Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Prinudno izvršenje Advokat Beograd

Prinudna izvršenja postupak


U pravu Srbije samopomoć je zabranjena i predstavlja krivično delo, pa poveriocu, kada dužnik odbija da postupi po sudskoj odluci, peostaje jedino sudski izvršni postupak ukoliko želi da ostvari svoje potraživanje.

Na scenu stupa monopol državni prinude koji pokreće mehanizam tzv. prinudno izvršenje ili prinudna naplata. Pravo svojine može biti oduzeto samo u zakonom propisanom postupku i iz zakonom propisanih razloga.

Sudski izvršni postupak je detaljno regulisan Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Sud je nadležan da rešenjem odredi izvšenje, a javni izvršitelj ili sud imaju obavezu da sprovedu prinudnu naplatu. Stranke moraju biti jasno određene u izvršnom postupku i mora se znati protiv koga se vrši prinudno izvršenje, a i u čiju korist, takođe. Učesnici postupka mogu biti i treća lica koja tvrde da imaju neko pravo na predmetu izvršenja sa ciljem da se taj predmet izuzme iz izvršnog postupka.

Razlikuje se izvršni postupak na osnovu izvršne isprave i na osnovu verodostojne isprave, kao i poseban postupak koji postoji radi namirenja potraživanja na osnovu komunalnih i sličnih usluga.

Advokatsku kancelariju možete kontaktirati i putem Live chat-a i zakazati konsultacije.

prinudna izvrsenja advokatska kancelarija

Izvršna isprava postaje izvršna nakon pravnosnažnosti i kada protekne rok za dobrovoljno izvršenje, Advokatom Beograd.

Izvršne isprave

Da bi se sproveo postupak izvršenja traži se postojanje izvršne isprave tj. pojedinačnog pravnog akta kojim je utvrđeno postojanje potraživanja i to pojedinačni pravni akti sudova i drugih državnih organa. Najčešće su to sudske odluke. Izvršna isprava postaje izvršna nakon pravnosnažnosti (nemogućnosti da se napada dalje redovnim pravnim lekovima) i kada protekne rok za dobrovoljno izvršenje (tzv. paricioni rok) koji je u njoj naveden. Kod sudskih odluka rok za dobrovoljno izvršenje iznosi 15 dana, a izuzetak su presude u privrednim stvarima gde je taj rok kraći i iznosi 8 dana od dana kada dužnik primi izvršnu ispravu. Ako se desi da u izvršnoj ispravi rok nije određen, on iznosi 8 dana od momenta dostavljanja izvršne isprave.

Naravno, taj rok za dobrovoljni izvršenje ima smisla kod sudskih presuda koje glase na neko činjenje (npr. presuda u kojoj se nalaže ispata kupoprodajne cene prodavcu), a kod onih koje glase na nečinjenje (npr. zabrana prelaska preko tuđe parcele) ili trpljenje (npr. davanje dozvole komšiji da prelazi preko vaše parcele kada mu je to jedini put do svoje ) izvršnost nastupa momentom pravnosnažnosti sudske odluke, osim ako u presudi ne stoji da se dužniku ostavlja rok da počne da se ponaša na način kako je određeno u samoj presudi. Potrebno je još i da je samo potraživanje dospelo.

Još jedan uslov je klauzula o izvršnosti koju na izvršnu ispravu stavlja sud i ona predstavlja službenu potvrdu da je izvršna isprava stekla svojstvo izvršnosti. Nju izdaje pisarnica suda ili drugi organ koji je odlučivao u prvom stepenu. Ako sud odbije da stavi klauzulu izvršnosti na izvršnu ispravu tada je moguće podneti pritužbu predsedniku suda koji u roku od 15 dana treba da odluči o njoj i o svojoj odluci obavesti žalioca i neposredno viši sud.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje efikasan i efektivan sistem namiranja poverilaca. Potpuno namirenje poverioca ne sme imati za posledicu potpuno ekonomsko uništenje dužnika. To je naročito značajno kod bagatelnih potraživanja kada se može desiti da je gubitak izvršnog dužnika mnogo veći nego korist izvršnog poverioca. Isto se dešava kada troškovi postupka ne mogu biti namireni.

Potpuno namirenje poverioca ne sme imati za posledicu potpuno ekonomsko uništenje dužnika, Advokatska Kancelarija Branislava Krnić.

prinudna izvrsenja advokat beograd

Advokat Beograd može da Vam pomogne u postupku prinudnog izvršenja.

Hitnost prinudnog izvršenja


Odugovlačenje izvršnog postupka bi svakako predstavljalo povredu prava na pravično suđenje. Izvršni postupak se sprovodi hitno. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, pravo na pravično sudjenje povređeno je kada nakon prodaje nepokratnosti postupak namirenja poverilaca traje godinu i po dana. Hitnost se obezbeđuje kroz nemogućnost dopune neurednih podnesaka stranaka koji se odmah odbacuju, nemogućnost zastoja postupka, nepostojanje vanrednih pravnih lekova, prinudno izvršenje koje se sprovodi i pre nego što rešenje o izvršenju postane pravnosnažno, pravni lekovi ne odlažu izvršenje itd.

Takođe, poveročevo potraživanje mora biti jednako predmetima izvršenja. Na taj način se ostvaruje princip proporcionalnosti. Povrh svega, postoje predmeti izvršenja koja su u svakom slučaju izuzeta od izvršenja. To su stvari i predmeti koje čine minimun egzistencije izvršnog dužnika.

Ravnopravnost stranaka je zagarantovana u ovom postupku. Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju nalaže obavezu državnim organima da daju informacije o izvršnom dužniku, čime je zaštita podatka o njegovoj ličnosti znatno ugoržena i moguće je, odnosno podložna zloupotrebi.

Postupak izvršenja je strogo formalizovan. Izvršenje može da se sprovodi samo danju i to od 7 do 22 časa. Izuzetak od ovog pravila je dozvoljen jedino kada je to posebno opravdano, jer dužnik pokušava da osujeti izvršenje, na primer da noću skriva predmete izvršenja.

Izvršni postupak se pokreće predlogom za prinudno izvršenje od strane izvršnog poverioca. U tom predlogu poverilac može da navede predmete izvršenja i način izvršenja u datom postupku čime je sud vezan kroz obavezu da u rešenju o izvršenju obrazloži da li se dati postupak ima izvršiti onako kako je predložio izvršni poverilac.

Ipak, postoji mogućnost da izvršni poverilac zahteva da se postupak izvršenja sprovede na čitavoj imovini dužnika. Isto tako, izvršni poverilac ima pravo da povuče svoj predlog u celini ili delimično tokom čitavog postupka bez pristanka izvršnog dužnika. Ipak, povlačenje predloga za izvršenje moguće je sve dok neko treće lice ne stekne stvarno pravo na predmetu izvršenja npr. prodajom pokretne stvari poput vredne slike na aukciji. Smisao toga je da se ne zalazi na teren stečenih prava trećeg lica i da se treće lice ne oštećuje.

Stranke u izvršnom postupku uvek mogu da zaključe sporazum o odlaganju prinudnog izvršenja. Postupak može da se pokrene i po službenoj dužnosti (tada postupak pokreće sam sud) i to su slučajevi radi izvršenja naplate novčanih kazni u izvršnom postupku, kao i prinudno izvršenje rešenja o troškovima izvršnog postupka.

Pozovite našu Advokatsku kancelariju i informišite se o Vašim pravima.

prinudna izvrsenja i izvršne isprave advokat beograd

Konsultujte se sa Advokatom Beograd oko mogućnosti pokretanja predloga za izvršenje.


Rešenje o prinudnom izvršenju


Sam izvršni postupak započinje onog trenutka kada sud dostavi dužniku rešenje o izvršenju zajedno sa predlogom za prinudno izvršenje koji se sačinio poverilac. Rok za odluku o predlogu o izvršenju iznosi 8 dana i o njemu se izjašnjava sud ili javni izvršitelj. Ipak, izvršni poverilac ima pravo da u svom predlogu naznači više sredstava izvršenja i više predmeta izvršenja. Javni izvršitelj potom ima pravo da u toku sprovođenja postupka odluči kako će da postupa uzimajući u obzir date predloge. Interesantno je i to da poverilac ima pravo da u predlogu traži namirenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Cilj ove mogućnosti je da se poverilac stavi u bolji položaj ukoliko ne zna gde se nalaze stvari izvršnog dužnika. Rešenje o izvršenju na čitavoj imovini dužnika obavezuje javnog izvršitelja da utvrdi imovinu izvršnog dužnika i da zaključkom odredi predmet i sredstvo izvršenja.

Ukoliko se u postupki pokaže da predmeti izvršenja nisu adekvatni i dovoljni za namirenje da ne bi došlo do obustave postupka, na predlog izvršnog poverioca, javni izvršitelj može doneti novo rešenje o izvršenju. Primera radi, kada se zahteva predaja stvari koja ne može da se pronađe, na zahtev poverioca stvar se procenjuje i sud ili javni izvršitelj donose rešenje o izvršenju kojim se dužnik obavezuje da poveriocu plati procenjenu vrednost stvari, pa se tako nenovčano potraživanje pretvara u novčano. Ako sud usvoji predlog za izvršenje poverioca, ne obrazlaže svoje rešenje o izvršenju, a u suprotnom, kada odbaci ili odbije predlog izvršnog poverioca ima obavezu da da obrazloženje.

Rešenjem o prinudnom izvršenju sud nalaže izvršnom dužniku da u roku od 8 dana namiri potraživanje zajedno sa troškovima postupka i dostavlja ga strankama i učesnicima u postupku i to pre nego što se započne sa postupkom izvršenja. Nakon dostavljanja ovog rešenja dužniku je zabranjeno da raspolaže predmetom izvršenja i svaki pravni posao u vezi sa ovim predmetom ne bi proizvodio pravna dejstva.

Pravni lekovi u izvršnom postupku su žalba i prigovor i oni nemaju suspenzivan karakter, a rok za njihovo ulaganje je 8 dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju, a pored toga izvršni dužnik ima pravo da podnese predlog za protivizvršenje. Predlog za protivizvršenje je od koristi kada Vrhovni kasacioni sud ukine ili preinači po vanrednim pravnim lekovima izvršnu ispravu (ne rešenje o izvršenju, ono ne može da se napada vanrednim pravnim lekovima) ili kada sam izvršni sud ukine rešenje o izvršenju.

Protivizvršenje je način da izvršni dužnik ponovo stekne svojinu na onome što je izgubio kako bi namirio izvršnog poverioca. Tada se uloge menjaju. Postoji i tzv. prigovor trećeg lica.

Naime, stvari koje su u vlasništvu trećih lica ne mogu biti predmet izvršenja, osim ako se treće lice ne saglasi sa izvršenjem. Ipak, prilikom popisa kada se sprovodi izvršenje na pokretnim stvarima, popisuju se sve stvari koje se nalaze u državini dužnika. To daje pravo trećem licu da od popisa, pa do kraja izvršnog postupka podnese prigovor javnom izvršitelju o nedopuštenosti izvršenja na datoj stvari koja je u vlasništvu tog trećeg lica. Mana je to što treće lice mora da dokaže u prigovoru da je vlasnik stvari.

Mere prinude mogu biti sastvani deo postupka izvršenja koje primenjuje policija na zahtev izvršitelja. Najčešće je prisustvo policije prilikom razvaljivanja zaključanih prostorija, pretresa prostorija, pretresa izvršnog dužnika i članova njegove porodice. Policija može na osnovu rešenja suda da raspiše poternicu za izvršnim dužnikom i objavu da bi pronašla motorno vozilo i druge predmete izvršenja, a to čini po naredbi izvršitelja.

Izvršne radnje ili sredstva izvršenja se preduzimaju na predmetima izvršenja i ima više načina koji se razlikuju od toga da li je reč o namiranju novčanih ili nenočanih potraživanja. Primera radi, to može biti utvrđivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti dužnika, popis, procena i prodaja pokretnih stvari, plenidba i prodaja udela u privrednom društvu ili oduzimanje i predaja pokretne stvari izvršnom poveriocu, predaja deteta izvršnom poveriocu, vraćanje zaposlenog na rad itd. Samo na sredstvima izvršenja koja navodi ZIO je moguće sprovesti izvršenje. Predmeti izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika. Ipak, Zakon o izvršenju i obezbeđenju poznaje izvesna ograničenja kada izuzima od izvršenja stvari koje su izvan prometa, retke i imovinski beznačajne stvari.

Izvršenje nije dopušteno na stvarima koje čine minimum egzistencije dužnika, pa nije moguće sprovesti izvršenje na hrani, ogrevu, novcu do određene visine, niti kod nepokretnosti - poljoprivredno zemljište površine 10 ari, osim ako potraživanje na ovom zemiljištu nije obezbeđeno hipotekom ili založnom izjavom. Izvršenje ne može da se sprovede na primanjima koje dužnik dobija na osnovu zakonskog izdržavanja, socijalne pomoći, dečijeg dodatka itd.

Zarada ili penzija može biti predmet izvršenja do dve trećine ili do polovine primanja.

Informišite se na kojim stvarima nije dopušteno sprovoditi izvršenje, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

rešenje o prinudnom izvršenju advokat branislava krnic

Ukoliko želite možete se posavetovati sa Advokatom Beograd oko pitanja u vezi sa prinudim izvršenjem.

Izvršni postupak se okončava kada je potraživanje poverioca u potpunosti namireno i to zaključkom javnog izvršitelja. Jedan od vrlo bitnih pitanja izvršnog postupka su troškovi. U nih spadaju plaćanja sudskih taksi, troškovi kopiranja spisa, troškovi i nagrada javnih izvršitelja, troškovi i nagrada advokata kada stranke ili treća lica zastupa advokat. Prethodno troškove snosi izvršni poverilac, a sud ili izvršitelj (zavisi ko sprovodi izvršenje) određuju visinu troškova i rok u kojem treba poverilac da ih plati. On je jedino oslobođen u onom slućaju kada bi bio oslobođen plaćanja sudskih taksa. Retka situacija kada se postupak vodi po službenoj dužnosti nameće obavezu sudu da snosi troškove postupka.

Na kraju, izvršni dužnik ima obavezu da naknadi poveriocu sve troškove koje je ovaj imao i one koje je on sam (dužnik) neposredno načinio. Ipak, izvršni poverilac mora sam da zahteva naknadu troškova u roku od 8 dana od okončanja izvršnog postupka.

Troškovi izvršnog postupka su izuzetno visoki i preporuka je da se kad god je moguće izbegne izvršni postupak i da dužnik namiri poverioca pre pokretanja samog postupka.

Izvršni postupak može da se sprovede na osnovu verodostojne isprave poput: menice, čeka sa protestom, bankarske garancije, akreditiva, obračuna o nagradi i naknadi troškova za rad advokata, računa domaćeg ili stranog pravnog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je dužnik obavešten o nastaloj obavezi itd. Tada su učesnici postupka privredni subjekti i pravna lica koji jedni drugima izdaju fakture, obračune za prodaju robe i različite usluge koje vrše. U verodostojne isprave spadaju razne vrste bankarskih instrumenata plaćanja i obezbeđenja plaćanja. To znači da se na osnovu verodostojne isprave sprovodi izvršenje radi namirenja novčanih potraživanja.