Ugovor o radu Advokat Beograd

Ugovor o radu u Srbiji ima posebnu zvučnost jer o potpisivanju istog sanjaju mnogi. Nažalost, u mnogim slučajevima poslodavci ne sačinjavaju sa zaposlenima ugovor o radu, što  dovodi do situacije da veliki broj radnika radi “na crno” i time primorava zaposlene da angažuju advokate i tuže poslodavce. Prema nekim podacima svaki treći radnik u Srbiji radi na crno, odnosno nelegalno. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je realizovalo projekat u kojem građani Srbije imaju mogućnost da pozivom na broj 0800 300 307 prijave radno angažovananje bez zaključenog ugovora o radu, ali i sve druge nezakonitosti u radu. Resorno ministarstvo je zagarantovalo anonimnost licu koje se odluči na taj korak i obećalo da će sankcije snositi samo poslodavci.

Što se tiče ugovora o radu, on je uslov nastanka radnog odnosa. Ovaj ugovor zaključuje poslodavac sa zaposlenim i da bi ugovor o radu bio zaključen, neohodno je da se ispuni sledeće:

• da ga potpišu i zaposleni i poslodavac;
• da se ugovor o radu zaključi u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva primerka ostaju kod poslodavca.

Poslodavac ima obavezu da berem jedan primerak čuva u mestu rada ili tamo gde je sedište poslodavca.

• Ugovor o radu se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad;
• obavezna je pisana forma ovog ugovora.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu kako je gore navedeno, u pisanom obliku i pre stupanja zaposlenog na rad, smatraće se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Elementi ugovora o radu

Zakon o radu propisuje koje to obavezne elemente ugovor o radu mora da sadrži, pa tako ovaj ugovor sadrži: naziv i sedište poslodavca, lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu, naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada, vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme), trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, dan početka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ipak, svi ti u zakonu naborjani elementi mogu izostati ako su utvrđeni aktima kod poslodavca. U ugovor o radu mogu biti unete i druge klauzule poput klauzule o zabrani konkurencije ili klauzule o zaštiti uzbunjivača itd.

Za sve nejasnoće u vezi sa ugovorom o radu možete pozvati Advokatsku kancelariju.

Informišite se u kojim slučajevima ugovor na određeno vreme, prelazi u ugovor na neodređeno vreme, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Potencijalnim zaposlenima je vrlo važno da li je ugovor o radu zaključen na neodređemo vreme ili, pak, na određeno vreme (što je češće u praksi). Interesantna je jedna zakonska pretpostavka, ugovor o radu se smatra zaključenim na neodređeno vreme onda kada u njemu nije navedeno vreme za koje se zaključuje. To konkretno znači da ako se propusti da se precizira vreme  za koje se on zaključuje, npr. 12 meseci, smatra se da je ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme. Sudska praksa stoji na stanovištu da ne može svaki rad bez ugovora o radu voditi zasnivanju radnog odnosa u tom smislu (na neodređeno vreme) jer postoji i rad van radnog odnosa i to rad na povremenim i privremenim poslovima i rad na osnovu ugovora o delu. Ako nije reč o ovim vrstama rada, onda se moraju steći drugi uslovi poput upostavljenog odnosa između poslodavca i zaposlenog koji po sadržini i svom kvalitetu ima karakteristike radnog odnosa. Najbitnije je da je poslodavac bio saglasan da zaposleni obavlja rad jer je jedino poslodavac taj koji ima pravo da odluči da li mu je potreban novi zaposleni. (Rešenje Apleacionog suda u Beogradu Gž1. 3199/10 od 17.10.2010. godine)

Ugovor o radu na određeno vreme

U praksi se dešavalo da se zloupotrebljava pravo poslodavca da zaključi ugovor na određeno vreme. Oročeni ugovor o radu se zaključuje više puta sa istim zaposlenim iako poslodavac ima potrebu za stalnim radom tog zapolsenog. To se čini tako što se pravi prekid rada duži od 30 dana i onda se ponovo zaključuje ugovor o radu na određeno vreme i tako u nedogled. Poslodavci kako bi se zaštitili u eventualnom budućem sporu u ugovore unose drugačije opise posla nego što je to bilo u prethodnim jer tako se ostavlja utisak da taj isti zaposleni radi na drugim poslovima kod istog zaposlenog i da poslodavac nema potrebu za stalnim radnim odnosom sa zaposlenim. Intervnecija zaknodavca je bila preko potrebna i tako je propisano da ugovor o radu zaključen na određeno vreme poslodavac može zaključiti sa istim zaposelnim jednom ili više puta na osnovu kojih se radni odnos sa tim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Prekid rada koji je kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda trajanja ugovora o radu zaključenog na određeno vreme.

Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi na period koji je duži od 24 meseca sa prekidima ili bez prekida u nekoliko slučajeva koje navodi zakonodavac i to : ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka, zatim za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta ili sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola, ali i za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci i na kraju, sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Kod Advokata Beograd možete proveriti sadržaj i elemente ugovora o radu.

Dodatna pitanja o ugovoru o radu možete poslati Advokatu Beograd putem emaila.

 Interesantna je pretpostavka da ako zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen ili ako ugovor o radu na određeno vreme nije zaključen po propisima Zakona o radu, smatraće se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, što je rešenje koje je u korist zaposnenog predviđeno.

U principu, razlike u pravima između radnog odnosa predviđenog da traje određeno vreme i radnog odnosa na neodređeno vreme nema. Ipak, poslodavcu je teže da otkaže ugovor o radu na neodređeno vreme, a ugovor o radu na određeno je oročen na određeni period, te je prekid tog radnog odnosa lakši. Ugovor o radu na nedoređeno vreme nudi veći sigurnost zaposlenom u smislu sigurnog priliva zarade, sigurnog radnog mesta, a da li je zaista tako!? Koliko puta smo čuli da je neko “podigao” kredit kod banke i nedugo zatim dobio otkaz! Na velikom tržištu radne snage, potražnja za poslom je velika i poslodavac na taj način, putem ugovora na određeno vreme, ima mogućnost da diktira uslove rada po svom nahođenju. Tako, nije retkost da zaposleni radi prekovremeno, a da taj rad nije plaćen, da trpi mobing, da radi za male plate itd. Zaposleni se iz brojnih razloga retko odlučuju da presaviju tabak i da traže sudsku zaštitu svojih prava. Često se u takvim sudskim postupcima kao svedoci pozivaju drugi zaposleni koji se plaše da svedoče protiv poslodavca kod koga treba da nastave da rade i posle ročišta za saslušanje svedoka!

Obaveze poslodavca i zaposlenog

Vrlo je važno da zaposleni stupi na rad onaj dan koji je utvrđen u ugovoru o radu kao dan stupanja na rad, inače se smatra da zaposleni nije zasnovao radni odnos. Jedini izuzetak od ovog pravila je postojanje opravdanih razloga zaposlenog da se ne pojavi naznčenog dana ili ako se poslodavac i zaposleni dogovore drugačije. U toj situaciji poslodavac određuje kada će zaposleni stupiti na rad. Razlog za ovakvo strogo rešenje je činjenica da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Poslodavac ima dužnost da prijavi zaposlenog Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kako bi zaposleni mogao da ostvaruje prava na zaštitu u slučaju odlaska u penziju, bolesti, gubitka posla itd. Zaposleni ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ovu obavezu poslodavac treba da izvrši pre stupanja na rad zaposlenog. To je vrlo bitna novina Zakona o radu. Npr. ugovor o radu se zaključuje 10. jula, a u njemu je određeno da zaposleni stupa na rad 15. jula, to onda znači da je poslodavac dužan da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u periodu između 10. i 15. jula. U protivnom, poslodavac može platiti ogromenu novčanu kaznu.

Ukoliko je u ugovoru o radu određeno da zaposleni prvo obavlja probni rad, takav rad može da traje najduže šest meseci. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu, a otkazni rok ne može biti kraći od pet radnih dana. Otkaz mora biti obrazložen. Probni rad mora biti plaćen jer je ovim ugovorom zasnovan radni odnos. Ipak, dešava se da poslodavci nude neplaćeni probni rad i da nakon isteka istog daju otaz radniku i onda sve iz početka. To je jedan vid zloupotrebe koji je kažnjiv. Međutim, u jednom slučaju kada je inspekcija došla na lice mesta, radnik je na nagovor poslodavca (i obećanje da će mu rad biti plaćen) izjavio da je tek juče počeo da radi iako je na tom radnom mestu angažovan nekoliko meseci. Kada je došlo do spora, poslodavac je na sudu koristio kao dokaz akt koji je sačinio inspektor u koji je uneta takva izjava radnika. Na taj način je poslodavac pred sudom dokazivao da je radnik mnogo kraće radio kod njega nego što tvrdi na sudu.

Kada je reč o poslovima sa povećanim rizikom ugovor o radu mora da se zaključi sa onim zaposlenim koji ispunjava uslove za rad na tim poslovima, a što je utvrđeno na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca ima pravo za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Ugovorom o radu može biti predviđeno i da se rad obavlja van prostorija poslodavca i to je rad na daljinu i rad od kuće, Advokat Beograd Branislavu Krnić.

Ugovorom o radu može biti određeno i nepuno radno vreme, bez obzira da li se radi o ugovoru o radu na određeno ili na neodređeno vreme. Propisano je da zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu i sva druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu. Naravno, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca ima pravo za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca kako bi na taj način ostvario puno radno vreme.

Ugovorom o radu može biti predviđeno i da se rad obavlja van prostorija poslodavca i to je rad na daljinu i rad od kuće. Ovakav ugovor o radu treba da sadrži odredbe o trajanju radnog vremena, o načinu na koji će poslodavac vršiti nadzor nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, šta su sredstva za rad za obavljanje poslova, a koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, odredbe o korišćenju i upotrebi sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, odredbe o naknadi drugih troškova rada i načinu njihovog utvrđivanja i sve druge relevantne obaveze i prava. Bitno je podvući da osnovna zarada tog zaposlenog ne sme biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Takođe, količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju van prostorija poslodavca nikako ne smeju da se odrede na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Što se tiče radnog odnosa koji se zasniva za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja, ugovorom o radu može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi i to kroz obezbeđivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeđivanje stanovanja ili ishrane. U svakom slučaju, vrednost dela davanja u naturi neohodno je izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje se ugovorom o radu i taj procenat ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog. Kada je zarada ugovorena tako da se isplaćuje delom u novcu, a delom daje u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu. Ovakav ugovor o radu ne može da se zaključi sa: supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Otkaz ugovora o radu

Što se tiče otkaza ugovora o radu, zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu u pisanom obliku i to najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni odredio kao dan prestanka radnog odnosa. Opštim aktima kod poslodavca može biti propisan i duži otkazni rok, ali svakako ne duži od 30 dana. Isto tako, poslodavac ima pravo da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji je u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenog i sa ponašanjem zaposlenog. Zakon o radu navodi otkazne razloge, koje sada neće biti navedeni.

Vrlo je važno istaći da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu! Isto tako, zabranjen je otkaz ugovora o radu onom zaposlenom koji ima  aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Ukoliko smatrate da ste dobili neopravdan otkaz ugovora o radu, možete kontaktirati Advokatsku kancelariju.

Možete nas pratiti i preko društvenih mreža, Advokat Beograd.

Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, sud donosi odluku:

• da se zaposleni vrati na rad,
• da mu se isplati naknada štete
• i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Zaposleni može da ne zatraži od suda da se vrati na rad i tada će sud, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Poslodavac može da dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć. U toj situaciji će sud odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog radi  naknadu štete kada zaposleni ne zahteva da se vrati na rad.

Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud odbija zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete može dosuditi zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada (dakle, na drugom radnom mestu), po prestanku radnog odnosa.