Žalba Advokat Beograd

Strankama koje se nisu zadovoljne sudskom odlukom donetom u prvostepenom postupku na raspolaganju stoji pravni lek koji ima korektivnu funkciju i služi za postizanje donošenja zakonite odluke. Korišćenje mogućnosti ulaganja žalbe vašeg advokata protiv sudske odluke ide ka tome da se ona ukine ili izmeni.

Prvostepeni sud znajući da postoji mogućnost ulaganja pravnih lekova ima pritisak da što bolje reši pravnu stavar o kojoj odlučuje. U građanskom postupku propusti mogu nastati zbog tzv. error in procedendo odnosno zbog povrede procesnih normi ili zbog tzv. error in decidendo odnosno pogrešne primene materijalnog prava. Retko se ove greške pojavljuju jedna bez druge.

Ako je sud odbio da sasluša svedoka koji je bio prisutan kada se odigravao sporni događaj to dovodi do pogrešnog utvrđenja činjenica u postupku, koje se zatim podvode pod pogrešnu normu materijalnog prava i tako dolazi do donošenja nepravilne odluke.

Pravo na žalbu

Pravo na žalbu je ustavom zagarantovano pravo. Žalba protiv presude je redovni pravni lek kojom se napadaju odluke donete u prvom stepenu. Predviđena je Zakonom o parničnom postupku i ima suspenzivno dejstvo, pa se ulaganjem žalbe sprečava pravnosnažnost presude i mogućnost izvršenja ožalbene presude.

Žalba, takođe, ima devolutivno dejstvo, a to znači da o njoj odlučuje uvek neposredno viši sud od onog koji je presudu doneo u prvom stepenu.

Žalbom se mogu pobijati sve vrste sudskih presuda i sve druge meritorne (konačne) odluke u obliku rešenja.

Blagovremenost je vrlo bitna prilikom ulaganja žalbe, jer zakonodavac određuje rok za žalbu od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, a u meničnim i čekovnim sporovima taj rok iznosi 8 dana.

Proticanjem roka za žalbu nastupa prekluzija, odnosno nemogućnost ulaganja žalbe, jer presuda postaje pravnosnažna.

Dobro se informišite o rokovima za izjavljivanja žalbe, u suprotnom možete podneti neblagovremeno žalbu i snositi posledice zbog toga, Advokat Beograd.

Ukoliko niste sigurni ili ne poznajete pravnu materiju, možete angažovati advokata da za Vas napiše žalbu, Advokatska kancelarija.

Žalba, potom, mora biti dozvoljena u tom smislu da mora biti podneta od strane lica koje ima pravni interes da se žali, koje se nije odreklo prava na ulaganje žalbe ili istu nije prethodno povuklo. Zakon o parničnom postupku uređuje sadržinu žalbe. Ako u žalbi nije navedeno da li se ona pobija u celini ili delimično, sud uzima da se žalba pobija u onom delu u kojem žalilac nije uspeo u parnici.

U našem pravu ne traži se da žalilac navede da li hoće da sud kasira (ukine) ili samo preinači presudu na koju se žalba odnosi.

Kontrola zakonitosti i tačnosti presude se ogleda kroz ograničenja da se u žalbi navode novi dokazi i nove činjenica. To je moguće jedino ako žalilac u svoj žalbi pokaže verovatnim da nije kriv što te činjenice i dokazi nisu izneti u prvostepenom postupku tj. do zaključenja glavne rasprave u prvostepenom postupku. To se redovno dešava kada žalilac nije znao da takva činjenica postoji ili kada je sud svojom krivicom onemogućio stranici da istu iznese na vreme, jer sud ima obavezu da predmet spora svestrano raspravi i da da potrebna obaveštenja strankama.

Na primer, neko tuži molera, jer nije okrečio stan onako kako je bilo ugovoreno, a sud dosudi da moler naknadi štetu naručiocu posla. Međutim, moler saznaje nakon okončanja prvostepenog postupka da je tužilac pričao komšijama kako je sam upropastio zidove.

Isto važi i za predlaganje novih dokaza. Međutim, ako stranka u prvostepenom postuku nije platila troškove za izvodjenje dokaza u roku u koji joj je sud ostavio, pa iz tog razloga sud nije izveo taj dokaz, u žalbi nema mesta za predlaganje istog dokaza. Razlog je taj što je stanka mogla da zahteva oslobođenje od plaćanja troškova postupka.

Zakon o parničnom postupku predviđa tri razloga za žalbu i to:

• ⁂ bitna povreda odredaba parničnog postupka;
• ⁂ pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje;
• ⁂ pogrešna primena materijalnog prava.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka će postojati ako sud nije primenio neku odredbu Zakona o parničnom postupku ili je nepravilno primenio određenu odredbu ili više njih. Ipak, postoje i nebitne povrede koje sud ne uzima u obzir, jer one nisu mogle da budu od uticaja na zakonito i pravilno presuđenje.

Apsolutne i relativne povrede postupaka

ZPP pravi razliku između apsolutno i relativno bitnih povreda postupka.

Apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako:

• ⁂ je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
• ⁂ je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan;
• ⁂ je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle roka propisanog zakonom;
• ⁂ je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan;
• ⁂ je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka;
• ⁂ je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka;
• ⁂ stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
• ⁂ je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnični postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke;
• ⁂ je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
• ⁂ je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje;
• ⁂ je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;
• ⁂ presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. (član 374 stav 2. Zakona o parničnom postupku)

Sve ove povrede stvaraju neoborivu pretpostavku da je doneta nezakonita i nepravilna presuda. Presuda je, ukoliko postoji neka od nabrojanih povreda, ništava.

Drugostepeni sud mora da kasira tj. ukine takvu presudu.

Sud po službenoj dužnosti pazi na sledeće povrede: na nepravilan sastav suda, učešće sudije koji je trebao da bude izuzet ili isključen, donošenje presude od strane sudije koji nije učestvovao na glavnoj raspravi, apsolutnu nenadležnost suda, povrede javnog poretka, povrede načela kontradiktornosti, postojanje stranke, stranačke sposobnosti i prekoračenje roka za podnošenje žalbe. Na ostale povrede podnosilac žalbe mora sam da navede u žalbi.

Relativno bitna povreda postoji kada sud nije primenio ili je nepravilno primenio neku normu procesnog prava, a to je moglo da ima uticaj na donošenje zakonite i pravilne presuda. Tada podnosilac žalbe mora da učini u žalbi verovatnim da je povreda procesne norme dovela do donošenja nepravilne presude.

Sud na njih nikada ne pazi po službenoj dužnosti.

Dakle, broj relativno bitnih povreda je neograničen. Najčešće se u praksi sreće povreda postupka kod pravila o dokazivanju kada sud npr. nekom svedoku uskrati da svedoči ili kada sud nije odlučio o svim zahtevima stranaka, a žalba ima za cilj da se presuda dopuni u smislu tih zahteva o kojima nije odlučeno ili suprotno, kada sud prekorači tužbeni zahtev i dosudi ono što nije bilo traženo.

Žalba se izjavljuje na odluke organa u postupku (presude, rešenja, zaključci), Advokat Branislavu Krnić.

Zakonom su propisani žalbeni razlozi zbog kojih je moguće izjaviti žalbu, Advokat Beograd.

Pogrešno i nepotpuno činjenično stanje je propust suda u vezi sa postojanjem ili nepostojanjem neke činjenice koje su od značaja za donošenje sudske odluke. Reč je o tome da stvarno stanje nije takvo gledajući na činjenice koje je sud utvrdio da ih ima ili nema. Često se samo radi o pogrešnoj oceni dokaza.

Nepotpuno je utvrđeno činjenično stanje najčešće kada sud smatra da neka činjenica nije bitna za odlučivanje. Sudovi restriktivno tumače mogućnost pobijanja žalbe iz ovog razloga ukoliko stranka nije na vreme reagovala i ako je u prvostepenom postupku propustila da ospori činjenice.

Na primer stranka ne može u žalbi pobijati činjenice vezane za veštačenje ako se nije izjasnila na pisani nalaz veštaka.

Pogrešna primena materijalnog prava postoji kako sam naziv žalbenog razloga kaže kada sud ne primeni pravu odredbu materijalnog prava, već neku drugu ili pravu odredbu ne primeni kako valja. Često je to povezano sa pogrešnim ili nepotpunim utvrđenjem činjenica. Ova procesna greška može da se javi kada se norma materijalnog prava pogrešno primeni ili pogrešno protumači ili kada se činjenično stanje podvede pod dispoziciju pogrešne norme materijalnog prava.

Obaveze drugostepenog suda

Drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava. Drugostepeni sud nije vezan predlogom podnosioca žalbe.

Odluke drugostepenog suda po žalbi su rešenje ili presuda.

Drugostepeni sud može da:

• ⁂ odbaci žalbu kao neblagovremenu, nepotpuno ili nedozvoljenu,
• ⁂ a može i da odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi prvostepenu presudu
• ⁂ ili da ukine presudu i da je vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje
• ⁂ ili da ukine presudu i da odbaci tužbu
• ⁂ ili da preinači prvostepenu presudu i odluči sam o zahtevima stranaka.

Drugostepeni sud može utvrditi da nema razloga koji se iznose u žalbi, pa ni onih na koje sud pazi po službenoj družnosti. Takva žalba je neosnovana i rezultat je potvrda prvostepene presude.

Povreda materijalnog prava ili činjeničnog stanja ili povrede postupka rezultiraju donošenjem rešenja kojim drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i ili sam odlučuje ili vraća predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Kada sud ukine presudu i vrati predmet nižestepenom sudu radi otvaranja nove glavne rasprave kako bi se utvrdile nove činjenice i izveli novi dokazi, donosi odluku i o tome šta se tačno ukida u ožalbenoj presudi.

Drugostepeni sud može doneti odluku i da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem ili sudijom. Drugostepeni sud može odlučiti da presudu preinači. To nije moguće kada su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, već zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i to kada drugostepeni sud otvori raspravu i tu utvrdi drugačije činjenično stanje, kada dođe po pogrešne ocene dokaza tj. kada drugostepeni sud iste dokaze ceni drugačije tj. kada stiče drugačije uverenje o postojanju ili nepostojanju neke činjenice i treći razlog za preinačenje bi mogla da bude pogrešna primena materijalnog prava.

Drugostepeni sud može da odbije žalbu, da je odbaci, da ukine presudu i da vrati predmet ponovo prvostepenom organu na odlučivanje, može da ukine presudu i da odbaci tužbu, ali i da preinači prvostepenu presudu i sad odluči o zahtevima stranaka, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Drugostepeni sud može utvrditi da nema razloga koji se iznose u žalbi i takva žalba je neosnovana i rezultat je potvrda prvostepene presude, Advokatska kancelarija.

Preinačenje se uvek završava donošenjem presude kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu. Drugostepeni sud ima jedno bitno ograničenje kada preinačuje presudu, a to ograničenje je u stvari zabrana da se presuda preinači na štetu podnocioca žalbe ukoliko je samo ta stranka izjavila žalbu. Prekoračenje tužbenog zahteva dosuđenjem više od onog što je traženo rezultira ukidanjem provostepene presude samo u onom delu gde je prekoračen tužbeni zahtev. Ako je tužbeni zahtev prekoračen tako što je odlučeno o nečem drugom, a ne o tužbenom zahtevu, ukida se prvostepena presuda i predmet se vraća istom sudu na ponovno suđenje. Nižestepeni sudovu se u praksi se drže stavova višestepenih sudova iako zakonski nemaju takvu obavezu i to iz bojazni da im presuda ne bude ukinuta u postupku po novoj žalbi.

Izvori:

Zakon o parničnom postupku
Vrhovni kasacioni sud
Apelacioni sud u Beogradu
Apelacioni sud u Novom Sadu
Paragraf
Projuris

Advokatsku kancelariju možete ptatiti i preko društvenih mreža