Ostavinski postupak Advokat Beograd

Postupak u kojem se raspravlja zaostavština naziva se ostavinski postupak (ostavinska rasprava). U njemu sud ima zadatak da utvrdi ko su naslednici, koju imovinu oni nasleđuju i koja prava im pripadaju iz zaostavštine. Reč je o deklarativnom postupku u kojem se ide za tim da se jedna neizvesna situacija reši, najbolje uz pomoć vašeg advokata.

Ostavinski postupak je vanparnični postupak uređen Zakonom o vanparničnom postupku. On se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Mesna nadležnost suda se određuje prema umrlom licu - ostaviocu, pa se posmatra njegovo prebivalište ili boravište i tako se zasniva mesna nadležnost suda. Može da se dogodi da ostavilac nema ni prebivalište, ni boravište na teritoriji Srbije i tada se mesna nadležnost suda zasniva na onom području gde se nalazi najveći deo zaostavštine ostavioca.

Ostavinski postupak sudi sudija pojedinac. Sve izjave, osim izjave kojom se naslednik odriče od svog dela nasledstva, mogu uzimati na zapisnik i sudijski pomoćnici. Do okončanja ostavinskog postupka može proteći značajno vreme koje bi moglo da dovede u opasnost zaostavštinu ukoliko je ona sačinjena od kvarljive robe i sl. ili ukoliko se ona nalazi u „rukama“ nekog ko bi je mogao ugroziti. Stoga, Zakon o vanparničnom postupku predviđa mere za obezbeđenje zaostavštine i privremene mere kojima se obezbeđuju prava naslednika i legatara.

Prva vrsta mera kojima se obezbeđuje zaostavština mogu se odrediti na predlog ovlašćenih lica ili ih sam sud može odrediti ako oceni da su neophodne i to tokom celokupnog ostavinskog postupka. Njih može odrediti i javni beležnik, ali na osnovu odluke suda. Jedini izuzetak je taj da javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu popisuje i procenjuje imovinu ostavioca na zahtev naslednika i legatara. Takođe, može ih narediti sud na čijem je području ostavilac umro, kao i sud na čijem se području nalazi imovina ostavioca. Te mere se sastoje u: popisu i proceni imovine, postavljanju privremenog staraoca zaostavštine ili odvajanje zaostavštine od imovine naslednika.

Privremene mere se izriču kada su naslednici nepoznati ili se ne zna gde se oni nalaze ili kada niko od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja zaostavštinom, niti iko od njih ima zakonskog zastupnika i uvek po službenoj dužnosti. Privremene mere sastoje u predaji na čuvanje pouzdanom licu, donošenjem rešenja da se gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti, štedne knjižice i druge važne isprave predaju na čuvanje sudu ili javnom beležniku na čijem području se nalaze, kao i rešenje o pečaćenju ostaviočevog stana, pojedinih prostorija u stanu ili drugih prostorija koje pripadaju ostaviocu.

Žalba na rešenje suda kojim se izriču spomenute mere ne zadržava izvršenje rešenja ukoliko postoji opasnost da se osujeti izvršenje tih mera.

Ukoliko ostavinski postupak nije pokrenut službenim putem, možete se obratiti Advokatu Beograd da pokrene ostavinski postupak u Vaše ime.

Ukoliko ste sprečeni da lično prisustvujete na ročištu ostavinske rasprave možete da angažujete Advokatsku kancelariju Branislave Krnić da u Vaše ime da nasledničku izjavu.

Kada pravo naslednika ili legatara na zaostavštinu bude odloženo usled nekog roka ili uslova ili nedospelosti vremena ili ograničenja sud će po predlogu zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeđenje zaostavštine po odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko testamentom nije drukčije određeno.

Na primer, kada ostavilac u testamentu ostavi unuki kuću koju će naslediti tak kada napuni 18 godina ili pod uslovom da završi fakultet ili kada se kuća izgradi itd. Tada se određuju privremene mere kojima se štiti zaostavština dok naslednik ili legatar ne dođe u posed iste. Kada sud pribegne postavljanju privremenog staraoca zaostavštine, on će se potruditi da pribavi mišljenje o ličnosti staraoca od lica pozvanih na nasleđe. Najčešće je to lice advokat koji zastupa naslednike. On se tada smatra strankom po dužnosti. Postavlja se kada su naslednici nepoznati ili nisu dostupni (npr. nalaze se u inostranstvu) ili u drugim slučajevima koji opravdavaju pribegavanje ovoj meri.

Postoji nekoliko etapa ostavinskog postupka:

• ⁂ pripremanje raspravljanja zaostavštine;
• ⁂ popis i procena zaostavštine;
• ⁂postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice;
• ⁂ raspravljanje zaostavštine;
• ⁂ donošenje rešenja o nasleđivanju.

Ostavinski postupak po etapama

Ostavinski postupak je tako propisan da bude efikasan i brz i da naslednicima bude što pre omogućeno da upravljaju nasleđenim dobrima. Pre svega se utvrđuje da je ostavilac umro, da li ima imovinu, ako je ima u čemu se ona sastoj i i koliko vredi, da li je ostavilac sačinio testament, da li ima naslednike, da li se oni mogu pronaći itd.

Čim neko premine pokreće se ostavinski postupak, matičar upisuje smrt u matične knjige koje se vode u vezi sa činjenicom smrti. On mora ostavinskom sudu da dostavi izvod iz matične knjige umrlih u roku od 30 dana nakon upisa u matičnu knjigu. Ostavinski sud, po prijemu izvoda, donosi rešenje kojim nalaže javnom beležniku da sačini smrtovnicu. Smrtovnica se obavezno sastavlja i onda kada iza preminulog lica nije ostala nikakva imovina. To je javna isprava.

Javni beležnik sve podatke pribavlja po službenoj dužnosti, a pre svega od rodbine ostavioca. Ukoliko javni beležnik ne uspe da prikupi sve podatke koji mu trebaju za smrtovnicu, on je tako nepotpuno dostavlja sudu koji onda ima obavezu da je sam dopuni. Ako ni ovo ne urodi plodom i sud ne uspe da u potpunosti sačini smrtovnicu sa svim podacima to i ne mora da znači veliki propust jer će svakako naslednici za vreme trajanja ostavinskog postupka da prilože sudu sve isprave i dokaze u vezi sa imovinom ostavioca.

Javni beležnik ima još jedno ovlašćenje, a to je popis i procena imovine ostavioca. Popisuje se imovina koja se nalazi u posedu preminulog lica bez obzira da li neko trvdi da ona nije vlasništvo ostavioca, kao i imovina koja se nalazi u državini drugih lica koja je u vlasništvu ostavioca. Popis i procena se vrše u prisustvu dva punoletna građanina i ukoliko je to neophodno veštaka. U zapisniku su unosi pojedinačno vrednost pokretnih stavri i nepokretnosti ostavioca. Dozvoljeno je da popisu prisustvuju naslednici i legatari. Zapisnik o popisu i proceni imovine se dostavlja svim licima koji učestvuju u ostavinskom postupku, jer oni imaju pravo da prigovore na zapisnik ostavinskom sudu i da onda dovedu do toga da sud ovlasti drugog javnog beležnika da ponovo popiše i proceni imovinu.

Smrtovnica se obavezno sastavlja i onda kada iza preminulog lica nije ostala nikakva imovina, Advokat Beograd .

Obavestite javnog beležnika da je ostavilac sačinio testament ili ovlastite Advokatsku kancelariju Branislava Krnić kako bi u Vaše ime to učinila.

Kada se sazna da će biti rođeno dete ostavioca, o tome sud obaveštava organ starateljstva koji nerođenom detetu postavlja staraoca. Kada je ostavilac prethodno sačinio testament, javni beležnik ga dostavlja sudu kako bi se proglasio. Testament se proglašava tako što sud otvara pismeni testament i čita ga u prisustvu dva punoletna svedoka, a oni mogi biti i naslednici. Naslednici i legatari imaju pravo da traže od ostavinskog suda prepis testamenta. Testament može da se proglasi i kada nije punovažan, pa čak i kada se zna da je ostavilac sačinio više testamenata.

Kada se radi o usmenom testamentu, testamentarni svedoci sačinjavaju ispravu koja sadrži podatke o volji ostavioca i tada se čita ta izjava. Ukoliko takva izjava nije već sačinjena sud će morati da sasluša svedoke pojedinačno i pod zakletvom. Ako je pismeni testament nestao ili je uništen nezavisno od ostaviočeve volje, a među zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, ostavinski sud će ih saslušati i izvesti predložene dokaze kako bi utvrdio činjenice o obliku u kome je testament sastavljen, o načinu nestanka ili uništenja, kao i o sadržini testamenta, pa će zapisnik proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.

Da bi se ovakav zapisnik proglasio potrebno je da među zainteresovanim licima nema spora oko postojanja testamenta, njegovog sadržaja i oblika, jer bi se u protivnom stranke morale uputiti na započinjanje parničnog postupka.

Ako bi zaostavštinu ili njen deo, kad ne bi postojao testament, nasledila Republika Srbija sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta i sadržini istog važi samo uz saglasnost nadležnog javnog pravobranioca. Sve ovo važi ako ostavilac nije znao da je testament nestao ili da je uništen, jer se u protivnom smatra da je testament opozvao.

Sud određuje ročište kako bi se raspravila zaostavština. Na tom ročištu se od svih zainteresovanih lica uzimaju nasledinčke izjave. Sud pozive za ovo ročište dostavlja lično. Sadržina ovog poziva detaljno je uređena zakonom. Naslednici, zakonski ili testamentarni su dužni da daju nasledničku izjavu, pozitivnu ili negativnu, odnosno da li se primaju ili odriču od nasleđa. Ova izjava može da se da i van ročišta i pošalje sudu, ali tada mora da bude overena. Ukoliko se naslednici prihvate nasleđa, oni odgovaraju i za ostaviočeve dugove, ali samo do visine nasleđene imovine.

Niko ne može da se prihvati nasleđa delimično ili pod uslovom. Potrebno je da izjava bude jasna i nesumnjivo da ukaže na to da li se neko prima nasleđa ili se odriče od nasleđa. Kada jedan naslednik izjavi da se odriče nasleđa u korist drugog naslednika ima dejstvo prihvatanja nasleđa i činjenja ponude drugome da prihvati ustupljeni deo nasledja, što predstavlja ugovor o poklonu.

Ne može se za drugoga odreći nasleđa. Ukoliko se zakonski zastupnik odriče nasleđa u ime nerođenog deteta ta izjava proizvodi dejstvo samo uz saglasnost organa starateljstva. Neopravdani izostanak sa ročišta ne tumači se na štetu naslednika, već sa smatra da se on prihvata nasleđa. Nasledničke izjave ne mogu da se opozovu. Međutim, ako se tokom ostavinskog postupka sazna za nove činjenice za koje naslednik nije znao u momentu davanja izjave, on je može izmeniti.

Ukoliko se naknadno pronađe imovina ostavioca, možete da angažujete Advokata Beograd kako bi pokrenuo dopunski ostavinski postupak.

Advokat Beograd će vam pomoći oko svih nedoumica u ostavinskoj raspravi.

Ukoliko je naslednička izjava data pod prinudom ili pretnjom može se pobijati u parničnom postupku. Zakonodavac pravi razliku između spora o činjenicama i spora o pravu. Zakonodavac propisuje obavezu suda da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.

Na ovaj način će sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito:

• ⁂ punovažnost ili sadržina testamenta (istinitost testamenta npr.);
• ⁂ ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje (da li je naslednik zaista ostaviočev supružnik);
• ⁂ činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadživelog supružnika i potomaka ostaviočevih koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ( da li je neko stvarno živeo sa ostaviocem u zajedničkom domaćinstvu);
• ⁂ činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo ( sva pitanja poklona koji su ućinjeni za života ostavioca nasledniku);
• ⁂ činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost (činjenično pitanje bi bilo da li ostavilac oprostio nasledniku neki postupak koji ga je činio nedostojnim za nasleđivanje);
• ⁂ činjenica o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa (pitanje da li je falsifikovano pisano odricanje od nasleđa nekog naslednika).

Sa druge strane, spor o primeni prava rešava ostavinski sud raspravljajući data pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. Sud upućuje na parnicu onog učesnika čije je pravo manje verovatno, ali zakon ne uređuje kako se procenjuje čije je pravo manje verovatno. Na primer, naslednik daljeg naslednog reda se upućuje na parnicu kada tvrdi da naslednik bližeg naslednog reda nema pravo na nasleđe.

U slučaju spora o sastavu zaostavštine obavezno je slanje učesnika ostavinskog postupka na parnicu bez obzira da li je on činjenične ili pravne prirode. Najčešće supružnik traži da se izdvoji imovina koja mu pripada kao bračna tekovina ili lica koja su dala doprinos uvećanju imovine ostavioca traže da se u parničnom postupku utvrdi taj doprinos i izdvoji iz zaostavštine.

Ostavinski sud određije rok u kojem učesnici moraju da pokrenu parnični postupak i ako on uzalud protekne, prekinuti ostavinski postupak se nastavlja. Protek tog roka bez podnošenja tužbe ne znači da parnica ne može i kasnije da se pokrene, već samo da se nastavlja ponovo ostavinski postupak. Ako se parnica započne, ostavinski postupak se nastavlja tek nakon pravnosnažnosti presude parničnog suda sa kojom se ostavinski sud vezan.

Spor o legatu, bilo činjenični, bilo pravni, treba da se reši u parničnom postupku. Međutim, u ovom slulčaju se ostavinski postupak ne prekida.

Rešenje o nasleđivanju se donosi kada sud utvrdi kojim licima pripada nasleđe. Delimično rešenje se nikad ne donosi. Ovo rešenje je obavezujuće samo za učesnike u postupku, tako da naslednik koji nije učestvovao u ovom postupku može pokrenuti parnični postupak da bi ostavio svoja prava.

Advokatska kancelarija Branislava Krnić može u Vaše ime da preuzme rešenje o nasleđivanju.

Ukoliko ste se u prvobitno vođenom postupku odrekli od nasleđa, možete da promenite nasledničku izjavu u dopunskom postupku, Advokatom Beograd.

Zaostavština bez naslednika pripada Republici Srbiji. Sud prvo poziva oglasom objavljenim u službenom glasniku i pribijenom na oglasnu tablu suda i po potrebi na drugi način sve koji smatraju da imaju pravo na nasleđe da se jave u roku od godinu dana. Nakon isteka ovog roka naslednik je Republika Srbija.

Naknadno pronađena imovina se novim dopunskim rešenjem suda raspoređuje naslednicima na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju iz prvobitnog postupka. Ako ostavinski postupak nije ni vođen, a reč je o naknadno pronađenim pokretnim stvarima, sud će pokrenuti postupak na zahtev zainteresovanih lica, ali kada je reč o nepokretnostima, po službenoj dužnosti. Odricanje od nasleđa dat u prvobitno vođenom postupku ne proširuje se na naknadno pronađenu imovinu. Sud poziva naslednika da da novu nasledničku izjavu. Ukoliko se naslednik primi nasleđa sud ga upućuje na parnični postupak.

Novopronađeni testament nije povod za novo vođenje ostavinskog postupka, već sud poziva sva zainteresovana lica i obaveštava ih o postojanju testamenta i upućuje ih da mogu svoja prava ostvariti u parnici.

Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli nema imovinu ili je ima, ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zaostavština se neće raspravljati ni kada je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se zaostavština raspravi.

Uvođenjem javnog beležništva u pravni sistem Srbije došlo je do značajnih promena koje su imale odraz i u naslednopravnim pitanjima. Naime, sprovođenje ostavinskog postupka u Srbiji može biti povereno javnim beležnicima. Izmenama Zakona o vanparničnom postupku uređeno je da sud ima pravo da javnom beležniku poveri sprovođenje postupka za koji je po zakonu nadležan, pa tako, ako po prijemu smrtovnice utvrdi da je za nasleđivanje merodavno pravo Republike Srbije, ostavinski sud može doneti rešenje kojim sprovođenje ostavinskog postupka poverava javnom beležniku.  Ovde nije reč o obavezi suda, već o mogućnosti.

Predlog za pokretanje ostavinskog postupka se sa potrebnom dokumentacojom podnosi sudu, a on zatim određuje da li će sam sprovesti postupak ili isti ustupiti javnom beležniku. Postupak kod javnog beležnika se ne razlikuje od onog koji bi se vodio pred sudom!?

Stranke imaju obavezu da se odazovu na poziv javnog beležnika. Takođe, stranka koja je nezadovoljna ishodom ostavinskog postupka koji je sproveo javni beležnik ima pravo žalbe isto kao da je sud sprovodio taj postupak.

Praksa je da sve više ostavinskih postupaka biva povereno javnim beležnicima, čime se doprinosi rasterećenju sudstva i mogućim preopterećivanjem javnih beležnika. Međutim, da li je samo rasterećenje sudova motiv za ovakve izmene!? Koji predmet će ostati u rukama suda, a koji će biti poveren javnom beležniku se ne može znati unapred, jer ne postoje propisani jasni kriterijumi koji bi određivali takvu podelu posla između suda i notara.

Zaposleni radnik u administraciji suda u jednom gradu na zapadu Srbije kaže da je računar taj koji određuje ko će sprovesti ostavinski postupak. Dakle, nasumično se odlučuje o ovom vrlo značajnom pitanju. Konkretno, u tom sudu se 60% predmeta upućuje notarima, a 40% se ostavlja sudu na sprovođenje. U drugim sudovima situacija nije ista, pa procenat predmeta poverenim notarima može biti veći.

Sud ima obavezu da nadzire javnog beležnika i da mu oduzme povereni predmet ukoliko primeti nepravilnosti ili neopravdana odugovlačenja u radu. Kao glavna prednost poveravanja javnim beležnicima sprovođenja ostavinskog postupka se vidi u brzini rada notara, u tome što je odlaganje sprovođenja u nedogled prošlost i u činjenici da će sve biti gotovo u većini slučajeva za dva do tri meseca. Time je noćna mora predugog ostavinskog postupka završena. Naravno, ni ovakvo rešenje zakonodavca nije ostalo bez mana.

Troškovi u ostavinskoj raspravi

Glavna mana su, naravno, troškovi. Takse koje naplaćuju javni beležnici su daleko iznad onih koji naplaćuju sudovi. Takse se određuju prema vrednosti zaostavštine i one su fikse. Sudovi naplaćuju takse koje se paušalno određuju shodno oceni suda, a to znači da za približno sličnu vrednost zaostavštine može biti naplaćena različita taksa od naslednika!?

Međutim, takse koje javni beležnik naplaćuje su fiksne i bez ikakve dileme, prevelike za prosečan srpski džep. Isto tako, javni beležnik naplaćuje naknadu troškova postupka i nagradu za rad, što se sve određuje prema unapred utvrđenoj tarifi. Primera radi, ukoliko neko nasleđuje stan, mogao bi platiti javnom beležniku i do 30.000 dinara! Postavljamo pitanje, šta se dešava kada naslednik nije u nekoj zavidnoj materijalnoj situaciji, da li to znači da mora da se zaduži da bi mogao da dođe u posed imovine koju je nasledio? Do usklađivanja naplaćenih troškova postupka sprovedenog u sudu i onog poverenog notaru, naslednicima koji nisu dobrog materijalnog stanja, ostaje da se nadaju da će kompjuter u sudu imati za njih milosti, te da će odrediti da sud sprovede ostavinski postupak u kojem su oni naslednici.