Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Nužni nasledni deo Advokat Beograd

Nužni nasledni deo


Svi se dobro sećamo kultnog filma ,,Maratonci trče počasni krug” i scene čitanja testamenta kada deda Pantelija celokupnu svoju imovinu ostavlja sebi. U praksi je nemoguće ostaviti samom sebi, ali su moguće, i veoma česte, neke druge situacije: na primer ugovor o poklonu, testament ili legat. Osnovni načini nasleđivanja u pravnom sistemu Republike Srbije jesu zakonsko i testamentarno (zaveštajno) nasleđivanje. U situaciji kada ostavilac iza sebe ostavi punovažan testament ili kada za života pokloni deo ili celu svoju imovinu nekom drugom, ako po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju neko stekne imovinu, može se desiti da se takvim raspolaganjem imovinom povrede imovinska prava naslednika. Te situacije se rešavaju institutom iz Zakona o nasleđivanju koji se zove nužni nasledni deo. Nužni naslednici su zapravo lica koja predstavljaju jedan uži krug zakonskih naslednika, koji inače zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Da bi konkretan naslednik mogao da ostvari pravo na nužni deo neophodno je da u konkretnom slučaju može da se pojavi kao zakonski naslednik prema svim pravilima o zakonskom nasleđivanju. Najčešće su u advokatskoj praksi to roditelji, deca ili supružnik.

Postoje dve vrste nužnih naslednika prema našim pozitivnim propisima:

  1. Nužni naslednici za koje je dovoljno da je povređeno njihovo pravo na nužni deo da bi se ova pravila primenjivala – deca ostavioca, usvojenici, supružnik, roditelji ostavioca, usvojilac ostavioca iz potpunog usvojenja. Njihov nužni deo iznosi ½ zakonskog dela.
  2. Nužni naslednici koji moraju ispuniti dodatne uslove – usvojilac ostavioca iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dede i babe, i ostali srodnici. Dodadtni uslov se tiče sledećeg: trajna nesposobnost za rad i privređivanje i nemanje nužnih sredstava za život. Njihov nužni deo iznosi

Advokat Beograd će vam odgovoriti na sva pitanja putem Live chata

nasledstvo advokatska kancelarija

Advokatska kancelarija Branislava Krnić

Kada se određuje nužni deo, prvo treba da se odredi koliki je zakonski nasledni deo, pa se nužni deo određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada. Za potrebe određivanja veličine nužnog dela vrednost zaostavštine predstavlja celokupna ostaviočeva imovina, sva raspolaganja koja je učinio putem testamenta, svi pokloni koje je dao zakonskim naslednicima bez obzira na nasledni red, kao i svi pokloni koje je u poslednjih godinu dana svog života dao drugim fizičkim licima. Ova vrednost se umanjuje za ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine. Na primer, u praksi advokati mogu da se susretnu sa sledećom situacijom: U advokatsku kancelariju im dolaze dve žene, istih godina otprilike. Obe su udate i žive u inostranstvu. Umro im je otac. One su zakonske naslednice i prema pravilima o zakonskom nasleđivanju imaju pravo na po ½ celokupne zaostavštine. Međutim ostavilac je testamentom celokupnu svoju imovinu ostavio svojoj sestri (koja se nalazi u drugom naslednom redu) i time je povredio pravo svojih ćerki na nužni deo. Kako nužni deo ćerki ostavioca iznosi ½ zakonskog dela, njihov nužni deo će iznositi po ¼ celokupne zaostavštine, dok će ostaviočeva sestra po osnovu testamenta naslediti ½ zaostavštine. Advokat će svojim klijenticama ponuditi da tuže svoju tetku, odnosno ostaviočevu sestru podnošenjem tužbe za povredu nužnog dela radi utvrđenja povrede nužnog dela. Nakon sprovedenog postupka, nužni naslednici ostvaruju svoje pravo ostvaruje pošto se namire ostaviočevi poverioci, a pre nego što isporukoprimci (legatari) ostvare svoje pravo. Testamentarni naslednici i legatari predstavljaju dužnike nužnim naslednicima i oni srazmerno svojim naslednim delovima duguju nužni deo. Ukoliko njihovi srazmerni delovi nisu dovoljni da se namiri nužni, nužni naslednik može tražiti i vraćanje poklona kako bi se došlo do pune vrednosti nužnog dela. Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su davani tj. prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno da se namire nužni naslednici onaj koji je dat pre toga i sve tako dok se ne steknu uslovi za namirenje nužnog dela. Ako se desi da je više poklona učinjeno istovremeno, svi oni se vraćaju srazmerno.

Advokat Beograd.

nuzni nasledni deo

Advokatske kancelarije.

Zakonom o nasleđivanju je predviđeno da ako ostavilac nije testamentom ništa odredio nužnim naslednicima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela. Onda se u tužbi naslovljava: nužni deo kao obligaciono pravo. Na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine. Ovaj nužni deo se u tužbi naslovljava kao nužni deo kao stvarno pravo.Kod nužnong nasleđivanja važi pravil da nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, odn. za pasivu, ali samo do visine nužnog dela. Međutim, ako bi nužni naslednik primio veći deo nasledstva od onog koji mu pripada po pravilima o nužnom nasleđivanju, odgovarao bi za dugove za tu razliku koja prelazi nužni deo. Rokovi u kojima se može tužbom uz pomoć advokata, advokatske kancelarije ili službe pravne pomoći zahtevati nužni deo su sledeći: - Ukoliko se nužni deo isplaćuje kao novčana protivvrednost – rok je 3 godine od proglašenja zaveštanja, ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem i 3 godine od ostaviočeve smrti ukoliko je povređen poklonom; i - Ukoliko se nužni deo daje kao određeni deo stvari i prava iz zaostavštine – smanjenje zaveštajnih raspolaganja se može tražiti u roku od 3 godine od proglašenja zaveštanja, a vraćanje poklona u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. Redovan put da bi se ostvarilo pravo na nužni nasledni deo je sporazum između nužnih naslednika sa jedne i testamentarnih naslednika i poklonoprimaca sa druge strane kojim se utvrđuje ostvarivanje prava na nužni deo. Međutim, ono što je u advokatskoj praksi često (jer se radi o porodičnim odnosima koji su neretko poremećeni) taj sporazum nije moguć iz najraznovrsnijih razloga, nužni naslednici su dužni da pokrenu posebnu tužbu kako bi ostvarili svoja prava. Sadržina tužbe se razlikuje u odnosu na to da li je nužni deo po svojoj prirodi obligaciono ili stvarno pravo.

Advokat Beograd.

nasledstvo advokat testament

Ukoliko imate nedoumice možete pozvati Advokatsku kancelariju i posavetovati se sa nama.

Nužni deo se ne određuje po službenoj dužnosti odn. ex officio, već samo na zahtev nužnog naslednika. Dakle, ukoliko nužni naslednik takav zahtev ne postavi, sud neće ništa preduzimati radi zaštite njegovog nužnog dela. Teret dokazivanja je na tužilačkoj strani, odnosno advokati koji su primili dve sestre moraju dokazati da one imaju pravo na nužni nasledni deo. Nužni nasledni deo može da se isključi, a u pravnom sistemu Republike Srbije postoje dva ograničenja prava na nužni deo: delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika i lišenje nužnih naslednika. U prvoj situaciji, kada imamo delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika, ostavilac može u formi predviđenoj za punovažno zaveštanje, odn. u formi testamenta, da isključi jednog ili više nužnih naslednika kada se ispuni zakonski uslov da se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. Najčešće se u praksi advokata i u arhivama njihovih advokatskih kancelarija nalaze sledeća ponašanja kao razlog isključenja iz prava na nužni deo: grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu, umišljajno činjenje krivičnog dela prema ostaviocu, njegovom detetu, usvojeniku, supružniku ili roditelju i odavanje neradu i nepoštenom životu. Da bi ovakvo isključenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, tj. u formi testamenta, da je učinjeno na nesumnjiv način a to znali da treba navesti i uzrok isključenja, kao i da uzrok za isključenje postoji u trenutku ostaviočeve smrti. U drugoj situaciji, kada govorimo o lišenju nužnih naslednika, ova situacija se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke, ćerke i sinove ostavioca, koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali to onda u toj situaciji čini samo u korist potomkovih potomaka, u korist unuka, praunuka i drugo. Kao i u prvoj situaciji, i ovde je neophodno da bude sačinjeno u formi testamenta kako bi ovakvo lišenje bilo punovažno. Takođe potrebno je i da u trenutku ostaviočeve smrti lišeni potomak ima maloletno dete ili maloletnog unuka ukoliko je dete umrlo. Ukoliko je dete ili unuk preminulog deteta punoletno lišenje će biti punovažno isključivo ukoliko postoji nesposobnost za privređivanje deteta, odnosno unuka preminulog deteta.

Advokat Beograd je uvek spreman da zastupa vaše interese

nuzni naslednik testament

Pitanja nam možete poslati i putem mejla Advokata Beograd.

Kada govorimo o nužnom naslednom delu, mora se pomenuti i ugovor o doživotnom izdržavanju jer u praksi advokata se stranke javljaju upravo sa problemima prouzrokovanim ovim ugovorom. Ugovor o doživotnom izdržavanju je veoma specifičan i rigorozan ugovor, za koji se zahteva posebna forma, uslovi i drugo a sve iz razloga što ovaj ugovor onemogućava nužnim naslednicima da se namire iz imovine koja je posle smrti ostavioca preneta na davaoce izdržavanja. Imovina koja je obećana ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi kasnije u zaostavštinu, pa se prema njoj ne može računati ni nužni nasledni deo. Naime, čl. 203. Zakona o nasleđivanju propisao je pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja da zahtevaju od suda da poništi ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca izdržavanja.