Advokat Beograd cover slika mob Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Privredna društva Advokat Beograd

Privredna društva - podela, osnivanje, prestanak


Naš pravni sistem u Zakonu o privrednim društvima reguliše četiri forme privrednih društava i to ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Primarna podela je na društva lica i na društva kapitala.

Društva lica tj. ortačko i komanditno se odlikuju poverenjem članova i u centru ovakvog tipa društva su članovi. Ona se organizuju na uzajamnom poverenju i vrlo je bitno ko su članovi ovih društava, pa tako ustupanje udela u društvu podleže saglasnosti svih članova, propisuje se neograničena odgovrnost za obaveze društva (dakle i ličnom i u društvo unetom imovinom), društvom upravljaju ortaci, a ne posebni organi.

Društva kapitala tj. društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko drutvo se sa organizuju bez obzira na članove, udeli se lako mogu prenositi, članovi ne odgovaraju svojom privatnom imovinom za obaveze koje je društvo kapitala preuzelo, a organi su ti koji upravljaju društvom.

Osnivanje privrednog društva sačinjava se ugovorom u pisanoj formi. Zakon o privrednim društvima propisuje koji su bitni elemeni osnivačkog ugovora i izostnak samo jednog od bitnih elemenata činio bi ugovor ništavim.

U slučaju da osnivate privredno društvo možete angažovati Advokata Beograd.

privredna društva

O svim formama privrednih društava konsultujte se sa Advokatskom kancelarijom.

Privredno društvo se obavezno upisuje u registar Agencije za privredne registre APR. Ugovorne strane mogu biti i fizička i pravna lica. Sva ova privredna društva funkcionišu radi sticanja dobiti kroz obavljanje delatnosti. Ipak, članovi moraju da preuzmu rizik poslovanja. Postoji zabrana da se u osnivačke ugovore unose tzv. lavovske klauzule kojima se ugovara učešće samo u dobiti.

Članovi u društvo unose ulog koji se izražava u novcu, stvarima i pravima. Ono što se unese u društvo kao ulog postaje svojina privrednog društva. Moguć je ulog i u uslugama.


Ortačko društvo


Ortačko društvo je višečlano društvo koje osnivaju ortaci preuzimajući neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva i poslujući pod zajedničkim poslovnim imenom. Ono se osniva se radi sticanja dobiti. Društvo odgovara celokupnom svojim imovinom za preuzete obaveze. Ovo društvo ima pravni subjektivitet. Akcenat je stavljen na zaštitu poverilaca ovog društva, jer poverilac ne mora da traži namirenje svog duga od društva, već može da traži ispunjenje duga od bilo kog člana. Mogu se osnivati bez ikakve imovine i osnivač može da ulaži svoj rad. Primer ovog društva je advokatsko ortačko društvo.

U Srbiji je osnivanje ortačkog društva retkost. Pored fizičkih lica mogu ih osnivati i pravna lica. To je mana, jer postoji opasnost od izigravanja obaveze višečlanosti radi izbegavanja ulaganja miminalnog kapitala koji je obavezan za društva kapitala i to tako što se npr. udruži društvo sa ograničenom odgovornošću koje ima jednog člana sa drugim društvom sa odgovornošću koje, takođe, ima jednog vlasnika.

Postoje četiri forme privrednih društava i to ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo, Advokat Beograd.

privredna drustva advokat

Ortaci preuzimajući neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva i poslujući pod zajedničkim poslovnim imenom, Advokatska Kancelarija Branislava Krnić.

Mogu da obavljaju bilo koju delatnost osim onih za koje je zakonodavac izričito propisao da se moraju osnovati u drugoj formi, poput banaka koje moraju biti osnovane u formi acionarskog društva.

Zakonodavac propisuje pretpostavku ravnopravnosti ortaka u kapitalu koji unose u društvo, raspodeli dobiti i upravljanju, ali moguće je ugovorom o osnivanju ovog društva predvideti drugačije. Ugovor o osnivanju se podnosi Agenciji za privredne registre, radi upisa društva u registar, i sadrži podatke o ortacima, ulozima, ali ne mora biti navedeno koliki kapital društvo ima. Ugovor o osnivanju može da se menja jednoglasno ili na drugačiji način izmene i drugačije, ukoliko je u njemu samom predviđeno.

Pored ugovora o osnivanju, koji se podnosi Agenciji za privredne registre, ortaci mogu sačiniti i ugovor ortaka kojima se detaljnije uređuju prava i obaveze članova.

Zakon o privrednim društvima ortačko društvo uređuje kroz brojne dispozitivne odredbe, a to znači da je ostavljan prostor da se odnosi u ovakvom društvu urede i na drugi način nego što je predviđeno u samom zakonu.

Ulog koji se unosi u društvo ne sme da se smanjuje mimo saglasnosti ostalih ortaka. Udeo se može preneti slobodno drugom ortaku, ako ugovorom ništa nije predviđeno, ali kada je reč o prenosu udela nekom trećem licu, po pravilu je neohodna saglasnost svih.

Ortak koji istupa iz društva ima pravo na tzv. likvidacionu vrednost udela, a to je vrednost udela u novcu koja bi bila da društvo u tom trenutku prestane da posluje.

Zakon propisuje da je svaki ortak slobodan da vodi poslove samostalno, a ugovorom se može drugačije urediti i to da, na primer, samo jedan ortak upravlja društvom. Dobit društva se bez obzira na ulog deli na jednake delove, ali ugovorom može i drugačije biti predviđeno. Kada u ovo društvo pristupi novi član, on odgovara za obaveze koje su nastale pre, kao da je oduvek bio član društva. Članstvo se gubi smrću ortaka, istupanjem, isključenjem, prenosom celog udela i na druge načine. Nasleđivanje udela je moguće ako je osnivačkim aktima tako predviđeno i ako sami naslednici pristanu da stupe na mesto umrlog. Naslednici imaju pravo da zahtevaju da postanu komanditori tj. da za obaveze društva ne odgovaraju ličnom imovinom. Ako se ortaci ne slože sa tim predlogom, naslednicima se isplaćuje likvidaciona vrednost udela. Ipak, oni ostaju odgovorni za dugove društva do smrti ortaka i to celom nasleđenom aktivom.

Pismenim obaveštenjem 6 meseci pre kraja poslovne godine član može obavestiti društvo da istupa iz njega, a članstvo prestaje istekom poslovne godine. Udeo tog člana se raspodeljuje na ostale ortake. Moguće je i isključenje nekog orataka voljom ostalih članova, čime se raskida ugovor sa tim članom. Ortačko društvo prestaje likvidacijom ili stečajem ili statusnim promenama.


Komanditno društvo


Komanditno društvo predstavlja višečlano društvo koje pod zajedničkim poslovnim imenom obavlja delatnosti radi sticanja dobiti, a u sebi sadrži dve vrste članova: komplementare, koji, poput ortaka, za obaveze društva imaju neograničenu solidarnu odgovarnost celom svojom imovinom i komanditore, koji ne odgovaraju za dugove društva ličnom imovinom, već snose rizik do visine vrednosti svog udela u kapitalu društva. Mogu ih osnivati i pravna i fizička lica. Moraju imati minimalno dva člana, jednog komplementara i jednog komanditora.

Nije propisan minimalni osnovni kapital društva. U ovoj formi društva samo komplementari odgovaraju kao ortaci u ortačkom društvu. Ovo društvo se upisuje u registar koji vodi Agencija za privredne registre. Komanditori ne mogu samostano raspolagati svojim udelima u društvu i prenositi ih na treća lica. Traži se saglasnost svih ortaka.

Vaša pitanja možete poslati putem mejla Advokatu Beograd.

privredna drustva advokat beograd

Za dodatne informacije o privrednim društvima pozovite Advokatsku kancelariju.


Poslovno ime komanditnog društva pored svog naziva sadrži i naznaku da se radi o komanditnom društvu. Osnivački akt je ugovor o osnivanju i prilaže se zajedno sa prijavom za registraciju. Minimalni sadržaj ugovora propisan je zakonom. Komanditori dobit dobijaju jedino ako su uneli ulog, a u suprotnom dobit se smatra tim ulogom koji nije unet kao što je bilo ugovoreno. Komplementari su ti koji imaju obavezu da upravljaju društvom, ali kada se pređe na teren vanrednih poslova (onih koji prevazilaze redovno uobičajeno poslovanje) komanditoru stoji na raspolaganju pravo protesta koje onemogućava komplementara da preduzme dati pravni posao.

Postoje izuzeci kada komanditor odgovara kao komplementar. To su: kada se u poslovnom imenu društva nalazi ime komanditora, uz njegovu saglasnost, ako komplementar postane komanditor. On tada odgovara za sve stare obaveze do registracije promene, a za nove obaveze odgovara kao komanditor. Smrt komanditora ne dovodi do prestanka društva.


Društvo sa ograničenom odgovornošću DOO


Ovo je društvo kapitala koje je nastalo spajanjem određenih oblika društva kapitala i društva lica. Upisuje se u registar koji vodi Agencija za privredne registre i ima pravni subjektivitet. Ličnom imovinom članovi ne odgovaraju za obaveze društva, već snose rizik do visine unetog uloga. Kako je pravni subjektivitet društva odvojen od pravnog subjekitviteta članova, moguće je da član sklopi neki pravni posao sa društvom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću ima svoj osnovni kapital koji je sačinjen od uloga članova. Nije potrebno da ulozi članova budu jednaki. Društvo posluje pod poslovnim imenom, a pored naziva mora sadržati i naziv oblika društva. Zakonodavstvo dozvoljava društvu sa ograničenom odgovornošću bavljenje svim delatnostima, a neke jedino mogu da se obavljaju kroz ovu formu društva. Opet, postoje delatnosti koje su isključivo rezervisane za akcionarsko društvo i koje ne mogu biti organizovane u formi ovog društva.

Društvo sa ogranićenom odgovornošću se odlikuje zatvorenošću po pitanju članova, te se kontroliše ko su novi članovi društva. Moguće je na ugovornoj osnovi menjati pravila poslovanja društva, jer zakonodavac ostavlja prostor za drugačije ugovaranje. Zaposleni u društvu su i vlasnici društva najčešće.

Društvo se osniva ugovorom o osnivanju (više članova) ili odlukom (kada je u pitanju jedan član) i zakonom je propisan miminalni sadržaj osnivačkog akta. On može da se izmeni većinom glasova svih članova društva ako nije u samom aktu dogovorena veća većina za izmenu. Kada kroz izmene osnivačkog akta dolazi do povećavanja obaveza članova društva traži se jednoglasnost onih članova čije se obaveze povećavaju. Članovi mogu da sačine i drugi ugovor kojim preziciraju svaja prava i obaveze, ali koji ima supsidijarni karakter u odnosu na osnivački akt.

Advokat Beograd je uvek dostupan za Vas putem Live chat-a.

privredna drustva advokat branislava krnic

Ako imate nedoumice oko privrednih društava pozovite Advokatsku kancelariju.

Članovi mogu biti i pravna i fizička lica. Ipak, ovo društvo teže funkcioniše sa većim brojem članova. Ulog članova može biti i novčani i nenovčani, a može biti rad i usluge, a kašnjenje sa unošenjem uloga povlače ugovornu kaznu i naknade štete. Nenovčane uloge procenjuju sami članovi društva i ovlašćeni procenjivači. Zakonodavac reguliše i institut „dodatnih uplata“ koji mogu biti samo u novčanim ulozima. Njihova funkcija je različita i uglavnom mogu da posluže da se pokriju gubici društva i one se ne mogu prebiti sa potraživanjima članova društva prema društvu.

Osnovni kapital mora biti podeljen na udele i u našem pravu određen je minimalni kapital i to 100 dinara. Udeli se određuju na osnovu uloga u društvo i oni su u stvari članska prava. Osnivačkim aktom se određuje koliki ulog daje pravo na jedan glas. Ipak, visina osnovnog kapitala sa kojim se odgovara za obaveze društva je signal za poverioce da li dato društvo dobro posluje ili ne. Osnovni kapital se povećava ili izmenom ugovora ili odlukom skupštine ovog društva, sa obavezom registracije povećanja kapitala.

Društvo sa ograničenom odgovornošću može steći spostveni udeo otkupljivanjem udela ili na drugi način od svojih članova iz razloga stvaranja namenskih rezervi (za npr. realizovanje nekog poslovnog poduhvata ili radi pokrića mogućih gubitaka). Moguće je povlačenje udela člana društva i to od strane društva iz razloga isključenja člana, smrti člana ili prestanka postojanja pravnog lica koje je član itd. Povlačenje udela je raskid ugovora sa tim članom, a za uzvrat član dobija naknadu tržišne vrednosti svog udela.

Aktima društva može biti ograničen prenos udela među članovima u društvu, ali je u principu slobodan režim prenosa. Ograničenja služe da se ne bi većina članskih prava našla u rukama jednog člana npr. Prenos udela trećem licu može biti zabranjen aktima društva, takođe. Ukoliko neki član prodaje svoj udeo, ostali imaju pravo prvenstva sticanja udela, ako to pravo nije ugovorima isključeno. Društvo sa ograničenom odgovornošću odluke može donositi na skupštini gde pravo glasa imaju članovi srazmerno svojim udelima ako osnivačkim aktom nije drugačije regulisano (npr. da jedan udeo nosi više glasova). Skupštinu čine svi članovi društva i ona može funkcionisati na razne načine: održavanjem sednica, izjašnjavanjem pisanim putem itd. Redvono se održava najkasnije 6 meseci od završetka poslovne godine i po potrebi vanredno. Članovi imaju pravo da učestvuju u dobiti društva, što zavisi od veličine udela u društvu.

Da bi se raspodeila dobit društva neophodno je postojanje godišnjih finansijskih izveštaja, izveštaja o poslovanju društva i izveštaja revizora.

Članstvo prestaje smrću, prestankom pravnog lica člana društva, istupanjem iz društva, isključenjem, prenososm svog udela, povlačenjem i poništenjem udela.


Akcionarsko društvo A.D.


Akcionarsko društvo je društvo kapitala koga mogu osnovati pravna ili fizička lica (domaća i strana) i to najmanje jedno lice kako bi putem obavljanja delatnosti sticalo profit. Sadrži osnovni kapital koji je podeljen na akcije koje imaju svoju nominalnu vrednost. Posluje pod poslovnim imenom koje pored naziva ima i oznaku da je reč o akcionaskom društvu (ad./a.d.).

To je pravni subjekt koji ima svoju imovinu, pa odgovara njome za obaveze koje preduzima u pometu. Osniva se sa minimalnim osnovnim kapitalom koji iznosi tri miliona i taj kapital je podeljen na akcije. Ovako veliki osnovni kapital koji uvek mora postojati u tom zakonski propisanom iznosu služi kao garancija poveriocima društva. Ako kapital padne ispod minimuma društvo ga mora obezbediti u određenom roku.

Akcionari odgovaraju za obaveze društva do vrednosti akcija. Institut probijanja pravne ličnosti postoji radi predupređivanja mogućnosti da neki akcionar zloupotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, kada koristi imovinu akcionarskog društva ili njome raspolaže kao sa sopstvenom imovinom, kada koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca, kada umanji imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treća lica, iako je znao ili morao znati da društvo neće moći da izvrši svoje obaveze. Tada on odgovara i lično svojom imovinom.

Zakon o privrednim društvima na imperativan način uređuje ovo društvo, a to znači da je malo prostora ostavljeno za drugačije ugovaranje u osnivačkim aktima društva. Konstitutivni akti su osnivački akt koji se registurije i ima minimlanu obaveznu sadržinu i nikada se više ne menja, kao i statut koji je hijerarhijski najviši akt društva i registurije se i javno objavljuje. Statut se menja se na skupštini akcionara većinom glasova svih članova, ako nije propisana veća većina za izmenu ovog akta. Ulozi u ovo društvo mogu biti novčani i nenovčani. Vrste akcionarskog društva su javno (otvoreno) i nejavno (zatvoreno).

Zatvoreno akcionarsko društvo je ono čije se akcije izdaju samo osnivačima ili određenom ograničenom broju drugih lica, a najviše ima 10.000 akcionara. Ono ne može nuditi akcije javim putem tj. ne može biti kotirano na berzi. Postoji trend napuštanja ove forme društva zbog sličnosti sa društvom sa ograničenom odgovornošču.

Otvoreno akcionarsko društvo može javnom ponudom izdavati akcije na tržištu hartija od vrednosti i može imati neograničen broj akcionara. Zabrenjeno je ograničavanje prenosa akcija trećim licima. Broj akcija je neograničen.

Uvek vama na usluzi, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

privredna drustva advokat branislava krnic beograd

Akcionari odgovaraju za obaveze društva do vrednosti akcija, Advokat Beograd.

Akcija je hartija od vrednosti koja se izdaje na određenu vrednost. Zbir svih nominalnih vrednosti akcija čini kapital društva. One daju članska, imovinska i statusna prava svojim imaocima. Stoga se one prema vrsti prava koje daju mogu podeliti na obične i preferencijalne.

Obične daju prava srazmerno svojoj nominalnoj vrednosti i ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije. Preferencijalne daju više prava svojim imaocima od običnih (npr. prioritet u isplati dividende, pravo učešća u delu dividende koja pripada imaocima običnih akcija itd). Po pravilu ove akcije ne daju pravo glasa. Akcionari, vlasnici ove klase akcija, mogu steći pravo glasa kada se odlučuje o pitanjima koje se tiču njihove klase akcija.

Izdavanje akcija je pod strogim režimom Komisije za hartije od vrednosti, a akcionari se upisuju u Centralni registar hartija od vrednosti. Akcionarsko društvo ima obavezu o obaveštavanju Komisije, regulisanog tržišta tih hartija o kapital učešću nekog akcionara tj. kada on pređe određeni prag (npr. 5%, 10% itd.) ili padne ispod propisanog praga.

Pravo prečeg sticanja akcija može biti utvrđeno zakonom ili statutom ili odlukom o emisiji akcija, kada pri novim emisijama akcija i to u srazmeri sa nominalnom vrednošću akcija date klase stari akcionari stiču ovo pravo. Akcionarsko društvo može posedovati i sopstvene akcije koje je steklo od svojih akcionara, koje ne daju pravo glasa niti na dividendu i to u vrednosti do 10% osnovnog kapitala javnog akcionarskog društva. Stiču se na osnovu odluke organa društva i moraju biti otuđene u propisanom roku, sa pravom preče kupovina postojećih akcionara. Razlozi su brojni, pa npr. sprečavanje da društvo preuzme konkurentska kompanija, pad akcija na tržištu, pa se te akcije čuvaju od prodaje po niskoj ceni itd.

Dividenda je dobit društva koja se raspodeljuje akcionarima na osnovu odluke skupštine društva u srazmeni sa vrednošću posedovanih akcija i nikada se ne sme isplaćivati iz osnovnog kapitala.


Advokat Branislava Krnic Beograd

Nulla regula sine exceptione.

Nijedno pravilo nije bez izuzetka.

Postavite pitanje


Uspešno ste poslali poruku.
Advokat će Vas kontaktirati u najbržem roku.