Bračni ugovor Advokat Beograd

Poznata je sentenca koju je napisao Duško Radović. Pisac sigurno nije imao u vidu bračni ugovor kao način regulisanja bračnih pitanja, ali Porodični zakon propisuje i tu mogućnost.

“Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi”,

Nažalost, kada stvari krenu nizbrdo i kada dođe do razvoda i potreban vam je advokat, bračni ugovor se pokazuje kao vrlo koristan institut za rešavanje nastalih problema. U Srbiji se na njega ne gleda blagonaklono i obično je pokazatelj nepoverenja jednog supružnika prema drugom ili nepoverenja prema izgledima da taj brak potraje.

Postavlja se pitanje da li ima nečeg lošeg u tome što imućan 60-ogodišnjak zahteva zaključenje bračnog ugovora sa svojom 30 godina mlađom lepšom polovinom.

Šta uređuje (pred)bračni ugovorAdvokat Beograd

Porodični zakon Republike Srbije daje pravo supružnicima da zaključe bračni ugovor kojim mogu urediti imovinska pitanja u svom braku ili vanbračnoj zajednici. Ovaj ugovor isključuje zakonsku pretpostavku da je imovina stečana u braku radom zajednička imovina supružnika. Bračni ugovor može obuhvatiti i postojeću i buduću imovinu supružnika.

U slučaju eventualnog razvoda braka korist od bračnog ugovora je višestruka, a pre svega se izbegava dugotrajni spor i sudski troškovi. Može biti zaključen i pre sklapanja braka, ali nema prepreke da se zaključi i nakon sklapanja braka. Ovaj ugovor mogu sklopiti i vanbračni partner, jer je vanbračna zajednica u srpskom pravu izjednačena sa bračnom. Bračni ugovor zaključen pre skalpanja braka ima dejstvo jedino ako se brak sklopi, jer je njegova svrha u protivnom neostvariva. Izuzetak je, gore pomenuto, zasnivanje vanbračne zajednice kao trajnije zajednice života muškarca i žene gde se ne traži da je brak zaključen, već samo postojanje takve zajednice života.

Bračni ugovor ne mogu sklopiti lica kod kojih postoje neotklonjive bračne smetnje propisane Porodičnim zakonom poput lica koja su već u drugom braku, koja su nesposobna za rasuđivanje, lica istog pola itd. Bračni ugovor menja zakonski utvrđen režim imovine i stvara nov režim imovinskopravnih odnosa supružnika.

Ukoliko želite da imovinske odnose uredite pre sklapanja braka Advokatska kancelarija će Vam pomoći da pronađete najbolje rešenje.

Advokat Beograd će Vam pomoći da pronađete najbolje rešenje radi uređenja imovinskih odnosa i nakon sklapanja braka.

Zakonska pretpostavka kaže da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a supružnik koji tvrdi postojanje druge srazmere mora to i da dokaže. To uglavnom zahteva, kao što je naglašeno, dugotrajan i skup spor među supružnicima. Bračni ugovor može da spreči nastanak takvog spora, što se smatra njegovom glavnom prednošću.

Sadržina bračnih ugovora može biti raznolika i po pravilu se odnosi na preciziranje koja imovina je posebna imovina nekog supružnika na koju ovaj drugi supružnik nema, niti će imati ikakva prava u slučaju razvoda. Često bračni ugovor menja zakonsku pretpostavku, tako što se određuje da imovina koju neki od supružnika stekne radom čini njegovu posebnu imovinu. Kao što je rečeno, zakonodavac kaže da je imovina stečena radom za vreme trajanja braka zajednička. Pod radom se smatra svaki onaj rad učinjen u domaćinstvu, u vezi sa podizanjem dece, zarada stečena u radnom odnosu itd.

Kakva je sadržina (pred)bračnog ugovora?

Bračni ugovor može promeniti pretpostavku koju je zakonodavac odredio. Može da se dogodi i da se režim zajedničke imovine ne isključi i da se odredi da jedan od supružnika upravlja i zajedničkom i posebnom imovinom drugog supružnika. Zakonodavac je, dakle, odredio da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno i uveo je pretpostavku da se smatra da za poslove redovnog upravljanja koje preduzme jedan supružnik on ima saglasnost drugog. Kako su udeli u zajedničkoj imovini bračnih drugova neodređeni, propisano je da zbog toga jedan od bračnih drugova ne može raspolagati zajedničkom imovinom, niti je može opteretiti.

Sporazum o deobi zajedničke imovine

Deobom zajedničke imovine može biti određeno jasno koliki je udeo jednog od supružnika, što bi mu dalo pravo da raspolaže svojim udelom. Ipak, sporazum o deobi zajedničke imovine ima sasvim drugačije posledice od onih koje bi nastale sačinjavanjem bračnog ugovora. Na primer, imovina koja se stekne radom nakon sklapanja ugovora o deobi imovine potpada u režim zajedničke imovine kao što Porodični zakon propisuje, međutim kada se zaključi bračni ugovor stvara se mogućnost zaobilaženja zakonske regulative, te se dozvoljava supružnicima da buduću imovinu regulišu na drugačiji način. Tako, bračnim ugovorom može se u režim posebne imovine podvesti sva imovina koja se stekne radom ili samo neka, a može biti opredeljeno koliki će biti udeli supružnika u zajedničkoj imovini. U ugovor se mogu staviti i odredbe koje se odnose na odgovornost za obaveze koje nastaju u braku. Potrebno je obratiti pažnju na to da Porodični zakon reguliše šta to čini posebnu imovinu supružnika i to tako da određuje da se imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, smatra njegovom posebnom imovinom.

Problem se produbljuje kod pitanja kome pripadaju svadbeni pokloni (što je često sporno u brakorazvodnim parnicama). Najčešće se u nemogućnosti da se utvrdi kome su tačno pokloni učinjeni uzima da je poklon dat onom supružniku koji je poklonodavca pozvao na svadbu, a ako su oba pozvala goste uzima se u sudskoj praksi da im poklon pripada po pola. Pa tako, bračnim ugovorom može biti učinjeno i suprotno od gore navedenog, npr. da svi pokloni pripadaju isključivo supruzi. Moguće je definisati bračnim ugovorom imovinu stečenu nasleđem kao zajedničku imovinu supružnika i tako prošriiti režim zajedničke imovine na uštrb posebne imovine.

Kako se sastavlja (pred)bračni ugovor?

Propisama je forma u kojoj se ovaj ugovor mora sklopiti da bi proizvodio pravna dejstva. To je forma javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Propisana je dužnost javnog beležnika da upozori ugovorače da će zaključenjem ovog ugovora biti isključen zakonski režim zajedničke imovine, što će konstatovati u klauzuli o potvrđivanju. Radi sigurnosti trećih lica propisano je da kada se bračni ugovor odnosi na nepokretnosti da mora biti upisan u javni registar prava na nepokretnostima (Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti).

Za punovažnost ovog ugovora traže se, takođe, uobičajeni uslovi i to potpuna poslovna sposobnost obe ugovorne strane, ozbiljna i slobodna namera da se ugovor zaključi, ispunjenost zakonski propisane forme u kojoj se ovaj ugovor mora zaključiti.

Kreirajte svoj ugovor sa Advokatskom Kancelarijom Branislava Krnić.

Šta nije dozvoljeno ugovarati (pred)bračnim ugovorom? Advokat Beograd

Međutim, potrebno je osvrnuti se na činjenicu da je zabranjeno uneti u bračni ugovor sadržaj koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Tako da je u našem pravu zabranjeno ugovorati (što je dopušteno u nekim drugim pravima) npr. da supružnik ne sme povećati telesnu težinu iznad određenog ugovorenog praga. Recimo u pravu nekih zemalja je dopušteno ugovarati da žena ne sme da poveća svoju telesnu težinu više od par kilograma u odnosu na onu koju ima na dan venčanja ili da mora imati supružničke odnose sa bračnim partnerom određen broj puta u nedelji itd. Takve i druge slične odredne su apsolutno ništave u našem zakonodavstvu.

Ugovornici mogu ugovarati da će usled nemoralnog ponašanja nekog od supružnika ili u slučaju neverstva drugom biti isplaćena određena novčana naknada ako dođe do razvoda braka.

To ne znači da bračni ugovori moraju da se odnose samo na imovinskopravne aspekte braka. U njemu mogu biti stavljene i druge odredbe koje se odnose na uređivanje zajedničkog svakodnevnog života i obaveza koje nisu imovinskopravne prirode i koje se odnose na bilo kakvo drugo davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje.

To je retkost.

Uglavnom su imovinska pitanja predmet ovog ugovora. To je i glavni razlog zašto se bračni ugovori retko sklapaju u Srbiji. Isto, kada je ovaj ugovor sačinjen tako što je prevaren jedan od supružnika, on će biti ništav. Sam brak u tom slučaju ostaje i neće biti poništen. Na raskid ovog ugovora primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima, pa kao i svaki drugi ugovor i bračni ugovor se može  menjati kako ugovorne strane odluče. Raskid ugovora ne mora biti sporazuman, već ga može zahtevati i samo jedna strana ugovornica i to tužbom pred nadležnim sudom u parničnom postupku. Promenjene okolnosti koje nastupe nakon zaključenja ugovora mogu dovesti do raskida ugovora po opštim pravilima propisanim u Zakonu o obligacionim odnosima. Kao što je rečeno, u našoj praksi nije često zaključivanje ovakvih ugovora.

Brak je institucija, Advokat Beograd će Vam pomoći da uredite svoje imovinske odnose u skladu sa zakonom.