Otpremnina Advokat Beograd

Otpremnina se isplaćuje zaposlenom kome prestaje ugovor o radu, kao oblik novčanog obeštećenja zaposlenog. Pitanje otpremnine regulisano je detaljno Zakonom o radu koji možete analizirati sa vašim advokatom. U pomenutom zakonu regulisane su tri situacije kada zaposleni stiče pravo na otpremninu.

To su sledeći slučajevi:

1. otpremnina koja se daje u slučaju odlaska u penziju;
2. otpremnina koja se isplaćuje zaposlenom koji je postao tehnološki višak;
3. otpremninu koja se isplaćuje zaposlenima kojima prestaje radni odnos usled procesa racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, u skladu sa aktom Vlade.

Poslodavac ima dužnost da isplati otpremninu zaposlenom pre davanja otkaza ugovora o radu iz razloga kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U slučaju odlaska u penziju konsultujte Advokatsku kancelariju Branislava Krnić.

Ukoliko dobijete otkaz od strane poslodavca imate mogućnost da se posavetujete sa Advokatom Beograd o Vašem pravu na otpremninu.

Zakonom je propisano da zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ima pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Isto važi i ukoliko zaposleni odbije da zaključi sa poslodavcem aneks ugovora kojima se menjaju uslovi na radu koji su prvobitno ugovoreni i to u sledećem smislu:

• radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
• radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca;
• radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca;
• ako je zaposlenom koji je višak poslodavac obezbedio ostvarivanje prava u smislu realizovanja programa viška zaposlenih i to:
  • ⁂ premeštaja na druge poslove,
  • ⁂ rad kod drugog poslodavca,
  • ⁂ prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju,
  • ⁂ nepuno radno vreme, ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i drugo;
• radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu;
• sve drugo što je utvrđeno zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Visina otpremnine

Visina otpremnine može biti uređena, pre svega, opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu. Međutim, nije dozvoljeno da tako određena visina otpremnine bude ispod zakonom utvrđenog minimuma iste. Taj minimum je predviđen Zakonom o radu i on je određen tako da visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Zakon o radu precizira da se zaradom smatra prosečnu mesečnu zaradu koja je zaposlenom isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, Advokatska kancelarija.

Sva vaša pitanja vezana za otpremninu možete postaviti Advokatu Beograd .

U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Sa tim u vezi i poslodavac sledbenik ima obavezu da isplati otpremninu ako se za to steknu zakonski uslovi.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem. Dužina vremenskog perioda utvrđena Zakonom o radu koja je relevantna kada se utvrđuje visina otpremnine ne može biti promenjena ni ugovorom o radu, ni opštim aktima poslodavca.

Propisana je i zabrana kumuliranja otpremnina u istom vremenskom periodu ako je ona zaposlenom već isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.

Postoji specifičnost kod otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom koji odlazi u penziju. Naime, u tom slučaju visina otpremnine ne meri se sa vremenom koji je zaposleni proveo kod poslodavca. Poslodavac je dužan da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpemninu u visini dve prosečne zarade, kao minimum koji je predviđen zakonom.

Ukoliko poslodavac ne želi da Vam isplati otpremninu, možete da angažujete Advokatska kancelarija da u Vaše ime podnese tužbu .

Poslodavac je dužan u roku od 30 dana od kada zaposlenom prestane radni odnos zbog odlaska u penziju, da isplati otpremninu, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Zakonom o radu je, takođe, propisano da kada zaposlenom prestaje radni odnos usled odlaska u penziju da je poslodavac dužan da u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati otpremninu. Zakon o radu propisuje čak i kazne za poslodavce koji ne izvrše ovu obavezu i one su u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice ili od 400.000 do 500.000 dinara za fizičko lice. Ovo pravo ne prestaje čak ni kada je nad poslodavcem otvoren stečajni postupak ako je ovo pravo stečeno pre otvaranja stečajnog postupka.