Stečaj Advokat Beograd

Stečaj je postupak kolektivnog namiranja stečajnih poverilaca koje se završava prestankom postojanja stečajnog dužnika. Njime se sprečava dalje loše poslovanje privrednog društva. Takođe, njime se štite interesi poverilaca, ali i samog stečajnog dužnika potvrđuju advokati.

Zakon o stečaju svojim načelima ima za cilj da unapredi kvalitet stečajnog postupka. S toga omogućuje veći stepen namirenja poverilaca, uz što manje troškove stečajnog postuka, kao i smanjenje dužine trajanja stečajnog postupka.

Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, pritom svim poveriocima obezbeđuje jednak tretman I ravnopravan položaj istog isplatnog reda, odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.

U stečajnu masu spada celokupna imovima stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i ona imovina koju stekne dužnik tokom postupka. Ona se dobija unovčenjem imovine stečajnog dužnika. Uređen je detaljno Zakonom o stečaju.

Vlada Republike Srbije donosi Uredbu o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra stečajnih masa prema kojoj nastaje obaveza stečajnih upravnika da u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda podnesu Registru privrednih subjekata registracionu prijavu za upis podataka o stečajnim masama stečajnih dužnika i to za:

• ⁂ Stečajne mase u koju ulazi novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica prilikom njegove prodaje, odnosno stečajne mase koja se dobija nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, tada se stečajni postupak nastavlja nad stečajnom masom;
• ⁂ Stečajne mase stečajnog dužnika koju, nakon donošenja rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, čine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraživanja i sredstva koja se ostvare okončanjem parnica u korist stečajnog dužnika.

Ukoliko imate dodatna pitanja o stečajnom postupku možete zakazati konsultacije u Advokatskoj kancelariji.

 

Informišite se kod advokata u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić o uslovima za pokretanje stečajnog postupka.

Kada se pokreće stečajni postupak? I koji su to stečajni razlozi?

Stečajni postupak se pokreće kada su ispunjeni stečajni razlozi i to najmanje jedan od njih, i to:

1. trajnija nesposobnost plaćanja,
2. preteća nesposobnos plaćanja,
3. prezaduženost,
4. nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja uvek postoji kada stečajni dužnik ne može da izmiri svoje novčane obaveze u roku od 45 dana od dana dospelosti sa prekidima ili ako 30 dana u potpunosti obustavi sva plaćanja bez prekida. Pretpostavka je da postoji trajnija nesposobnost plaćanja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja.

Preteća nesposobnost plaćanja se ogleda kroz verovatnoću (koju stvori sam stečajni dužnik) da neće izmiriti svoje obaveze po dospelosti.

Prezaduženost nastaje uvek kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica smatraće se da nije prezaduženo ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice. Razlog je taj što je propisana njihova odgovornost ličnom imovinom za obaveze društva.

 

Ko pokreće stečajni postupak?

Postupak se pokreće predlogom ovlašćenog lica i to:

• ⁂ stečajnog poverioca koji ima neobezbeđeno potraživanje,
• ⁂ stečajnog dužnika ili
• ⁂likvidacionog upravnika.

Svako od ovih lica mora učiniti verovatnim postojanje zakonskog osnova(barem jednog od gore navedenih) za pokretanje ovog postupka. Privilegovani poverioci koji imaju obezbeđeno potraživanje mogu pokrenuti stečajni postupak ako učine verovatnim da se ne mogu namiriti ni pored postojanja obezbeđenja.

Da li ispunjavate stečajne razloge, raspitajte se kod Advokata Beograd.

 

Predlagač je obavezan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime troškova, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Ko sprovodi ovaj postupak?

Sud nadležan za sprovođenje stečajnog postupka je privredni sud na čijem području se nalazi sedište stečajnog dužnika.

U drugom stepenu propisana je nadležnost Privrednog apelacionog suda.

 

Organi stečajnog postupka

U stečajnom postupku se uvek pojavljuju:

1. stečajni sudija,
2. stečajni upravnik,
3. skupština poverilaca i
4. odbor poverilaca.

 

Kako se pokreće stečajni postupak?

Stečajni postupak se pokreće predlogom pomenutih ovlašćenih predlagača.

Troškovi stečajnog postupka

Predlagač je obavezan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime troškova koji nastaju i neophodni su za započinjanje ovog postupka. Ako se predujam ne uplati stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Uplaćeni predujam posmatraće se kao trošak stečajnog postupka i isplatiće se prioritetno iz stečajne mase.

 

Prethodni postupak kao preduslov stečajnog postupka

Stečajni postupak se sastoji iz dva segmenta: prethodnog stečajnog postupka i stečajnog postupka. Smisao prethodnog postupka se ogleda u konstatovanju postojanja stečajnih razloga.

Izuzeci postoje, pa tako stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka, ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima, ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga, ako postoji pretpostavka nesposobnosti plaćanja.

Stečajni dužnik ima obavezu da priloži svu dokumentaciju na uvid i da da obaveštenja o svom finansijskom položaju.

Stečajni sudija će u ovoj početnoj fazi odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ukoliko  postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu ili uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka. Sudija, spomenute mere, određuje na zahtev podnosioca predloga ili po službenoj dužnosti.

Privremene mere su imenovanje privremenog stečajnog upravnika, zabrana isplata sa računa stečajnog dužnika, zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika itd.

Prethodni stečajni postupak će trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Smisao prethodnog postupka se ogleda u konstatovanju postojanja stečajnih razloga, o prethodnom postupku se bliže možete raspitati u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

 

Ukoliko pokrećete stečajni postupak, imate pravo da predložite privremene mere kako biste osigurali da stečajni dužnik ne raspolaže imovinom, konsultujte se kod Advokata Beograd o tome.

Glavni stečajni postupak

Kada se usvoji predlog za pokretanje stečajnog postupka i kada su ispunjeni zakonski uslovi, rešenjem stečajni sudija otvara glavni stečajni postupak.

Sudija u istom rešenju zakazuje ispitno ročište na kome će se utvrditi potraživanja poverilaca, ali zakazuje se i poverilačko ročište i imenuje se u ovom rešenju stečajni upravnik.

Rešenjem o otvaranju stečaja određuje se rok za prijavu potrživanja koji traje najdalje 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju ovog postupka u Službenom glasniku RS.

Sve prijave nakon isteka ovog roka smatraju se neblagovremenim i odbacuju se.

Prestaje da teče zastarelost potraživanja njihovom prijavom, a zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i neće teći narednih godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Stečajni postupak, iako je otvoren, neće biti sproveden u dva slučaja:

1. kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca,
2. kada je imovina stečajnog dužnika manja od troškova stečajnog postupka ili je imovina neznatne vrednosti.

Stečajni upravnik sačinjava listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i dokumentacije stečajnog dužnika, iz drugih izvora, kao i iz prijava potraživanja, kao i listu dužnika stečajnog dužnika.

Krajnja lista se sačinjava na ispitnom ročištu. Na njemu je moguće osporiti potraživanja drugih poverilaca.

Potraživanje se smatra utvrđenim jedino kada nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane nekog od poverilaca do okončanja ispitnog ročišta. Zaključkom se usvaja konačna lista poverilaca i njihovih potraživanja.

Svoje konsultacije možete da zakažete i putem Live chat-a kod Advokata Beograd.

 

Jedna od posledica otvaranja stečaja jeste prekidanje svih sudskih postupaka u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, informišite se o svim posledicama stečajnog postupka u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.

Koje su posledice stečaja?

Na dan otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, ali i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika, a sva ta prava prelaze na stečajnog upravnika.  

Takođe, punomoćja data od strane stečajnog dužnika, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju danom otvaranja stečajnog postupka.

Gase se i ranije stečena prava preče kupovine u odnosu na imovinu koja je sada deo stečajne mase.

U slučaju naslednih prava, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Dolazi do ostvarivanja otkaznih razloga zaposlenima u stečajnom dužniku o čemu odlučuje stečajni upravnik.

Uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se određenje "u stečaju".

Blokiraju se računi stečajnog dužnika. Danom otvaranja stečajnog postupka, sva potraživanja poverilaca koja nisu bila dospela, smatraju se dospelim, a nenovčana potraživanja se izražavaju u novcu.

Potraživanja u stranoj valuti obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja ovog postupka.

Ipak, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje potraživanja poverioca sa potraživanjem stečajnog dužnika prema poveriocu. Prebijanje je zabranjeno:

1. kada je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih 6 meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a pri tome je stečajni poverilac znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen,
2. kada su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.

Isto tako, nenovčana potraživanja stečajnog dužnika od trećih lica unose se u stečajnu masu i izražavaju se u novčanoj vrednosti na dan otvaranja ovog postupka.

Jedna od posledica je prekidanje svih sudskih postupaka u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svih upravnih postupaka pokrenutih na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravnih i poreskih postupaka koji za predmet imaju utvrđivanje novčanih obaveza stečajnog dužnika.

Takođe, ne može se protiv stečajnog dužnika, tj. nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje dok traje stečajni postupak. Nalozi i ponude koje nisu prihvaćene, a koje su date od strane stečajnog dužnika, prestaju danom otvaranja stečajnog postupka ako drugačije ne odluči stečajni upravnik.

Sve dvostranopravne poslove koji su teretni stečajni upravnik može otkazati ili ispuniti i tražiti ispunjenje druge strane. Ugovor o zakupu ne prestaje sa pokretanjem stečaja, ali može biti otkazan nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova  sa zakonskim otkaznim rokom od 30 dana.

što se tiče robe u prevozu, prodavac kome cena nije potpuno isplaćena ima pravo da traži da se roba vrati njemu ukoliko do dana otvaranja stečaja nije prispela u mesto gde je ugovoreno da će je dužnik preuzeti. što se tiče meničnih i čekovnih poslova, stečaj glavnog dužnika omogućava regres pre dospelosti.

Prestaje poslovna sposobnost stečajnog dužnika sa otvaranjem ovog postupka, a takođe, otvara se novi račun preko kojeg se odvija poslovanje dužnika, prestaje susvojina.

Izuzetak od pravila da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku mogu ostavariti samo u stečajnom postupku postoji kod tzv. izlučnih poverilaca koji mogu svoje potraživanje ostvariti u drugim sudskim postupcima. Izlučni poverilac nije stečajni poverilac, več on ima stvarna ili lična prava zbog kojih on može da zahteva da se stvari koje su njegove, a nalaze su kod stečajnog dužnika, izuzmu iz stečajne mase. Na primer, stečajni dužnik koristi neku mašinu na osnovu ugovora o zakupu koja pripada izlučnom poveriocu, te ta stvar nije deo stečajne mase i ne mogu se iz nje namiriti poverioci stečajnog dužnika.

Ako ona bude otuđena od strane stečajnog dužnika, izlučni poverilac ima pravo na novčanu vrednost stvari po tržišnoj ceni iste.

Razlučni poverioci su oni poverioci koji imaju obezbeđena potraživanja zalogom, pravom retencije ili pravom prvenstvenog namirenja najmanje 60 dana pre dana otvaranja stečaja. Oni se odvojeno namiruju i ne smatraju se stečajnim poveriocima. Ako imovina koja je obezbeđena nije dovoljna za njihovo namirenje, onda se smatraju u odnosu na taj deo neobezbeđenim poveriocima stečajnog dužnika.

Ukoliko imate potrebu, u svakom trenutku možete da zakažete sastanak kod advokata u Advokatskoj kancelariji radi informisanja o svojim pravima u vezi sa stečajnim postupkom.

 

Stečajni postupak se završava donošenjem rešenja o zaključenju stečajnog postupka, Advokat Beograd.

Kako se pobijaju pravne radnje stečajnog dužnika?

Pravna radnja koja se pobija ili pravni posao postaju bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi. Pobijanje se vrši u korist svih poverilaca.

Protivnik pobijanja može da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac. Smisao je da se žaštite poverioci, jer pobojne radnje i poslovi preduzeti pre otvaranja stečajnog postupka mogu narušiti ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili se njima neki od poverilaca stavljaju u povoljniji položaj.

Zabranjeno je pobijanje uobičajenih darova, darova činjenih iz zahvalnosti i onih učinjenih u humanitarne svrhe, ako su bili u srazmeri sa finansijskim mogućnostima stečajnog dužnika.

 

Šta su stečajni (isplatni) redovi i ko čini koji stečajni (isplatni) red ?

Postupak se odlukuje se hijarahijom redova gde stariji red ima prioritet u odnosu na niži rang poverilaca. Unutar jednog reda postoji princip srazmernosti. Prvo se namiruju troškovi stečajnog postupka, pa onda idu isplate po stečajnim redovima.

1. Prvi isplatni red obuhavata: neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, zatim potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.
2. Drugi isplatni red obuhvata potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
3. Treći isplatni red obuhvata potraživanja svih drugih stečajnih poverilaca.
4. Četvrti isplatni red obuhvata potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova. Isto, potraživanja poverilaca koji su se pre otvaranja ovog postupka dogovorili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, biće namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama.

 

Kako se završava stečajni postupak? Reorganizacija?

Stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postuka. Ipak, ako se pronađe nova imovina koja ulazi u stečajnu masu može doće do nove deobe po odluci stečajnog sudije.

Ovaj postupak se ne mora nužno okončati bankrotstvom stečajnog dužnika. Moguće je da se usvoji tzv. plan reorganizacije koji se može podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili nakon otvaranja istog i to najkasnije 90 dana od dana otvaranja postupka.

Plan reorganizacije imaju pravo da podnesu stečajni upravnik, razlučni poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Predlagač snosi troškove sačinjavanja i podnošenja ovog plana. O njegovom usvajanju glasaju poverioci. Usvojeni plan reorganizacije se smatra izvršnom ispravom i novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Izvršenjem plana reorganizacije prestaju potraživanja poverilaca koja su definisana u njemu. Nepostupanje po ovom planu ili ako je on izdejstvovan na prevaran i nezakonit način, jeste stečajni razlog zbog kog se može podneti novi predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Izvori:
Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014)
Uredba o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra stečajnih masa ("Sl. glasnik RS", br. 4/2010)