Trajanje sudskog spora Advokat Beograd

Opšte je poznato da trajanje sudskog spora može biti dugotrajno i skupo za džep prosečnog građanina. Dužina trajanja sudskog spora se svakako razlikuje od složenosti predmeta, od neophodnih dokaza koji se moraju izvesti, od sposobnosti advokata da iskoristi procesne mogućnosti da prolongira ili ubrza postupak, od toga prema kome je tužba usmerena ili ko je okrivljeni u postupku itd.

Mnogi su faktori koji mogu usloviti dužinu sudskog postupka. Nekada ni odredba zakona koja nalaže naročitu hitnost nije dovoljna da spreči dugotrajnan postupak koji se uglavnom odlikuje neizvesnošću.

Zakonik o krivičnom postupku sadrži odredbu koja glasi: sud je dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka. Isto tako, Zakon o parničnom postupku kaže da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškov itd.

Ukoliko smatrate da Vaš spor predugo traje, možete angažovati Advokatsku kancelariju Branislava Krnić radi ostvarivanja Vaših prava.

Zaštitite svoje interese, Advokat Beograd.

Suđenje u razumnom roku u sudskoj praksi

Ipak u praksi se često ne poštuju ove zakonske norme. Faktori koji mogu uticati na produženje roka suđenja su brojni i kreću od izbegavanja nekog lica da primi poziv koji mu se uručuje, pa do krajnje neizvesnog roka u kom će viša sudska instanca doneti odluku na uloženu žalbu itd. Problem neopravdanog izbegavanja da se primi poziv i problem dostavljanja podnesaka rešen je putem uvođenja pretpostavke da je pismeno primljeno pribijanjem istog na vrata stana ili prostorija pravnog lica, čime se smatra da je dostavljanje izvršeno ili isticanjem istog na oglasnoj tabli suda i po proteku izvesnog roka, važiće ista pretpostavka, da je pisemno dostavljano.

Neopravdanim odlaganjem ročišta se postupak može odugovlačiti. Na primer, u krivičnom postupku kada je to zbog važnih razloga opravdano, može se, na predlog stranaka i branioca ili po službenoj dužnosti, odložiti naredbom početak glavnog pretresa najduže do 30 dana. Isto tako, veće će rešenjem odložiti glavni pretres ako: treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku, zatim ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog posle učinjenog krivičnog dela nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku, ako postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede.

U rešenju kojim se glavni pretres odlaže određuje se, po pravilu, vreme i mesto kada će se glavni pretres nastaviti. Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova ako se izmenio sastav veća, ali veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu ili da, ako je to potrebno, predsednik veća ukratko iznese sadržinu tih izjava ili ih pročita. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Glavni pretres u krivičnom postupku koji je odložen, a održava se pred istim većem, nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa. Međutim, stvari su dijametralno drugačije ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća. jer tada glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni. Izuzetak je predviđen kada zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se postupi kao da je reč o isom veću. Ovo je vrlo čest razlog da se prologira postupak. Tada, praktično, u sred postupka se promeni sudija i sve kreće iz početka.

Ipak, o svakom odlaganju koje traje duže od 60 dana, predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda. Koje mere preduzima predsednik suda po tom pitanju, Zakonik o krivičnom postupku ne kaže.

Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine. Advokat Beograd

Često se na nalaz i mišljenje veštaka čeka dugo. Predviđeno je novčano kažnjavanje za veštaka koji neopravdano dugo ne da svoj nalaz i mišljenja, kao i za svedoke koje se ogluše da svedoče tj. koji izbegavaju da dođu na saslušanje ili koji kada se pojave pred sudom ne žele da svedoče itd.

U parnici stvari stoje slično, te tako sud može izuzetno da odloži ročište ako je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije. Zakon o parničnom postupku određuje da prilikom odlaganja ročišta, sud treba da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog vremenskog okvira. Kad se ročište odloži, sud bi trebalo da odmah odredi mesto i vreme održavanja odloženog ročišta u okviru vremenskog okvira koji je gore naveden. Propisano je, takođe, da protiv rešenja o odlaganju ročišta nije dozvoljena žalba.

Ako se ročište odloži, pravilo je da se novo ročište održi po mogućnosti pred istim sudijom pojedincem, odnosno većem i to tako što če se glavna rasprava naprosto nastaviti. Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava će početi iznova, ali sud može da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.

Ustav Republike Srbije jemči pravo na pravično suđenje koje obuhavta pored prava da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, i pravo da se pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je donet sa ciljem da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i da reši ovaj problem. Ovaj zakon daje pravo na suđenje u razumnom roku svakoj stranci u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svakom učesniku po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećenom u krivičnom postupku, privatnom tužiocu i oštećenom kao tužilacu samo ako su istakli imovinskopravni zahtev.

Ovim zakonom je određeno da javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku. U tom smislu, regulisano je i postojanje pravnih sredstava koje štite pravo na suđenje u razumnom roku, pa tako postoji prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.

Stranka je izuzeta od plaćanja sudske takse u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni se odlikuju načelom hitnosti i imaju prvenstvo u odlučivanju. Pri donošenju odluke o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uzeće se u obzir sve okolnosti predmeta suđenja, a naročito sledeće: složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka MDTF-JSS, 2014. godine. Advokat Beograd

Prigovor i žalba na trajanje sudskog spora

I prigovor i žalba se mogu uložiti sve dok traje postupak i ne smeju imati uticaja na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage. Prigovor se podnosi sudu koji postupa u datom predmetu i o njemu odlučije predsednik suda ili drugi sudija toga suda koga odredi sam predsednik suda. Rok za donošenje odluke po prigovoru je dva meseca od dana prijema prigovora. U rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda može nakon u ukazivanja na propuste naložiti sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak. Istim rešenjem predsednik suda određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca, i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama.

U naročito hitnim slučajevima predmet može biti oduzet sudiji i dodeljen drugom. Slično se dešava i kada javni tužilac povredi pravo na suđenje u razumnom roku. Stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

Žalba može da se podnese i ako je prigovor usvojen, ali neposredno viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana od dana prijema rešenja predsednika suda, zatim ako predsednik suda ili neposredno viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, ili ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

Ukoliko se ona podnosi, jer predsednik suda nije odgovorio na prigovor, rok je osam dana od dana prijema prigovora. Žalba se podnosi predsedniku suda koji je trebalo da odluči o prigovoru, a on nju zajedno sa spisima predmeta šalje predsedniku neposredno višeg suda koji je nadležan da odluči o njoj.

Ako je reč o Vrhovnom kasacinom sudu, onda odluku o žalbi donosi veće od troje sudija. Rok za donošenje odluke po ovoj žalbi je 30 dana od dana prijema iste. Protiv rešenja koje donese predsednik neposredno višeg suda nije dozvoljena nova žalba.

Nakon usvanja žalbe ili prigovora stranka stiče pravo na pravično zadovoljenje i to na:

• isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku,
• pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku,
• pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Sud je dalje vezan odlukom o povredi prava na sudjenje u razumnom roku. Stranka ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Za odlučivanje o ovoj tužbi predviđena je mesna nadležnost osnovnog suda na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište. Ako tužilac nema prebivalište niti boravište ili sedište u Republici Srbiji, propisana je mesna nadležnost osnovnog suda koji ima sedište u mestu sedišta suda koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Prema Godišnjem izveštaju o radu sudova u Republici Srbiji za 2016. godini, Vrhovni kasacioni sud.

Tužba za novčano obeštećenje

Novčano obeštećenje prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku priznaje se u visini od 300 evra do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije po predmetu i sud ne sme dosuditi više od ovog propisanog limita.

Novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplatiće sud ili javno tužilaštvo koji su odgovorni za povredu prava na suđenje u razumnom roku i to iz budžeta Republike Srbije. Sve su ovo dobri mehanizmi koji bi trebali da ubrzaju trajanje sudskog postupka, ali nažalost u praksi i dalje postoje predmeti koji traju po više godina. Prema nekim standardima predmet koji traje duže od dve godine spada u stare predmete. Ipak, neretko se desi da se i po dve ili tri godine ne održi nijedno ročište.

Svetlo na kraju tunela se vidi u doslednoj primeni pomenutog zakona, kao i u rasterećenju sudova, ravnomernom opterećenju sudova, zaposlenjem novih sudija itd. Srbija je izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava veliki broj sporova koji su protiv nje vođeni upravo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ipak, strankama koje se nađu u situaciji da njihov postupak neopravdano dugo traje slaba je uteha novčana naknada koju dobiju, jer su troškovi postupka ogromni, a da se ne govori o drugim posledicama. U jednom slučaju je stranka u krivičnom postupku koji je trajao punih deset godina i koji je završen oslobađajućom presudom, ostala za vreme trajanja istog bez mogućnosti da karijerno napreduje, jer se protiv nje vodio postupak, a uslov za zaposlenje na tu poziciju je neosuđivanost i da se ne vodi nikakv postupak protiv lica koje konkuriše na dato radno mesto. Vrhovni kasacioni sud je doneo pravne stavove po pitanju suđenja u razumnom roku.

Kao zaključak, nema propisanog roka koji određuje koliko može trajati neki sudski spor. U svakom slučaju, moglo bi se reći pravda je spora, ali dostižna.