Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo UGOVOR O KUPOPRODAJI Advokat Beograd

Kako sastaviti kupoprodajni ugovor


Pojam ugovora o kupoprodaji je definisan Zakonom o obligacionim odnosima i to na sledeći način: ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Kupoprodajni ugovor je  najčešće zaključen ugovor u pravnom prometu.

Veći broj ugovora ima svrhu da realizuje kuporodaju i većina ugovora je proistekla iz ovog ugovora. Takođe, najveći broj sporova se odnosi na kupoprodajni ugovor i njegovu povredu.

Zakon o obligacionim odnosima koristi termin ugovor o prodaji. Uslov za zaključenje ugovora je da lice koje zaključuje kupoprodajni ugovor bude poslovno sposobno ili, u slučaju delimične sposobnosti, da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika. Zakon o obligacionim odnosima ga detaljno reguliše u gotovo stotinu odredaba.

Iako je po pravilu reč o neformalnom ugovoru koji može da se zaključi i usmeno, najčešće se pribegava da se zaključi kupoprodajni ugovor u pisanoj formi. Predviđen je izuzetak kod prodaje nepokretnosti, kada je obavezna pisana forma, jer je u suprotnom kupoprodajni ugovor ništav. Ugovarači moraju da se usaglase oko bitnih elemenata ovog ugovora, a to su stvar i cena.

sastavljanje kupoprodajnog ugovora advokat beograd

Predmet kupoprodajnog ugovora

Predmet ovog ugovora je najčešće stvar, ali to mogu biti i prava, poput prava intelektualne svojine, prava potraživanja itd. Stvar mora biti u prometu. Stvar može biti individualno određena, a može se prodavati i roba, što je odlika ugovora u privredi. Individualno određena stvar se obično u ugovoru opisuje detaljnije, a generična stavar (tj. roba) se precizira kroz količinu, kvalitet i vrstu. Prodaju se stvari koje postoje, ali dozvoljena je i prodaja buduće stvari (npr. 10t pšenice koja će roditi za par meseci). Ipak, kada naručilac daje materijal kod prodaje buduće stvari nije reč o kupoprodaji, nego o ugovoru o delu.

Stvar koja je predmet ugovora može da propadne do zaključenja kupoprodajnog ugovora, a ako je reč o delimičnoj propasti (npr. propalo je 4t pšenice, ali nije 6t) Zakon o obligacionim odnosima ostavlja mogućnost da kupac kupoprodajni ugovor raskine ili da umesto raskida traži snižanje cene. Kupoprodajni ugovor može ostati na snazi ako delimična propast ne smeta svrsi ugovora (npr. propalo je pola tone od 10t pšenice) ili ako za određenu stvar postoji takav običaj u prometu (odnosi se na kupoprodajni ugovor u privredi).

Prodaja tuđe stvari je moguća i stvara pravna dejstva ugovora o prodaji (radi se o zaključenom, a još neizvršenom kupoprodajnom ugovoru). Međutim, ako kupac nije znao ili nije mogao da zna da je reč o tuđoj stvari ima pravo da traži raskid ugovora i naknadu štete. Kupoprodajni ugovor, dakle, nastaje već u momentu saglasnosti volja ugovornih strana, pa kada je prodata tuđa stvar, prodavac može nabaviti istu stvar (npr. 10t pšenice), pa će u momentu predaje stvari ispuniti ugovornu obavezu.

Kod ugovora u privredi roba može biti određena po svojoj vrsti, kvalitetu i količini. Kupoprodajni ugovor nije striktan i moguće je kumulativno u ugovoru odrediti više vrsta predmeta ugovora ili alternativno, kada prodavac bira šta će kupcu prodati. Kvalitet robe se ugovara slobodno, po pravilu. Izuzetak postoji kada je imperativnim propisima uređen kvalitet (najčešće hrana).

Po količini roba može biti određena precizno (npr. 10t pšenice) ili okvirno (od 9 do 10t pšenice). Ukoliko stvar ima pripatke, prodavac bi trebalo i njih da preda, jer prate sudbinu stvari, a trebalo bi da preda i sve plodove stvari nastalih posle roka za predaju stvari.

Određivanje cene ugovora o kupoprodaji

Kupac duguje prodavcu cenu koja mora biti određena ili odrediva, ozbiljna i pravična. Građanskopravni kupoprodajni ugovor mora imati određenu cenu (ugovori između lica koji nisu trgovci). Kod ugovora u privredi ne traži se da cena bude određena. Dovoljno je da je odrediva. Tada je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a ako se ova ne može odrediti onda razumnu cenu. Razumna cena je tekuća cena u vreme kada se zaključi kupoprodajni ugovor, a ako se ni ona ne može odrediti, onda sud prema okolnostima slučaja određuje cenu. Kada je ugovorena tekuća cena kupac duguje onu cenu koja je utvrđena zvaničnom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada treba da usledi ispunjenje ugovora. Ako nema zvanične evidencije, onda se posmatraju običaji tržišta. Zvanične evidencije su evidencije koje vode odgovarajuće berze ili druge nadležne organizacije. Retko se dešava da je cena propisana imperativnim normama. Ako kupac plati preko propisane cene ima pravo da mu se vrati ono što je preplatio bez obzira šta je bilo ugovoreno.

Cena može biti određena u ugovoru kao fiksna ili kao promenljiva. Odeređivanje cene se može poveriti trećem licu, a ako to lice ne odredi cenu onda ugovarači treba sami da se usaglase oko cene. Neuspeh u dogovoru oko cene dovodi do toga da se smatra da je ugovorena razumna cena. Ne može se prepustiti jednom ugovaraču da odredi cenu. Tada se smatra kao da cena nije ni određena. Pravičnost cene kao uslov punovažnosti ugovora je odlika kupoprodaje koja podrazumeva princip ekvivalencije u međusobnim pravima i obavezama ugovornih strana. U suprotnom, radi se o prekomernom oštećenju. Kada je cena previše niska i kada ne odgovara stvarnoj vrednosti najčešće se radi o ugovoru o poklonu.

Obaveze prodavca

Prodavac ima obavezu da isporuči robu tj. preda stvar koja je predmet ugovora kupcu. To su sve one radnje koje omogućavaju kupcu da stekne državnu stvari. Smatra se da je predaja nepokretnosti izvršena upisom u zemljišne knjige ili predajom tapije, odnosno u nadležni katastar nepokretnosti.

Pokretna stvar se prenosi na razne načine, pa tako: prenosom iz ruke u ruku, na simboličan način (npr. predaja ključa od kuće), kada kupac već po nekom osnovu drži stvar koja mu je prodata (npr. stanuje i iznajmljenoj kuči koju je sada kupio) itd. Značaj predaje leži u momentu kada se smatra da prelazi rizik sa prodavca na kupca. Do predaje, rizik propasti stvari snosi prodavac, a od predaje kupac. Kod predaje stvari špediteru ili prevozniku kada je ova ugovorana prethodno, rizik prelazi na kupca u tom momentu, bez obzira što u stvarnosti roba nije u državini kupca. Izuzetak je prodaja robe na probu gde rizik ostaje na prodavcu do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru ili do isteka roka do kada je kupac trebao da donese odluku o kupovini. Drugi izuzetak je raskid ugovora zbog mana stvari tj. robe kada se rizik vraća ponovo na prodavca.

Naša Advokatska kancelarija vam stoji na raspolaganju

kupoprodajni ugovor advokat

Live chat je uvek otvoren za vas Advokat Beograd

Vreme i mesto predaje se određuje kupoprodajnim ugovorom. Nije neophodno da se kupcu direktno preda roba da bi kupoprodajni ugovor bio izvršen. Može se predati kupcu i isprva kojom može preuzeti stvar. Predaja koja je ugovorena da se izvrši u nekom izvesnom periodu vremena (npr. najdalje za tri meseca od dana kada se zaključi kupoprodajni ugovor) će biti onog dana koji odredi prodavac, kako je to zakon predvideo, međutim, stranke se mogu dogovoriti da taj datum odredi kupac. Kada datum predaje nije određen, ona se izvršava u razumnom roku nakon zaključenja ugovora.

Mesto se određuje u ugovoru, ali kad ono nije određeno, to je mesto gde je prebivalište ili sedište prodavca u vreme zaključenja ugovora. Troškove predaje snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari kupac.

Vreme se obično određuje i unosi u kupoprodajni ugovor. Moguće su različite varijacije. Od tačno određenog vremena, pa do odrednica početkom meseca, sredinom meseca itd.

Način isporuke se određuje različito, pa npr. moguća je isporuka ili u celini sva roba ili delimično, sukcesivno. Sukcesivna isporuka robe se nikad ne pretpostavlja, već mora da se izričito ugovori. Prodavac nema dužnost da preda stvar kupcu ako mu kupac ne isplati cenu ili ako ne može istovremeno da mu plati cenu sa predajom, a suprotno mora biti izričito rečeno u ugovoru. Kupac, sa druge strane, ne mora da plati cenu ako nije prethodno pregledao stvar.

Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaska rizika sa prodavca na kupca, bez obzira da li je to znao ili ne. Odgovornost postoji i za sve materijalne nedostatke koje se pojave posle prelaska rizika na kupca ako su ti nestaci posledica uzroka koji postojao ranije. Ipak, sitni materijalni nedostatci se ne uzimaju u obzir. Smatra se da nedostatak postoji ako stvar nema potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili za promet, ako nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata, kada stvar nema ona svojstva koja su bila izričito ili prećutno ugovrena ili propisana, kada stvar nije saobrazna uzorku ili modelu osim kada su oni služili samo radi obaveštenja. Prodavac nema odgovornost za one nedostatke koji su bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a to znači da takve nedostatke brižljivo lice sa prosečnim znanjem ili iskustvom lica istog zanimanja i struke kao i kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu stvari. Ipak, prodavac koje je izjavio da stvar nema nedostatke ili da ima određena svojstva ostaje odgovoran kupcu čak i kada je ovaj lako mogao opaziti iste. Kada stvar ima skriveni nedostatak tj. takav nedostatak koji se nije mogao lako otkriti pri uobičajenom pregledu stvari kupac ima dužnost da obaveti prodavca o tom nedostatku u roku od 8 dana od saznanja za isti, a kod ugovora u privredi odmah. Kada protekne 6 meseci od predaje stvari prestaje odgovornost prodavca, osim kada je drugačije ugovoreno. Kada dođe do popravke stvari zbog nedostatka, kvara i sl. rokovi teku od predaje popravljene stvari ili od izvršene zamene dela stvari. Kupac treba da opiše nedostatak prodavcu što vernije i da pozove prodavca da pregleda stvar. Sve ove dužnosti prodavca otpadaju kada on zna za nedostatak ili mu taj nedostatak predmeta ugovora nije mogao ostati nepoznat. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke se mogu sasvim isključiti u ugovoru, ali je takva odredba ništava kada je prodavac znao za nedostatak, a nije obavestio kupca ili kada je iskoristio svoj povlašćeni položaj da nametne tu odredbu.

Obaveze kupca

Obaveze kupca su plaćanje cene, a kupoprodajni ugovor precizira detalje u smislu gde se vrši plaćanje, kada, na koji način. Ako takva preciziranja u ugovoru izostanu plaćanje se vrši u času i u mestu u kome se vrši predaja stvari. Kod uzastopnih isporuka kupac ima dužnost da isplati cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja, sa izuzetkom drugačijeg ugovaranja ili drugih običaja. Ako je kupac dao prodavcu predujam prva isporuka se naplaćuje iz predujma po pravilu. Često se plaćanje vrši bezgotovinski u praksi. Troškovi plaćanja cene padaju na kupca. Važno je vreme plaćanja cene i ono se ugovara istovremeno sa predajom robe ili kod avansne prodaje plaća se prvo cena, pa onda ide predaja stvari, a kod prodaje na kredit obrnuto.

Kod građanskopravne prodaje plaćanje cene je istovrenemo sa predajom stvari, a kod ugovora u privredi najčešća je prodaja na kredit. Razlog prodaje na kredit može biti ostavljanje kupcu još vremena da pregleda robu i da plati cenu koja je u srazmeri sa onim što je primio.

Kupac i prodavac imaju obavezu da čuvaju stvar sa pažnjom dobrog domaćina ili dobrog privrednika na račun saugovarača u situaciji kada je kupoprodajni ugovor raskinut, pa kupac želi da vrati stvar prodavcu i obatno, kada zbog kupčeve docnje da preuzme stvar ona nije predata kupcu, već je kod prodavca. Tada se stiče pravo na naknadu troškova koji su nastali. Strana koja ima obavezu da čuva stvar može istu položiti kod suda, predati na čuvanje nekom drugom ili je prodati za račun druge strane.

kupoprodajni ugovor

Kada je prodaja raskinuta zbog krivice druge strane, strana koja trpi štetu ima pravo na naknadu štete. Kod prodaje stvari određenih po rodu postoji mogućnost prodaje ili kupovine radi pokrića, a to znači da kada npr. prodavac ne isporuči robu kupcu u ugovorenom roku, da ovaj može kupiti tu od drugog prodavca i tražiti od prvog razliku u ceni koja je plaćena drugom. Isto važi i kada kupac ne preuzme robu na vreme koju prodavac potom proda drugom kupcu po nižoj ceni od prvobitno ugovorene i tada se stiče pravo na razliku novca. Kupovina i prodaja radi pokrića mora biti izvršena na razuman način i u razumnom roku.

Vaše brige prepustite nama Advokatska kancelarija Branislava Krnić