Advokat Beograd cover slika mob Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Naknada štete zbog povrede na radu Advokat Beograd

Naknada štete zbog povrede na radu



NAKNADA ŠTETE ZBOG POVREDA NA RADU ILI U VEZI SA RADOM


U ovom članku obratićemo pažnju na najvažnija pitanja koja mogu nastati u vezi da pravima koje zaposleni ima u slučaju da mu se dogodi povreda na radu ili u vezi sa radom. U članku će biti reči o uslovno rečeno dvema vrstama povreda:

  • povrede usled nesrećnih slučajeva na radu i u vezi sa radom;
  • povrede prava zaposlenih na radu ili u vezi sa radom.

Prva vrsta povreda označava da je zaposleni pretrpeo neku fizičku povredu, da je došlo do profesionalne bolesti ili da je nastradao i sve to na radu ili u vezi sa radom.

Druga vrsta povreda označava povrede prava zaposlenog koje ovaj ima po zakonu, a ista prava mu poslodavac uskraćuje.

U jednom slučaju iz sudske prakse, tužilja (zaposlena) tužila je poslodavca tražeći naknadu štete jer joj na radom mestu klima uređaj naneo povredu, tako što joj je pao na glavu otkačivši se sa zida. Tema prava na naknadu štete u slučaju povreda na radu (ili u vezi sa radom) je uvek aktuelna i kontroverzna. Sa jedne strane je zaposleni koji je u radnom odnosu kod poslodavca i ima interes da radi na tom radnom mestu, a sa druge strane se nalazi poslodavac, kao strana koja mođe da koristi svoj položaj da uskrati pripadajuća prava zaposlenom. Iz navedenih razloga je neophodno detaljnije analizirati sva pitanja koja mogu da iskrsnu povodom date teme članka.

Zakon o radu onom zaposlenim koji je pretrpeo povredu na radu ili oboleo od profesionalne bolesti, daje pravo da za vreme bolovanja ima pravo na isplatu 100 posto prosečne zarade ostvarene u  prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a po zakonu ova isplata ne može biti manja od minimalne zarade. Isti zakon propisuje obavezu poslodavca da u svim ovum slučajevima naknadi štetu zaposlenom u skladu sa opštim aktom i zakonom, a u našem pravu to je, naravno, Zakon o obligacionim odnosima.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje prava da za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni može da ostvaruje pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje ili pravo na invalidsku penziju u slučaju da je nastano potpuni gubitak radne sposobnost koji se ne može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Povreda na radu, u smislu imenovanog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, koja povrda je prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Informišite se o Vašem pravu sa Advokatom Beograd.

povreda na radu ili u vezi sa radom advokatska kancelarija

Ukoliko Vam i nakon čitanja ovog teksta bude potrebna pravna pomoć, možete da zakažete konsultacije kod Advokatske kancelarije Branislave Krnić

Budući da svaki zaposleni ima svoja zaduženja na radnom mestu, postavlja se pitanje šta ako se povreda na radu desi onda kada zaposleni obavlja zadatke koji nisu uslovno rečeno njegov posao. Pa tako, ovaj zakon dodaje da se povredom na radu smatra i povreda prouzrokovana na bilo koji od gore opisanih načina, koju zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali kada je isti obavljao u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Smatraće se, takođe, da postoji povreda na radu kada je ista pretrpljena na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto ili na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova, kao i na putu preduzetom radi stupanja na rad, ali i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Kao povreda na radu biće podrazumevano i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Sa druge strane, profesionalne bolesti predstavljaju bolesti koje nastanu za vreme osiguranja, a koje su prouzrokovane dužim neposrednim uticajem svih procesa i/ili uslova na radnom mestu, odnosno na poslovima koje je zaposleni obavljao. Na kraju, telesno oštećenje postoji ukoliko dođe do gubitka, bitnijeg oštećenja ili znatnije onesposobljenosti pojedinih organa ili delova tela, što dovodi do otežane normalne aktivnosti organizma, te zahteva veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li dovodi do invalidnosti ili ne.

Ukoliko je telesno oštećenje nastalo kao povreda na radu ili profesionalne bolesti iznosi najmanje 30%, osiguranik onda stiče pravo na novčanu naknadu. Zakon stepenuje telesna oštećenja prema kriterijumu težine istih na osam stepena, gde je telesno oštećenje od 30% osmi stepen. Sva ova prava zaposleni ostavaruje kao osiguranik pred Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje i Zavodom za socijalno osiguranje u posebnom postupku u kojem prilaže potrebnu dokumentaciju u vidu dokaza da je osiguran, da je u radnom odnosu, medicinsku dokumentaciju itd. 

U praksi se poslodavci često osiguravaju od odgovornosti za povrede radnika na radu u osiguravajućim kućama, te u tom slučaju radnik ima pravo da odštetni zahtev uputi osiguravajućoj kući kod koje je poslodavac osiguran. Kada ovog osiguranja nema, odštetni zahtev se uručuje poslodavcu. Pri tome, zakon razlikuje subjektivnu i objektivnu odgovornost poslodavca. Subjektivna odgovornost podrazumeva da je poslodavac kriv za nastalu štetu i to ako je svojom krivicom na neki način prouzrokovao štetu, a objektivna – suprotno, kada poslodavac odgovora bez obzira na svoju krivicu jer poseduje određene stvar ili obavlja specifične opasne delatnosti. Osim naknade štete za nastalu povredu, radnik ima pravo da potražuje i nakanadu nematerijalne štete. Visina odštete ne može unapred da se odredi, već ona zavisi od brojnih parametara i ceni se posebno u svakom konkretnom slučaju. Najbolje je da se poslodavac i radnik dogovore o naknadi štete bez pokretanja sudskog postupka, ali ako dogovora nema, radnik ima pravo da pokrene sudski postupak.

Advokatska Kancelarija Branislava Krnić Vam može pomoći u postupku pregovora.

naknada štete zbog povrede na radu advokat beograd

Kada postoji mogućnost da se postigne dogovor između poslodavca i zaposlenog, ali niste sigurni da li je to povljno za Vas, možete se obratiti Advokatu Beograd radi konsultacija.

Međutim, neophodno je uvažiti i realno stanje stvari u našoj zemlji, a to je da po procenama svaki treći radnik radi na „crno.“ To znači da je svaki treći radnik nevidljiv za mnoge institute i prava koja su osmišljena da zaposlenim bude naknadjena pretrpljena šteta, pa se postavlja pitanje u slučaju da se dogodi povreda na radu, da li ima pravo na naknadu štete. Bez obzira na sve ovo i neprijavljeni radnik ima pravo na naknadu štete koju trpi. U ovom slučaju, naknadu mu duguje lice koje je odgovorno za nastalu štetu, a po pravilu, to je poslodavac koji nije obezbedio adekvatne uslove na radnom mestu. U ovom slučaju naknada štete se ostvaruje prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Štetnik je dužan da naknadi i svu materijalnu štetu koja nastane zbog izgubljenih zarada, troškova lečenja, oporavka i slično. Kada se zaposlenom zbog pretrpljene povrede na radu ili profesionalne bolesti trajno umanji radna sposobnost ili dodje do potpunog gubitka radne sposobnosti ili se zaposlenom potrebe trajno povećaju ili se mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja zaposlenog unište ili smanje, odgovorno lice naknadu štete se može plaćati kao rentu. Naknada štete na primer, u slučaju trajnog umanjenja radne sposobnosti, obuhvata naknadu štete za izgubljenu zaradu i ostala primanja zbog gubitka radne sposobnosti i to u vidu razlike zarade koju bi zaposleni ostvario da nije došlo do štetnog godađaja i zarade koju ostvaruje nakon umanjenja radne sposobnosti, zatim renta može obuhvatati naknadu za druge troškove koji nastaju zbog gubitka radne sposobnosti. Ipak, visina rente može da se menja u zavisnosti od okolnosti.

Prava u slučaju smrti zaposlenog

U slučaju smrti zaposlenog, odgovorno lice dužano je da naknadi uobičajene troškove njegove sahrane.

Kada nastupi smrt zaposlenog usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, lica koja je zaposleni po zakonu bio dužan da izdržava ili ih je izdržavao ili lica koja je zaposleni redovno pomagao imaju pravo da zahtevaju naknadu štete za izgubljeno izdržavanje tj. pomaganje. Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, a njen iznos se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a isti ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da se nije dogodila povreda na radu i smrtni ishod. Zakon o obligacionim odnosima predviđa da u slučaju teškog invaliditeta ili smrti zaposlenog, zbog pretrpljenih duševnih bolova naknadu nematerijalne štete mogu zahtevati bliži srodnici zaposenog.

Ukoliko šteta nastane zbog rukovanja zaposlenog opasnom stvari čiji je vlasnik poslodavac ili ako se radi o opasnoj delatnosti kojom se bavi poslodavac, veća je mogučnost da se dogodi povreda na radu, to znači da se radi o delatnosti usled koje je moguć nastanak štete zbog prirode takve delatnosti, nezavisno od volje poslodavca, poslodavac će biti odgovoran, kako Zakon o obligacionim odnosima predviđa, na principu objektivne odgovornosti.

Pored materijalne štete, zaposleni ili članovi njegove porodice (u slučaju smrti ili teškog invaiditeta) imaju pravo na naknadu nematerijalne štete kada se dogodi ovakva povreda na radu. Ovde je naknada štete je način da se pomogne zaposlenom ili drugim licima da im bude olakšan život i da im bude data određena satisfakcija. Zapolsenom se isplaćuje naknada za duševne bolove zbog pretrpljenog fizičkog bola, straha, umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. U svakom slučaju, visinu iznosa naknade nematerijalne štete određuje sud u skladu sa intenzitetom pretrpeljenih bolova, straha tj. naruženosti. Procenu o stepenu naruženosti ili jačini bolova, bilo fizičkih bilo duševnih, daće veštak odgovarajuće medicinske struke.

Raspitajte se kod Advokatske kancelarije Branislava Krnić kako da na najbolji način rešite svoj problem.

odšteta za povredu na radu advokat beograd

Advokat Beograd će obezbediti odgovore na Vaša pitanja.

U slučaju smrti nekog lica, a ovde zaposlenog, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.  Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama kada je između njih i preminulog lica postojala trajnija zajednica života. U slučaju naročito teškog invaliditeta zaposlenog zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Ista naknada se može dosuditi i vanbračnom drugu, ako je između njega i zaposlenog koji je preminuo, odnosno povređenog lica postojala trajnija zajednica života.

Poslodavac odgovara u slučaju da je povreda na radu zaposlenog ili bolesti došlo njegovom krivicom. Mežutim, u nekim situacijama je sam zaposleni doprineo nastanku štete ili da šteta bude veća nego što bi bila da nema doprinosa zaposlenog. Tada će doći do smanjenja naknade srazmerno doprinosu zaposenog da šteta nastane. Ukoliko poslodavac dokaže da je preduzeo sve propisane mere da ne dođe do povreda na radu, te da nije kriv za nastanak štete, zaposleni neće imati pravo na naknadu štete. U nekim slučajevima nije moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, pa će sud dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Povreda drugih prava zaposlenog

Povreda prava zaposlenog postoji kada poslodavac donese odluku ili preduzme radnju koja nije u skladu sa zakonom ili opštim aktom koji se primenjuje kod poslodavca (kolektivni ugovor, pravilnik o radu) ili koja nije u skladu sa ugovorom o radu. Mnogobrojni su primeri ovakvih sluajeva, ali najčešće se događa da poslodavac ne isplaćuje zaradu zaposlenom, da mu uskraćuje druga primanja, da zaposlenom uskraćuje pravo na korišćenje godišnjeg odmora, nezakonit otkaz ugovora o radu bi bio dobar primer, takođe, kao i nezakonito premeštanje na drugo mesto rada, mobing itd. U svim ovim slučajevima postoji šteta koju zaposleni trpi, a ona može biti materijalna i nematerijalna. Materijalna šteta se procenjuje od slučaja do sluaja. Na primer, kod neisplaćene zarade ona može biti upravo iznos neisplaćene zarede, kao i druge materijalne štete koje je zasleni pretrpeo jer nije primio zaradu. U praksi je vrlo često da poslodavac ne isplati zaposlenom naknade putnih troškova, obroka itd. Ipak, u nekim slučajevima zaposleni ima pravo na  naknadu nematerijalne štete pored naknade materijalne štete ili čak i ako nema materijane štete. Nematerijalna šteta će biti priznata zaposlenom kada je usled povrede prava ovaj pretrpeo duševne bolove čija jačina i trajanje opravdavaju dosuđivanje ove naknade štete. Međutim, zaposleni mora da priloži dokaze da je pretrpeo takvu štetu i to će biti najčešće medicinska dokumentacija. Kada zaposlenom nije isplaćivana zarada, te je usled toga dovedena u opasnost egzistencija njega samog i članova porodice, postojaće, po pravilu, i nematerijalna šteta. Kada je zaposleni trpeo mobing na radnom mestu, po pravilu, pretrpeo je nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova, straha itd. U svim ovim slučajevima naknada nematerijane štete predstavlja pravednu naknadu, uglavnom za pretrpljene duševne bolove nastale povredom prava zaposlenog lica od strane poslodavca.

 

 


Advokat Branislava Krnic Beograd

Nulla regula sine exceptione.

Nijedno pravilo nije bez izuzetka.

Postavite pitanje


Uspešno ste poslali poruku.
Advokat će Vas kontaktirati u najbržem roku.