Deoba zajedničke imovine Advokat Beograd
Deoba zajedničke imovine, civilna i fizička deoba suvlasničkih stvari i razvrgnuće suvlasništva. Advokat pruža pravnu pomoć u sudskoj i sporazumnoj deobi imovine i zaštiti prava suvlasnika.
Branislava Krnić, advokat za porodično pravo, Beograd
Suvlasništvo
Civilna i fizička deoba suvlasničkih stvari i razvrgnuće suvlasništva
Deoba zajedničke imovine predstavlja postupak razvrgnuća suvlasništva između lica koja imaju pravo svojine na istoj stvari.
U postupku deobe utvrđuje se koji deo imovine pripada svakom suvlasniku, bilo sporazumnim putem ili sudskom odlukom.
Deoba može biti fizička, kada se stvar deli u naturi, ili civilna, kada se stvar prodaje i novac deli između suvlasnika. Sporovi najčešće nastaju kod deobe kuće, stana, zemljišta, poslovnog prostora i nasleđene imovine. Advokat pruža pravnu pomoć u sporazumnoj i sudskoj deobi imovine i zaštiti prava suvlasnika.
Osnovni pojmovi
Razvrgnuće suvlasništva
Razvrgnuće suvlasništva predstavlja pravni postupak prestanka suvlasničke zajednice i podelu zajedničke imovine između suvlasnika.
Šta je suvlasništvo?
Suvlasništvo je pravni odnos u kome više lica ima pravo svojine na istoj stvari, što je osnov za kasniju deobu zajedničke imovine.
Da stvari ne bi krenule u neželjenom pravcu deobu zajedničke imovine rešavajte uz pomoć vašeg advokata.
Interesantan je primer, dva sina su od oca nasledila kuću i obojici pripada po polovina te kuće. Međutim, u slučaju ovakvog suvlasništva, nije moguće odrediti koji to deo kuće pripada jednom, a koji drugom bratu. Tačnije rečeno, njihovi suvlasnički udeli su idealni, neodređeni.
Iz ovog primera vidimo da je suvlasništvo pravo svojine više lica na istoj imovini ili stvari koja fizički nije podeljena, da su udeli suvlasnika alikvotni. Delovi suvlasnika se određuju razlomkom (kao u gornjem primeru - 1/2) ili procentualno (50%). Ako suvlasnički udeli nisu precizno određeni, pretpostavka je da su jednaki. Svi suvlasnici imaju prava takvog obima, kao da je jedan vlasnik u pitanju, a ne dva ili više njih.
Načini na koje može nastati susvojina ili suvlasništvo su mnogi: ugovor o poklonu, ugovor o kupoprodaji, ugovor o razmeni, testamentom, sudskom odlukom itd, a načini razvrgnuća zajedničke imovine jesu putem fizičke ili civilne deobe.
Prava suvlasnika: raspolaganje, prodaja i nasleđivanje suvlasničkog dela
Suvlasnik ima pravo da raspolaže sa svojim suvlasničkim delom. Međutim, da bi mogao da proda svoj suvlasnički deo, neophodno je da prvo ostalim suvlasnicima ponudi svoj suvlasnički deo, jer ga na to obavezuje pravo preče kupovine suvlasnika. Nakon smrti suvlasnika njegov deo nasleđuju njegovi naslednici.
Advokat Beograd će vam odgovoriti na sva pitanja putem Live chata
Ne zastareva
Pravo suvlasnika da zahteva deobu imovine
Ipak, da bi se precizno znalo koji deo pripada kojem suvlasniku, potrebno je da se izvrši deoba stvari ili imovine (fizička deoba, odnosno ako nije moguća - civilna deoba).
Pravo suvlasnika da u svakom trenutku zahteva deobu zajedničke imovine
Suvlasnik po Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa ima pravo da u bilo koje vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme kada bi deoba bila na štetu drugih suvlasnika. Kada će takav zahtev biti na štetu drugih suvlasnika ceniće sud s obzirom na sve okolnosti slučaja.
Da li pravo na deobu zajedničke imovine zastareva
Pravo da se zahteva deoba stvari ne zastareva. Samim tim, svaki ugovor kojim se neki od suvlasnika odriče prava na deobu je ništav.
Deoba nasledstva i zajedničke imovine u sudskoj praksi
Analogna ovoj je i odredba Zakona o nasleđivanju koja kaže da u svako doba deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik, a to nije moguće jedino u nevreme. Ovo pravo ne može zastareti takođe, a ugovor kojim bi se naslednik odrekao prava da zahteva deobu ništav je.
Isti je slučaj sa Porodičnim zakonom koji propisuje pravo na deobu zajedničke imovine tako što određuje da je deoba utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Supružnici zajedničku imovinu mogu deliti kako za vreme trajanja braka, tako i nakon prestanka braka i to na sporazuman način ili sudskim putem. Pretpostavka od koje sud polazi je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a svaki supružnik koji tvrdi da je drugačije, mora to i dokazati.
Fizička ili civilna
Vrste deobe imovine: fizička i civilna deoba zajedničke imovine
Deoba imovine i stvari može biti fizička ili civilna.
Fizička deoba zajedničke imovine
Fizička deoba se sprovodi kada je moguće podeliti stvar u realne delove prema suvlasničkim udelima.
Sud prvo ispituje da li je fizička deoba moguća bez znatnog umanjenja vrednosti imovine.
Primer je kuća koja se ne može funkcionalno podeliti na zasebne stambene jedinice za svakog suvlasnika.
Civilna deoba zajedničke imovine
Kada fizička deoba nije moguća, sprovodi se civilna deoba, odnosno prodaja stvari i podela novca.
Prodaja se vrši u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
Ako se stvar ne proda odmah, može doći do prodaje po nižoj ceni.
Sporazumna deoba zajedničke imovine između suvlasnika
Najbolje rešenje je sporazumna deoba zajedničke imovine.
Suvlasnici mogu da se dogovore da jedan isplati druge ili da se imovina proda trećem licu.
Za sporazum je potrebna saglasnost svih suvlasnika.
Sudska deoba zajedničke imovine
Kada ne postoji sporazum, odluku donosi sud koji sprovodi postupak deobe zajedničke imovine i određuje način razvrgnuća suvlasništva.
Sudska praksa kod deobe zajedničke imovine
Sud ne prihvata rešenja koja ostavljaju suvlasnike u neizvesnoj zajednici na delovima stvari.
Odgovornost nakon deobe zajedničke imovine
Suvlasnici odgovaraju za pravne i fizičke nedostatke u srazmeri svojih udela u periodu od tri godine.
Vanparnični postupak
Predlog za deobu zajedničke imovine i vanparnični postupak
Predlog mora obuhvatiti sve suvlasnike i sve relevantne podatke o imovini i udelima.
Nadležan je sud na čijem se području nalazi imovina.
Spor i prekid postupka razvrgnuća suvlasništva
Ukoliko među suvlasnicima postoji spor o svojini ili udelima, odnosno kada je sporno koje stvari odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, sud će tada prekinuti postupak i uputiće stranke na parnicu.
Ročište i dokazni postupak
Sud u toku postupka saslušava učesnike, izvodi dokaze i po potrebi veštačenje.
Sporazum i odluka suda
Ukoliko stranke postignu sporazum, sud će ga uneti u zapisnik. Međutim, ukoliko ne postignu dogovor o deobi zajedničke imovine, odnosno razvrgnuća suvlasništva, na osnovu rezultata celokupnog postupka, sud donosi rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, vodeći računa da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara.
Posebne okolnosti kod deobe zajedničke imovine
Sud vodi računa o posebnim potrebama učesnika, kao što su invaliditet ili ranije korišćenje imovine.
Na primer, kada je učesnik lice sa invaliditetom i kada je kuća prilagođena potrebama tog lica, nerazumno bi bilo da takva kuća pripadne drugom suvlasniku.
Otuđenje stvari
Stvari otuđene pre postupka ne mogu biti predmet deobe zajedničke imovine, a suvlasnik koji ih je otuđio dužan je da nadoknadi vrednost drugima.
Advokat Beograd je uvek spreman da zastupa vaše interese
Pitanja nam možete poslati i putem mejla Advokata Beograd.
Bez poreza
Porez na deobu zajedničke imovine
Deoba imovine nije predmet oporezivanja prema Zakonu o porezu na prenos apsolutnih prava.
Sticanje svojine putem deobe zajedničke imovine između suvlasnika oslobođeno je poreza.
Sporazum o deobi zajedničke imovine mora biti overen kod javnog beležnika.
Ukratko
Česta pitanja
Da li se može tražiti deoba zajedničke imovine u svakom trenutku?
Da, suvlasnik može u svakom trenutku zahtevati deobu zajedničke imovine, osim u zakonom propisanim izuzecima.
Da li se deoba zajedničke imovine može zabraniti ugovorom?
Ne, ugovori kojima se isključuje pravo na deobu zajedničke imovine su ništavi.
Šta ako se suvlasnici ne dogovore?
U tom slučaju odluku donosi sud u vanparničnom postupku.
Da li se plaća porez na deobu zajedničke imovine?
Ne, deoba zajedničke imovine je oslobođena poreza.
Šta je razvrgnuće suvlasništva?
Razvrgnuće suvlasništva je pravni postupak kojim prestaje suvlasnička zajednica i vrši se podela imovine između suvlasnika.
Kako do pomoći
Kontakt advokata za deobu imovine
Ako imate spor oko deobe zajedničke imovine, suvlasništva ili razvrgnuća suvlasničke zajednice, možete se obratiti advokatu radi pravne procene i pokretanja postupka, pozivom na broj telefona 064 9999 511 ili putem kontakt forme.
Pravovremena pravna pomoć može značajno ubrzati postupak i zaštititi vaša imovinska prava.
Advokat za deobu zajedničke imovine
Ako imate spor oko deobe zajedničke imovine, suvlasništva ili razvrgnuća suvlasništva, advokat može pomoći u pokretanju postupka fizičke deobe ili civilne deobe i zaštiti vaših imovinskih prava.
Sledeći korak
Zakažite konsultacije sa advokatom
Advokat će Vas kontaktirati u najbržem roku.