Zastupanje u upravnom postupku Advokat Beograd

Zakonom o opštem upravnom postupku regulisano je pitanje rešavanja upravnih stvari, procesnopravna procedura upravnog postupka, kao i angažovanje advokata za zastupanja stranaka pred organima uprave. Odnosno, upravni postupak predstavlja postupak donošenja upravnih akata. Pre svega, staranka u upravnom postupku može da bude fizičko ili pravno lice, čija je upravna stvar predmet postupka ili sva druga pravna i fizička lica na čija prava i obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, zatim u upravnom postupku kao stranka može da se pojavi i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi organi koji nisu pravna lica, zatim zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti koji su organizovani saglasno propisima.

Različite su situacije u kojima se pokreće mehanizam odlučivanja u upravnom postupku (izdavanje dozvole za nošenje oružja, odobrenje strancu stalnog nastanjenja u Srbiji, upis prava svojine u Službi za katastar nepokretnost - Republički geodetski zavod, podnošenje zahteva za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, i sl.) Brojni su razlozi povodom kojih se može povesti neki upravni postupak.

Vođenje postupka je vezano za postojanje stranke, pa tako ako nastupi smrt fizičkog lica ili prestane da postoji pravno lice – stranke u postupku, upravni postupak se obustavlja onda kada prava, obaveze i pravni interesi o kojima se odlučuje ne mogu da pređu na naslednike, odnosno kada nisu nasledivi.

Na primer, ako jedno lice zahteva da mu se izda dozvola za nošenje oružja i umre pre odluke o konkretnom pitanju, to pravo da nosi oružje neće preći na naslednika preminulog lica.

Nekada je upravni postupak jednostavan i stranke mogu same da učestvuju u njemu i uspešno ga završe, a nekada bi radije prepustili da advokat završi postupak za njih, Advokat Beograd.

Ukoliko imate dodatna pitanja o upravnom postupku možete zakazati konsultacije u Advokatskoj kancelariji.

Punomoćnik je lice koje je ovlašćeno da preduzima procesne radnje u ime i za račun stranke. Ovo lice crpi svoja ovlašćenja iz datog punomoćja i prema obimu punomoćja može da zastupa stranke u svim ili u nekim radnjama upravnog postupka. Ipak, postoje izjave koje sama stranka mora dati bez obzira da li ima punomoćnika. Isto tako, stranka može i pored punomoćnika da daje izjave u postupku. Pa tako, može da menja ili opozove izjavu koju je dao punomoćnik u njenom prisustvu i samo ako to učini neposredno nakon davanja izjave od strane punomoćnika.

Organ može dozvoliti da pojedine radnje u upravnom postupku preduzme u ime stranke lice koje nije priložilo punomoćje, pod uslovom da punomoćje priloži u roku koji organ postupka odredi. Dok ne istekne taj rok, organ upravnog postupka ne može da okonča postupanje u upravnoj stvari, a ako taj rok bude propušten - preduzete radnje ostaju bez pravnog dejstva.

Organ upravnog postupka pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Po pravilu, punomoćnik je advokat. Punomoćje se izdaje ili u pisanom obliku ili u usmenom koje se saopštava službenom licu na zapisnik.

Punomoćje u upravnom postupku

Punomoćje dato licu koje nije advokat mora biti overeno.

Punomoćje može biti opšte, a to znači da punomoćnik može preduzimati sve radnje u upravnom postupku, a specijalno punomoćje znači da punomoćnik ima neka ograničenja. Ono, dakle, može da se ograniči bilo vremenski u smislu do kada važi, pa u smilu prava na preduzimanje radnji kada punomoćnik može da preduzima samo neke radnje u postupku. Kada stranka umre ili izgubi procesnu sposobnost punomoćje važi i dalje, pa tako punomoćnik postaje punomoćnik pravnih sledbenika stranke. Pravni sledbenici imaju pravo da opozovu ranije dato punomoćje.

Izuzetak postoji kada smrt stranke dovodi do prestanka punomoćja, jer je upravna stvar vezana za ličnost stranke, pa pravni sledbenici ne mogu nastaviti upravni postupak.

Punomoćje prestaje smrću ili gubitkom procesne sposobnosti punomoćnika ili prestankom pravnog lica.

Zajednički predstavnik u upravnom postupku

Zajednički predstavnik tj. zajednički punomoćnik je lice koje učestvuje u upravnom postupku u ime i za račun više stranaka. To je slučaj kada se više lice nađu na istoj strani u postupku u jednom upravnom predmetu. Činjenica da postoji više lica na jednoj strani ne oduzima svakom od tih lica svojstvo stranke, pa tako svako lice ima prava koja pripadaju stranci pojedincu u postupku. Ta lica imaju obavezu da odrede ko će biti zajednički predstavnik u upravnom postupku ili imaju dužnost da postave zajedničkog punomoćnika. Tako se postiže efikasnost postupka i sprečavaju se nepotrebne komplikacije. Ako to ne bude učinjeno organ postupka će ih opomenuti i u zaključku će odrediti rok koji imaju da odrede svog zajedničkog predstavnika ili zajedničkog punomoćnika. Bezuspešan protek roka daje pravo organu postupka da im postavi privremenog zajedničkog predstavnika tj. zajedničkog punomoćnika. Sve to se čini novim zaključkom.

Privremeni zajednički predstavnik ili punomoćnik figurira u upravnom postupku dok same stranke ne postave drugog po svojoj volji ili, u suprotnom, do kraja postupka.

Stranci je dozvoljeno da u postupku u kome je potrebno stručno poznavanje upravne stvari dovede stručno lice koje se zove stručni pomagač kako bi joj dalo objašnjenja i savete. Stručni pomagač nije zastupnik stranke. Njegova svrha je da stranci daje savete, mišljenja, obaveštenja.

Više stranaka može da zastupa jedan advokat, Advokat Beograd.

Svoj sastanak možete da zakažete i putem Live chat-a, Advokatska Kancelarija Branislava Krnić.

Upravnopravni odnos je odnos takvih karakteristika da u njemu učestvuju stranke koje nisu ravnopravne uslovno rečeno, jer se u njemu pojavljuju javni organi sa jedne strane, a sa druge: pojedinci, pravna lica i druge stranke.

Jedna strana u upravnopravnom odnosu je vršilac javnih ovlašćenja koja istupa na jedan autoritativan način u upravnom postupku. S toga, stranke često neuke, neznajući svoja prava, propuste da učine neku radnju ili dopuste da im protekne rok, pa se tek nakon toga jave advokatu za pomoć, tada je najčešće već kasno, prema tome za blagovremenu zaštitu prava, potrebno je od prvog trenutka obezbediti profesionalnu pomoć.