Civilna i fizička deoba suvlasničkih stvari i razvrgnuće suvlasništva
Deoba zajedničke imovine predstavlja postupak razvrgnuća suvlasništva između lica
koja imaju pravo svojine na istoj stvari.
U postupku deobe utvrđuje se koji deo imovine pripada svakom suvlasniku, bilo sporazumnim putem
ili sudskom odlukom.
Deoba može biti fizička, kada se stvar deli u naturi, ili civilna, kada se stvar prodaje i novac
deli između suvlasnika. Sporovi najčešće nastaju kod deobe kuće, stana, zemljišta, poslovnog prostora
i nasleđene imovine. Advokat pruža pravnu pomoć u sporazumnoj i sudskoj deobi imovine i zaštiti prava suvlasnika.
Razvrgnuće suvlasništva
Razvrgnuće suvlasništva predstavlja pravni postupak prestanka suvlasničke zajednice i podelu zajedničke imovine između suvlasnika.
Šta je suvlasništvo?
Suvlasništvo je pravni odnos u kome više lica ima pravo svojine na istoj stvari,
što je osnov za kasniju deobu zajedničke imovine.
Da stvari ne bi krenule u neželjenom pravcu deobu zajedničke imovine rešavajte
uz pomoć vašeg advokata.
Interesantan je primer, dva sina su od oca nasledila
kuću i obojici pripada po polovina te
kuće. Međutim, u slučaju ovakvog suvlasništva, nije moguće odrediti koji to deo kuće pripada jednom, a koji
drugom bratu. Tačnije rečeno, njihovi suvlasnički udelu su idealni, neodređeni.
Iz ovog primera vidimo da je suvlasništvo pravo svojine više lica na istoj
imovini ili stvari koja fizički nije podeljena, da su udeli suvlasnika
alikvotni. Delovi suvlanika se određuju razlomkom (kao u gornjem primeru - 1/2)
ili procentualno (50%). Ako suvlasnički udeli nisu precizno određeni,
pretostavka je da su jednaki. Svi suvlasnici imaju prava takvog obima, kao da je
jedan vlasnik u pitanju, a ne dva ili više njih.
Načini na koje može nastati susvojima ili suvlasništvo su mnogi: ugovor o poklonu,
ugovor o kupoprodaji,
ugovor o razmeni, testamentom,
sudskom odlukom itd, a načini razvrgnuća zajedničke imovine jestu putem fizičke ili civilne deobe.
Prava suvlasnika: raspolaganje, prodaja i nasleđivanje suvlasničkog dela
Suvlasnik ima pravo da raspolaže sa svojim suvlasničkim delom. Međutim, da bi
mogao da proda svoj suvasnički deo, neophodno je da prvo ostalim suvlasnicima
ponudi svoj suvlasnički deo, jer ga na to obavezuje pravo preče kupovine
suvlasnika. Nakon smrti suvlasnika njegov deo nasleđuju njegovi naslednici.
Advokat Beograd
će vam odgovoriti na sva pitanja putem
Live
chata
Advokatska kancelarija Branislava Krnić
Pravo suvlasnika da zahteva deobu imovine
Ipak, da bi se precizno znalo koji deo pripada kojem suvlasniku, potrebno je da
se izvrši deoba stvari ili imovine (fizička deoba, odnosno ako nije moguća - civilna deoba).
Pravo suvlasnika da u svakom trenutku zahteva deobu zajedničke imovine
Suvlasnik po Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa
ima pravo da u bilo koje vreme zahteva deobu stvari,
osim u vreme kada bi deoba bila na štetu drugih suvlasnika. Kada će takav zahtev
biti na štetu drugih suvlanika ceniće sud s obzirom na sve okolnosti slučaja.
Da li pravo na deobu zajedničke imovine zastareva
Pravo da se zahteva deoba stvari ne zastareva. Samim tim, svaki ugovor kojim se
neki od suvlasnika odriče prava na deobu je ništav.
Deoba nasledstva i zajedničke imovine u sudskoj praksi
Analogna ovoj je i odredba Zakona o nasleđivanju koja kaže da u svako doba deobu
nasledstva može zahtevati svaki naslednik, a to nije moguće jedino u nevreme. Ovo pravo
ne može zastareti takođe, a ugovor kojim bi se naslednik odrekao prava da zahteva deobu ništav je.
Isti je slučaj sa Porodičnim
zakonom
koji propisuje pravo na deobu zajedničke
imovine tako što određuje da je deoba utvrđivanje suvlasničkog, odnosno
supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Supružnici
zajedničku imovinu mogu deliti kako za vreme trajanja braka, tako i nakon
prestanka braka i to na sporazuman način ili sudskim putem. Pretpostavka od koje
sud polazi je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a svaki
supružnik koji tvrdi da je drugačije, mora to i dokazati.
Ako se stvar ne proda odmah, može doći do prodaje po nižoj ceni.
Sporazumna deoba zajedničke imovine između suvlasnika
Najbolje rešenje je sporazumna deoba zajedničke imovine.
Suvlasnici mogu da se dogovore da jedan isplati druge ili da se imovina proda trećem licu.
Za sporazum je potrebna saglasnost svih suvlasnika.
Sudska deoba zajedničke imovine
Kada ne postoji sporazum, odluku donosi sud koji sprovodi postupak deobe zajedničke imovine i određuje način razvrgnuća suvlasništva.
Sudska praksa kod deobe zajedničke imovine
Sud ne prihvata rešenja koja ostavljaju suvlasnike u neizvesnoj zajednici na delovima stvari.
Odgovornost nakon deobe zajedničke imovine
Suvlasnici odgovaraju za pravne i fizičke nedostatke u srazmeri svojih udela u periodu od tri godine.
Advokat Beograd.
Ukoliko imate nedoumice, možete pozvati
Advokatsku kancelariju i posavetovati se sa nama.
Predlog za deobu zajedničke imovine i vanparnični postupak
Predlog mora obuhvatiti sve suvlasnike i sve relevantne podatke o imovini i
udelima.
Nadležan je sud na čijem se području nalazi imovina.
Spor i prekid postupka razvrgnuća suvlasništva
Ukoliko među suvlasnicima postoji spor o svojini ili udelima, odnosno kada je sporno
koje stvari odnosno prava ulaze u zajedničku
imovinu, sud će tada prekinuti postupak
i uputiće stranke na parnicu.
Ročište i dokazni postupak
Sud u toku postupka saslušava učesnike, izvodi dokaze i po potrebi veštačenje.
Sporazum i odluka suda
Ukoliko stranke postignu sporazum, sud će ga uneti u zapisnik. Međutim, ukoliko ne postignu dogovor o deobi zajedničke imovine,
odnosno razvrgnuća suvlasništva,
na osnovu rezultata celokupnog postupka, sud donosi rešenje o deobi i načinu
deobe zajedničke stvari ili imovine , vodeći računa da
zadovolji opravdane
zahteve i interese zajedničara.
Posebne okolnosti kod deobe zajedničke imovine
Sud vodi računa o posebnim potrebama učesnika, kao što su invaliditet ili ranije korišćenje imovine.
Na primer, kada je učesnik lice sa invaliditetom i kada je kuća prilagođena
potrebama tog lica, nerazumno bi bilo da takva kuća pripadne drugom suvlasniku.
Otuđenje stvari
Stvari otuđene pre postupka ne mogu biti predmet deobe zajedničke imovine, a suvlasnik koji ih je
otuđio dužan je da nadoknadi vrednost drugima.
Sticanje svojine putem deobe zajedničke imovine između suvlasnika oslobođeno je poreza.
Sporazum o deobi zajedničke imovine mora biti overen kod javnog beležnika.
Česta pitanja
Da li se može tražiti deoba zajedničke imovine u svakom trenutku?
Da, suvlasnik može u svakom trenutku zahtevati deobu zajedničke imovine, osim u zakonom propisanim izuzecima.
Da li se deoba zajedničke imovine može zabraniti ugovorom?
Ne, ugovori kojima se isključuje pravo na deobu zajedničke imovine su ništavi.
Šta ako se suvlasnici ne dogovore?
U tom slučaju odluku donosi sud u vanparničnom postupku.
Da li se plaća porez na deobu zajedničke imovine?
Ne, deoba zajedničke imovine je oslobođena poreza.
Šta je razvrgnuće suvlasništva?
Razvrgnuće suvlasništva je pravni postupak kojim prestaje suvlasnička zajednica i vrši se podela
imovine između suvlasnika.
Kontakt advokata za deobu imovine
Ako imate spor oko deobe zajedničke imovine, suvlasništva ili razvrgnuća suvlasničke zajednice,
možete se obratiti advokatu radi pravne procene i pokretanja postupka, pozivom na broj telefona
064 9999 511 ili putem kontakt forme.
Pravovremena pravna pomoć može značajno ubrzati postupak i zaštititi vaša imovinska prava.
Advokat za deobu zajedničke imovine
Ako imate spor oko deobe zajedničke imovine, suvlasništva ili razvrgnuća suvlasništva, advokat može pomoći u
pokretanju postupka fizičke deobe ili civilne deobe i zaštiti vaših imovinskih prava.
