva su pravila postupka, kako se izvršuju donete presude.


Ko je nadležan za postupanje u upravnom sporu?


Predviđena je nadležnost posebnog sudstva - upravnog suda, ali i posebnog uspravnosudskog postupka. Na tuženoj strani se uvek nalazi država i to javna uprava. Dakle, u upravnom sporu se pred upravnim sudom osporava neki pojedinačan pravni akt ili pitanje ćutanja uprave tj. nerešavanja nekog upravnopravnog pitanja od strane nadležnog upravnog organa. U upravnom sporu sud odlučuje poštujući zakon i u razumnom roku i to na usmenoj javnoj raspravi. Sud može da utvrđuje činjenice nezavisno od toga da li je činjenice utvrđivao upravni organ u prethodno vođenom upravnom postupku.


Vrste upravnog spora


Prema vrsti upravni spor se može klasifikovati na spor ograničene jurisdikcije i spor pune jurisdikcije.

Spor ograničene jurisdikcije znači da sud ispituje zakonitost tužbom osporenog akta ili da utvrđuje da li je bilo osnovano ćutanje uprave, pa ako utvrdi nepravilnosti, on ili poništava nezakonit akt uprave i nalaže upravnom organu da ponovo reši upravnu stvar ili naređuje upravnom organu da donese atk koji je trebalo tj. da prekine svoje « ćutanje ». Odlučuje se jedino o zakonitosti upravnog akta. To je jedino što sud utvrđuje: da li je taj upavni akt donet na osnovu zakona ili ne.

Upravni spor pune jurisdikcije znači da sud nakon raspravljanja i utvrđivanja činjenica ne vraća upravnu stvar na novi upravni postupak, već da istu sam meritorno rešava.

Ipak, ovaj poslednji vid upravnog spora je u praksi redak. Zakonom o upravnim sporovima je zabranjeno da se ovaj postupak vodi kada je predmet upravnog spora upravni akt donet po diskrecionoj oceni tj. po slobodnoj oceni. Razlog je nemogućnost suda koji ne poseduje posebna znanja da reši datu upravnu stvar koju jedino može da reši poseban upravni organ.

Primera radi, gore pomenuti zahtev kojim se traži dozvola za nošenje oružja se izdaje upravo po slobodnoj oceni upravnog organa koji poseduje stručna znanja o tom pitanju. Upravni sud će teško imati slična znanja kao i policijska uprava koja odlučuje o tom pitanju. Stoga se predmet vraća upravnom organu na novo odlučivanje.

Sud rešava sam upravnu stvar uvek kada to priroda stvari dopušta i ako činjenično stanje to dozvoljava, zatim kada bi vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo veliku štetu za tužioca, a pri tome je sud sam utvrdio činjenično stanje, kada to zahteva sama stranka, ali sud u tom slučaju ima pravo da odbije zahtev stranke, sa tim što je dužan da obrazloži odbijanje. Upravni sud rešava sam upravnu stvar kada upravni organ ne izvrši pravnosnažnu sudsku presudu (moguće donese drugi akt od onog koji mu je naloženo da donese ili kada ne donese nijedan akt, a trebalo je) i sud, takođe, ima ovlašćenje (ne i dužnost) da reši upravni spor u punoj jurisdikciji zbog „ćutanja“ uprave kada sud raspolaže potrebnim činjenicama i kada priroda stvari to omogućava.

Sud ima ovlašćenja koja spadaju u domen parničnih stvari i ona su nabrojana u članu 45. Zakona o upravnim sporovima i to: o zahtevu tužioca za povraćaj stvari, odnosno za naknadu štete, a prethodno utvrđeno činjenično stanje omogućava to. U suprotnom, stranka se šalje da svoje zahteve ostvari u parničnom postupku.

Ukoliko drugostepeni organ ne donese odluku u zakonskom roku, imate pravo da podnesete tužbu zbog "ćutanja uprave",Advokatska kancelarija Branislava Krnić

upravni spor advokat beograd

Ukoliko imate dodatna pitanja o upravom sporu možete kontaktirati Advokata putem Live chat-a.


Ko su stranke u upravnom sporu?


Učesnici upravnog spora mogu biti: fizičko, pravno ili grupa lica, državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku.

Upravni spor može da pokrene nadležni javni tužilac, odnosno nadležno javno pravobranilaštvo.

Stranka pokreće tužbom upravni postupak i to mora biti stranka koja je nezadovoljna ishodom upravnog postupka ili ovlašćeni državni organ i to javni tužilac i javni pravobranilac.

Tužena strana je onaj organ čiji se upravni akt ili ćutanje osporava. To može biti izdavalac prvostepenog akta kada je nedozvoljena žalba ili drugostepenog akta nakon izjavljene žalbe.

U upravnom sporu može učestvovti i zainteresovano lice, a to je svako ono lice kome bi poništaj osporenog upravnog akta bio na štetu.

Na primer, jedna strana se žali na upravni akt donet u prvostepenom upravnom postupku, a drugostepeni organ odluči da je žalba osnovana i preinači upravni akt. Tada stranka kojoj je prvostepeni akt išao u prilog ima pravo da pokrene upravni spor. A stranka koja je zadovoljna ishodom drugostepenog postupka može da učestvuje u upravnom sporu kao zainteresovano lice.


Šta je predmet upravnog spora?


Upravni spor može biti poveden:

  1. zbog nezakonitosti upravnih akata;
  2. spor zbog „ćutanja“ uprave.

U prvom slučaju je tužbeni zahtev uperen protiv upravnog akta, a u drugom protiv upravnog organa zbog njegovog nečinjenja.

U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita.

Konačni upravni akti su oni koji se više ne mogu napadati u upravnom postupku tj. protiv kojih nije moguće izjavljivati žalbu ili je žalba već izjavljena. U upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu i kada zakon ne predviđa drugačiju pravnu zaštitu.

Upravni akt može se pobijati tužbom u upravnom sporu zbog nezakonitosti, i to ako:

  • u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt;
  • je akt doneo nenadležni organ;
  • u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka;
  • je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja;
  • je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoračio granice zakonskog ovlašćenja.

Tužba se može podneti i radi utvrđenja da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je već poništen presudom, kao i radi utvrđenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva. Sud vodi računa po službenoj dužnosti da li je upravni organ bio nadležan da donese upravni akt.

Tužilac traži da se povede upravni spor zbog ćutanja uprave i to kada:

  1. prvostepeni upravni organ u propisanom roku ne donese upravni akt, a nije dopuštena upravna žalba;
  2. na „ćutanje” u drugostepenom postupku kada je žalba izjavljena na prvostepeni akt upravnog organa ili na ćutanje tog organa

Ćutanje je, dakle, konačno u upravnom postupku. Ipak, zakonodavac propisuje rok nakon čijeg proteka stranka treba da podnese tužbu upravnom sudu. Ako nezadovoljna stranka podnese tužbu sudu pre isteka tog roka, sud će odbaciti tužbu kao preuranjenu. Rok iz Zakona o upravnim sporovima iznosi 60 dana, a nekim drugim propisom može biti određen kraći. Rok teče ili od momenta pokretanja upravnog postupka (bilo po zahtevu stranke, bilo po službnoj dužnosti, ali u interesu stranke) ili od predaje žalbe, kada se radi o drugostepenom organu koji „ćuti“. Ipak, po proteku tog roka stranka ima još jednu obavezu, a to je da upravnom organu uputi urgenciju, odnosno da se obrati organu sa zahtevom da bude donet akt.

Počinje da teče novi rok i to od sedam dana od dana slanja urgencije. Ukoliko ovaj rok bezuspešno protekne, odnosno ako izostane donošenje upravnog akta, stranka stiče pravo da podnese tužbu upravnom sudu. Stranka koja želi ostvarenje svog prava tj. da se reši njena upravna stvar to i ističe u svom tužbenom zahtevu tražeći od suda da naloži upravnom organu da donese upravni akt.

Pre podnošenja tužbe zbog "ćutanja uprave", morate da ponovite svoj zahtev, Advokatska kancelarija.

upravni spor advokatska kancelarija branislava krnic

Upravni postupku prethodi upravnom sporu, Advokat Branislavu Krnić.

Ćutanjem uprave” je povređeno njeno pravo da se reši upravna stvar za koju je ona zainteresovana. Kada upravni organ naknadno donese taj akt postupajući po eventualnoj presudi upravnog suda kojom se nalaže prestanak “ćutanja” i rešavanje date pravne stvari, stranka, ukoliko je nezadovoljna tim aktom (konačnim u upravnom postupku) opet ima pravo da podnese tužbu upravnom sudu i da traži da se ispita zakonitost tog akta.

Dakle, prethodno vođeni upravni spor zbog ćutanja uprave ne lišava stranku prava da pokrene novi upravni spor povodom naknadno donetog upravnog akta.

Sudija pojedinac ima pravo da rešenjem odbaci tužbu zbog ćutanja uprave ako nađe da je tužba preuranjena ili izjavljena od neovlašćenog lica. Protiv te odluke tužilac ima pravo prigovora u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Tada sudsko veće donosi odluku o prigovoru i ako ga odbije, rešenje postaje pravnosnažno, a u protivnom nastavlja se postupak.


Postupak pokretanja upravnog spora


Prvi korak je podnošenje tužbe. Rok za podnošenje tužbe iznosi 30 dana od dana kada je stranci akt dostavljen.

Kada je tužba nepotpuna ili nerazumljiva odbaciće se kada protkene rok koji sud ostavi tužiocu da uredi svoju tužbu. Tužilac ima pravo na prigovor u roku od osam dana od dostavljanja rešenja. Tužba se odbacuje i ukoliko je neblagovremena, kada se ne radi o pravu ili pravnom interesu tužioca itd.

Tužilac ima pravo da odustane od svoje tužbe, što je sud dužan da uvaži. Ta mogućnost postoji do donošenja odluke upravnog suda. Nakon faze prethodnog postupka, tužba se dostavlja tuženoj strani u upravnom sporu na odgovor. Vreme za odgovor ne može biti duže od 30 dana. Tuženi upravni organ je dužan da dostavi sve spise sudu koji se odnose na predmet upravnosudskog postupka. Ako se tuženi upravni organ ogluši u roku od 8 dana od drugog zahteva suda ili pak, izjavi da ih ne može dostaviti, sud će sam utvrditi činjenično stanje. Tuženi organ može da donese novi akt kojim ukida stari ili da prekine ćutanje dok traje upravni spor.

Propisana je obaveza dostavljanja isprava na zahtev suda od strane svih državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i drugih nosioca javnih ovlašćenja i to u roku koji sud odredi. Dostavljaju se isprave kojima raspolažu ovi organi. Sud u cilju utvrđivanja činjenica održava javnu raspravu i to naročito kada je predmet postupka neki: složen predmet upravnog spora, radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kada je u upravnom postupku učestvovalo dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, kada se rešava upravni spor bez spisa i kada sud utvrđuje činjenično stanje radi rešavanja u punoj jurisdikciji. Sud ima mogućnost da reši spor i na nejavnoj sednici kada je predmet spora takav da očigledno ne zahteva neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu. Razlog je efikansost u rešavanju sporova kada je reč o jednostavnijim upravnim sporovima.

Ustav Republike Srbije propisuje i još nekoliko razloga za odstupanje od usmenog saslušanja stranaka i to: razlozi zaštite interesa nacionalne bezbednosti,

  • ⁂ radi javnog reda i morala,
  • ⁂ radi zaštite interesa maloletnika ili
  • ⁂ privatnosti učesnika u postupku.

Propisana je shodna primena odredaba Zakona o parničnom postupku. Sud donosi odluku o troškovima spora, takođe, shodno primenjujući odredbe Zakona o parničnom postupku.


Koje se odluke donose u upravnom sporu


Sud može da donese ili rešenje ili presudu. Rešenjem sud upravlja postupkom, tužbu odbacuje, postupak obustavlja itd. Sudska presuda je akt kojim se meritorno okončava upravni spor i kojim se rešava pitanje zakonitosti upravnog akta ili « ćutanja » upravnog organa.

Sudska presuda može sadržati odluku o zahtevu tužioca za povraćaj stvari ili naknadu štete. Po pravilu sud odmah nakon održane rasprave donosi i objavljuje svoju odluku, ali kada se radi o naročito složenim pitanjima, sud može u roku od 15 dana od zaključenja rasprave da donese odluku. Presuda se daje strankama u overenom prepisu.


Pravo na žalbu i pravo na podnošenje vanrednih pravnih lekova


Zakon o upravnim sporovima ne predviđa postojanje žalbe kao redovnog pravnog sredstva protiv odluke suda.

Predviđena su pak, vanredna pravna sredstva i to:

  • zahtev za preispitivanje sudske odluke i
  • ponavljanje postupka.

Prvi, zahtev za preispitivanje sudske presude se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja stranci, odnosno nadležnom javnom tužiocu odluke suda.

Zahtev za preispitivanje sudske odluke može da se podnese:

  • kada je to zakonom predviđeno,
  • u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji,
  • u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Vrhovni kasacioni sud može ukinuti sudsku odluku ili je može preinačiti.

Zakon o upravnim sporovima ne predviđa postojanje žalbe kao redovnog pravnog sredstva protiv odluke suda, Advokatska kancelarija Branislava Krnić

upravni spor advokat branislava krnic

Pratite Advokatsku kancelariju preko društvenih mreža.

Ponavaljanju postupka se pribegava radi utvrđivanja zakonitosti pravnosnažne sudske odluke donesene pred Upravnim sudom. Razlozi za ponavljanje postupka se mogu videti u novopronađenim dokazima, novim činjenicama koje je stranka saznala na osnovu kojih bi upravni spor bio povoljnije rešen za nju da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneti ili upotrebljeni u ranijem sudskom postupku, zbog krivičnog dela organa postupka, ako stranka stekne mogućnost da upotrebi raniju sudsku odluku donetu u istom upravnom sporu koju bez svoje krivice pre nije mogla da upotrebi, ako stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari može da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka, ako je isprava na kojoj se zasniva odluka suda lažna ili lažno preinačena, ako su svedok, veštak ili stranka dali lažni iskaz, a odluka suda je zasnovana na tom iskazu, ako zainteresovanom licu nije data prilika da učestvuje u ovom postupku.

Ponavljanje postupka može se tražiti najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je stranka saznala za razlog ponavljanja ili pet godina od pravnosnažnosti odluke (objektivan rok) ili u roku od 6 meseci od dana objavljivanja presude Evropskog suda za ljudska prava. O tužbi kojom se traži ponavljanje postupka odlučuje isti sud koji je doneo odluku zbog koje se traži ovo ponavljanje.