Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Položaj samohranih roditelja u Republici Srbiji i alimentacioni fond Advokat Beograd

Položaj samohranih roditelja u Republici Srbiji i alimentacioni fond


Samohrano roditeljstvo u Republici Srbiji nažalost nije baš jasno pravno prepoznata i definisana kategorija. Postoje u pojedinim propisima neke odredbe koje se odnose na prava, obaveze i određene konkretne situacije od značaja za samohrane roditelje. Jedinstvena definicija ne postoji, kao ni kriterijumi po kojima bi se neko mogao svrstati u ovu grupu. Pored nepostojanja jasne pravne definicije, problem je i kod dosta neusklađenih termina koji se javljaju u pojedinim propisima. Sve to dovodi do pravne nesigurnosti i različitih tumačenja. Samohrani roditelji se, u takvim okolnostima pravne nesigurnosti, suočavaju sa brojnim problemima, među kojima su nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radu i u vezi sa radom, često loša finansijska situacija, izostanak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja kome nije povereno vršenje roditeljskog prava, nedostatak pomoći drugog roditelja u procesu brige o detetu, neinformisanost samohranih roditelja o njihovim pravima, odsustvo adekvatne društvene – institucionalne i vaninstitucionalne podrške i mnogi drugi problemi sa kojima se samohrani roditelji svakodnevno susreću. Za najveći deo ovih pobrjanih problema zakoni i drugi propisi Republike Srbije ne predviđaju adekvatna rešenja, a sudeći po advokatskim iskustvima, u praksi se nažalost ovi sporovi veoma sporo rešavaju.Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji, u čl. 66, predviđa da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo. Jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, mada se i ovde ne govori o samohranim roditeljima nego o jednoroditeljskim porodicama. U ovom pravilniku se naime samo ukazuje na potrebnu dokumentaciju potrebnu u procesu dokazivanja statusa jednoroditeljske porodice. To se čini pribavljanjem izvoda iz matične knjige umrlih ili rešenjem nadležnog organa o proglašenju nestalog lica umrlim – za roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo; donošenjem odluke nadležnog organa o vršenju roditeljskog prava; pribavljanjem izvoda iz matične knjige rođenih deteta – u situaciji kada roditelj nije poznat, najčešće je u praksi reč o nepoznatom ocu; dostavljanjem rešenja invalidske komisije i potvrdom fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da nije ostvareno pravo na penziju; dostavljanjem potvrde nadležnog kazneno-popravnog zavoda kao dokaza da se drugi roditelj nalazi na izdržavanju kazne zatvora.

Takođe, status jednoroditeljske porodice (u smislu da jedan roditelj vodi računa o detetu i izdržava ga samostalno) dokazuje se pribavljanjem isprava kojima se dokazuje da izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima. U praksi bi to značilo dostavljanje dokaza o preduzetim svim merama da se naplati alimentacija od drugog roditelja, a koje nisu uspele. Na primer, dokaz o pokrenutom postupku prinudne naplate, dokaz o podnetoj krivičnoj prijavi zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja, ... Često, u praksi advokati ukoliko znaju da drugi roditelj ima privatnu firmu u svom vlasništvu vrše proveru na sajtu Narodne Banke Republike Srbije kako bi saznali da li su računi na kojima prima zaradu blokirani ili su u prometu a sve iz razloga saznanja solventnosti roditelja – dužnika.

Advokat Beograd će vam odgovoriti na sva pitanja putem Live chata

polozaj samohranih roditelja

Advokatska kancelarija Branislava Krnić

U prethodno važećem Pravilnku je bilo određeno ko se smatra samohranim roditeljem, što u sadašnjoj situaciji nije slučaj. Samohranim roditeljem se, prema odredbama ranije važećeg Pravilnika, smatrao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo u skladu sa odredbama Porodičnog zakona. A nadalje u ranije važećem Pravilniku bilo je predviđeno da se ne smatra samohranim roditeljem u smislu zakona i tog pravilnika roditelj koji je po prestanku ranije bračne odnosno vanbračne zajednice zasnovao novu bračnu odnosno vanbračnu zajednicu.Danas su sva ova pitanja pojma jednoroditeljske porodice regulisana samim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, po kome jednoroditeljska porodica u smislu navedenog zakona, jeste porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, a drugi roditelj je nepoznat; drugi roditelj je preminuo, a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju; drugi roditelj je postao potpuno i trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na penziju; drugi roditelj je preminuo, a ostvareno je pravo na porodičnu penziju; drugi roditelj je na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci; drugi roditelj ne vrši roditeljsko pravo po odluci suda; drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima. Ne smatra se jednoroditeljskom porodicom, u smislu ovog zakona, porodica u kojoj je roditelj koji je samostalno vršio roditeljsko pravo, po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.U Porodičnom zakonu Republike Srbije govori se o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo prema Porodičnm zakonu to vrši u sledećim situacijama:
- Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti;
- Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava;
- Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava;
- Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta;
- Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Advokat Beograd.

alimentacioni fond

Advokatske kancelarije.

Problemi sa kojima se susreću samohrani roditelji u Srbiji su brojni – od pravnih preko društvenih, do osuda pojedinaca. Neki od tih problema su nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radu i u vezi sa radom, nedostatak novca, izostanak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja, nedostatak pomoći drugog roditelja u procesu brige o detetu, neinformisanost samohranih roditelja o njihovim pravima, odsustvo adekvatne društvene - institucionalne i vaninstitucionalne podrške, i mnogi drugi problemi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2013. godine, navodi se da samohrani roditelji predstavljaju kategoriju lica za koju se vezuje visok stepen rizika od siromaštva (36,2%).Deca samohranih roditelja nemaju pravo na besplatan vrtić. Prema odredbama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava deteta u oblasti finansijske podrške porodici, pravo na besplatan boravak u vrtiću imaju deca korisnika materijalne pomoći, dete ratnog vojnog invalida i civilnog invalida rata prve do četvrte grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990, dete sa smetnjama u razvoju za koje nije ostvareno pravo na dečji dodatak i koje nije upisano u posebnu vaspitnu grupu, dete bez roditeljskog staranja za koje nije ostvareno prvo na dečji dodatak, deca izbeglica i privremeno raseljenih lica čiji roditelji nisu u radnom odnosu i dete koje boravi u sigurnoj kući. Samohrani roditelji imaju pravo na umanjenje u iznosu od 50%. A samohranim roditeljima je vrtić najpotrebniji jer nemaju sa kim da se dogovore da im pomogne oko čuvanja dece dok su oni na poslu.Kada su u pitanju vrtići u praksi se dešava jedna očigledna nepravda, koju ne možemo da dokažemo pravno. Naime, zbog nepostojanja socijalnih karata svedoci smo da veoma bogati roditelji ostvaruju maksimalne popuste za decu u vrtićima jer nemaju legalnih prihoda, na njhovim računima često piše 0 prihoda, a vidimo kako su obučeni, kojim kolima dovoze decu i dolaze po njih i drugo. Zbog takvih koji džipovima dovoze decu u državna obdaništa a plaćaju manje od hiljadu dinara jer formalno nemaju prihod, trpe oni roditelji koji su zaista siromašni.

Advokat Beograd.

samohrani roditelji u republici srbiji

Ukoliko imate nedoumice možete pozvati Advokatsku kancelariju i posavetovati se sa nama.

Iz napred navedenih propisa može se videti da postoje 3 termina koji se javljaju u vezi roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo:

  1. SAMOSTALNO VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA
  2. JEDNORODITELJSKA PORODICA
  3. SAMOHRANI RODITELJ

Prva dva se javljaju u pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, a treći u svakodnevnom govoru i laika i pravnika i advokata, u medijima i na ulici. Ono što svakako treba učiniti jeste pre svega jasno definisanje samog pojma i napraviti razliku između samostalnog staratelja i samohranog roditelja. Samostalni staratelj je roditelj koji je sudskim rešenjem dobio starateljstvo nad decom. Samohrani roditelj je roditelj koji je ostao udovac ili iz drugih objektivnih razloga u životu dece uopšte nije prisutan drugi roditelj. Roditelj – samostalni staratelj je u situaciji u kojoj je drugi roditelj živ i ima određenu alimentaciju, bez obzira da li je redovno plaća ili ne. U ovoj situaciji bi, prema mom shvatanju, bilo pravilnije koristiti termin jednoroditeljska porodica.U pogledu olakšavanja položaja samohranih roditelja, trebalo bi imati u vidu sledeće tačke kao smernice u kom pravcu ići:
- Definisanje pojma samohranog roditelja;
- Definisanje kriterijuma i procedura za evidenciju samohranih roditelja zaposlenih u državnim organima, javnim ustanovama, privatnim firmama;
- Poučavanje samohranih roditelja i davanje informacija istim o pravima koje imaju i mogu da koriste;
- Promovisanje ustanova, nevladinih organizacija, udruženja građana, programa i projekata koji se tiču pomoći samohranim roditeljima;
- Uvođenje alimentacionih fondova;
- Besplatan vrtić za decu samohranih roditelja;
- Pokretanje inicijative kod zakonodavca: a se daju olakšice onima koji zapošljavaju samohrane roditelje; da se da prednost samohranim roditeljima kod traženja posla i da se daju posebne olakšice samohranim roditeljima koji su u radnom odnosu.

Advokat Beograd je uvek spreman da zastupa vaše interese

samohrani roditelj advokat beograd

Pitanja nam možete poslati i putem mejla Advokata Beograd.

U prednacrtu Građanskog Zakonika koji je u najavi od 2012. godine, koji je izradilo Ministarstvo Pravde Republike Srbije stoji komentar na ovaj prednacrt. Jedna od krupnijih novina koje se uvode u naše građanskopravno zakonodavstvo donošenjem Građanskog Zakonika i uvođenje dugoočekivanih alimentacionih fondova, iz kojih bi se isplaćivalo izdržavanje koje je sud odredio pravnosnažnom i izvršnom odlukom a koju roditelj dužnik izdržavanja izbegava da izvrši. Reč je o pokušaju i predlogu da se pomogne deci čiji roditelji ne žive zajedno da lakše i brže ostvare svoje pravo na izdržavanje od roditelja dužnika, u slučaju kada roditelj dužnik izbegava izvršavanje svoje obaveze. Roditelj kome je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava se sam stara o detetu i on se u takvim situacijama suočava sa teškoćama oko obezbeđenja uslova za život, podizanja, vaspitanja i obrazovanja deteta dok drugi roditelj to uspešno i nekažnjeno izbegava. Predlozi brojnih udruženja samohranih roditelja i NVO koje se bave zaštitom osnovnih ljudskih prava, advokata sa brojnim iskustvima teškoće naplate potraživanje, alimentacini fond je konačno unet u nacrt Građanskog Zakonika. Smisao ovog fonda, odnosno države je, da zapravo treba da preuzme teret prinudne naplate od roditelja dužnika, pri čemu bi dugovana sredstva trebala biti isplaćena iz alimentacionog fonda, a nakon toga bi se država refundirala od roditelja dužnika, odnosno iz njegove imovine ili primanja. Takođe je predviđeno da bi u tom slučaju roditelj dužnik morao da plaća utvrđeni iznos izdržavanja uvećan za 10-15% na ime naknade prinudne naplate. Uslov koji je predviđen da bi se moglo ostvariti pravo na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda bi bio da dužnik izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od 3 meseca uzastopno ili u roku od 6 meseci sa prekidima, s tim što dete– poverilac izdržavanja treba da podnese dokaz da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno.