Razvod braka Advokat Beograd

Razvod braka, nažalost, danas je vrlo čest i prema tvrdnjama naučnika i advokata, izuzetno stresan i traumatičan događaj u životu.

Brak kao zakonom uređena zajednica života žene i muškarca prestaje na, takođe, zakonom uređen način.

Prema Porodičnom zakonu, brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Koji su načini prestanka braka?

Porodični zakon detaljno reguliše prestanak braka razvodom, pa tako predviđa sporazumni razvod braka i razvod koji se pokreće tužbom. Niko nikoga ne može protiv volje „zadržati“ u braku i stoga naš pravni sistem predviđa slobodu odlučivanja po tom pitanju.

Danas sudovi gotovo da ne ulaze u pitanje razloga zbog koga se traži razvod, jer zakonodavac predviđa pravo na razvod ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Parnica za razvod braka mora biti pokrenuta i završena za vreme života supružnika. Odluka o razvodu braka je strogo lična i niko ne može tražiti razvod tuđeg braka. Stoga i odredba Porodičnog zakona koja kaže da ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja. Jedini izuzetak koji se predviđa u Porodičnom zakonu je da naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka ili da naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak, takođe, radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

Kada staratelj poslovno nesposobnog supružnika traži od suda razvod braka neophodno je da ima prethodnu saglasnost organa strateljstva. Postupak razvoda je uređen Porodičnim zakonom, a supsidijarno se primanjuje Zakon o parničnom postupku u sliučaju pravnih praznina Porodičnog zakona.

Kada su oba supružnika složna, advokat najpre predlaže da se brak razvede sporazumno, informišite se o tome kod Advokata Beograd.

Saznajte koje su to prednosti sporazumnog razvoda braka, možete da zakažete konsultacije kod Advokata Beograd.

Koje su prednosti sporazumnog razvoda braka?

Brak se, dakle, može razvesti sporazumno. Sporazumni razvod braka je svakako najbolji načlin da se brak razvede što brže i efikasnije. Supružnici se sporazumevaju o svim važnim pitanjima prestanka njihove zajednice života. Tako da, između ostalog, sporazum obavezno mora da sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

Često ovi sporazumi u praksi odlaze u najsitnije detalje u smislu da se u njima preciziraju i takvi detalji poput kome će pripasti televizor, a kome kašike i viljuške. Sporazum treba da sadrži podatak ko od supružnika preuzima obaveze oko imovine koja je bila zajednička i koje tačno. Tako da, na primer, ako je pokućstvo kupljeno novcem dobijenim na osnovu ugovora o kreditu, u sporazumu treba da bude rečeno kojem supružniku pripada pokućstvo i ko nastavlja da otplaćuje kredit.

Sud se ne meša u deobu imovine supružnika. Na primer, mogu se supružnici sporazumeti da sva zajednička imovina pripadne jednom supružniku. Suprunici koji se razvode moraju sudu da dostave dokaze o vlasništvu na imovini koju dele, npr. da su vlasnici stana u kom su živeli. Međutim, ukoliko supružnici imaju dete ili decu obavezno je da sačine sporazum o vršenju roditeljskog prava. Sud i te kako ima pravo da se meše u ovaj sporazum. To pravo leži u neophodnosti da se ustanovi šta je najbolji interes deteta. Ovaj sporazum može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Najbolje je što preciznije utvrditi sve detelje zajedničkog vršenja roditeljskog prava kako bi se izbegli eventualna neslaganja bivših supružnika. Postupak se pokreće podnošenjem sudu predloga za sporazmni razvod braka uz koji se prilažu pisana gore dva spomenuta sporazuma.

Sud procenjuje da li je sporazum u najboljem interesu deteta. Roditelji moraju da saglase da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički i takođe, moraju da odrede prebivalište deteta. Sud može oceniti da je u najboljem interesu deteta da jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo bez obzira što roditelji izražavaju želju da zajednički vrše roditeljsko pravo. Ipak, kada je zaključen sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava on obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.

Porodični zakon kaže da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Sporazumnim razvodom braka, možete isto kao i razvodom po tužbi, da uredite imovinske odnose, kao i visinu alimentacije, konsultujte se sa advokatom, Advokatska kancelarija.

Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Bez ta dva sporazuma predlog nije potpun i sud ga vraća strankama koje nemaju punomoćnika advokata na dopunu. Ako nakon određenog roka predlog ne bude uređen smatra se da je povučen, a ako bude ponovo priložen sudu sa istim ili drugim nedostacima biće odbačen.

Sud o sporazumnom razvodu braka odlučuje presudom koja se može pobijati žalbom zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog mana volje tj. ako je sporazum zaključen pod prinudom ili pretnjom ili u zabludi. Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka. Takođe, dozvoljen je odustanak od sporazumnog razvoda braka tokom trajanja postupka.

Supružnike ne može zastupati isti punomoćnik. Sporazumni razvod braka se završava na jednom ili dva ročišta i stoga je vrlo ekonomičan i efikasan način da se brak razvede, ali on je izvodljiv samo onda kada su odnosi među supružnicima takvi da je dogovor moguć.

U kojim slučajevima se podnosi tužba za razvod braka?

Kada dogovor nije moguć, budući da bilo koji supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, tada se podnosi sudu tužba za razvod braka. Tužba se podnosi osnovnom sudu koji se nalazi na području gde je prebivalište tuženog ili tamo gde je poslednje zajedničko prebivalište supružnika, a izuzetno i prema prebivalištu tužioca. Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika.

Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe.

U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno okončan. Ako je do povlačenja tužbe (ili predloga) došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

Ukoliko se nalazite u inostranstvu i niste u mogućnosti da lično prisustvujete ročištime, imate mogućnost da angažujete Advokatsku kancelariju Branislava Krnić da Vas zastupa.

Vaš advokat za Vas može podneti tužbu za razvod braka, konsultujte se u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Postupak posredovanja u bračnom sporu

Sud po prijemu tužbe istu ispituje i u roku od 15 dana od dana prijema zakazuje postupak posredovanja. Postupak posredovanja je podeljen na postupak za pokušaj mirenja i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora tj. nagodbu i pokreće se onda kada je postupak za razvod braka pokrenut tužbom.

• Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi:
• ako jedan od supružnika ne pristane na to,
• ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje,
• ako je boravište jednog od supružnika nepoznato,
• ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Mirenje služi da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.

Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti mogu prisustvovati mirenju. Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

U toku postupka razvoda po tužbi, može doći do mirenja supružnika, Advokatska kancelarija Branislava Krnić Vas može posavetovati oko toga.

Postoji mogućnost i da se supružnici nagode i da reše svoj narušeni odnos na taj način, Advokat Beograd.

Smisao nagodbe je da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka. Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici. Ukoliko supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela, a ako postignu sporazum samo o jednom pitanju nagodba je onda delimično uspela.

Isto tako, ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se postupak po razvodu braka.

Oba ova postupka posredovanja i mirenje i nagodba su obavezni, ali stranke imaju pravo da ih odbiju.

Kada nema nagodbe zakazuje se ročište na koji sud poziva stranke. Tužilac može povući tužbu do zaključenja glavne rasprave, a posle toga uz prustanak tuženog. Kada stranke imaju punomoćnike sve pozive sud dostavlja njima.

Ukoliko se brak razvodi bez prisustva drugog supružnika (npr. ne zna se gde se nalazi) sud tom supružniku postavlja punomoćnika advokata sa spiska koji sudu dostavlja advokatska komora i on štiti interese odsutnog lica sve dok se on ne pojavi. Troškove punomoćnika postavljenog od strane suda snosi tužilac. Sud o troškovima odlučuje po svojoj oceni, ali uzimajući u obzir razloge pravičnosti.

Ukoliko stranka nema mogućnosti da snosi troškove postupka sudu podnosi molbu da bude oslobođena i dokazuje sudu svoju nemogućnost da podnese teret troškova postupka.

Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Sud neće prihvatiti ovaj zahtev ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Ovaj zahtev se može podneti sudu i nakon prestanka braka i to u roku od godinu dana od razvoda braka.

Imovina supružnika – posebna i zajednička

Sud odlučuje i o imovinskim pitanjima. Pa tako imovina supružnika može biti posebna i zajednička. Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Najspornije pitanje prilikom razvoda jeste podela imovine supružnike, stoga je najboljem interesu svake stranke da se konsultuje sa advokatom, imate mogućnost da zakažete sastanak i konsultujete se u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Čak i ako je neka imovina supružnika njegova posebna imovina, u nekim slučajevima drugi supružnik ima prava na nju, informišite se u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić o tome.

Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika. Ako je vrednost tih stvari nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.

Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo. Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.

Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.

Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.

Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom.

Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.

što se tiče poklona, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se. Ipak, vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

Zadržavanje ili menjanje prezimena nakon razvoda – mogućnost ili obaveza?

Prezime može da se promeni nakon prestanka braka, ali to nije obaveza, prezime supružnika može i da se zadrži. Prezime može da se promeni u roku od 60 dana od dana prestanka braka, pa se može uzeti prezime koje je supružnik imao pre sklapanja braka.

Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava. Sud može presudom u bračnom sporu odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Smatra se da je brak prestao na dan pravnosnažnosti presude o razvodu.