Sticanje održajem Advokat Beograd

 

Svaki advokat će vam reći da je održaj institut koji je osmišljen kako bi se prevazišao raskorak između faktičkog stanja i stanja koje pravo priznaje. Sticanje prava svojine održajem se bazira na principu nevršenja prava od stane vlasnika stvari i  predstavlja način sticanja imovine. Pokretnost ili nepokretnost se kod održaja ne stiče od nevlasnika jer je ovde nešto sasvim drugo u pitanju. Ovde se nevlasnik ponaša kao da je vlasnik i po proteku određenog vrmena zaista postaje vlasnik. Sticanje prava svojine održajem označava da neko lice izvesno vreme drži u svojoj faktičkoj vlasti određenu stvar (pokretnost ili nepokretnost) i na osnovu državine i protoka vremena stiče pravo svojine na njoj. Prethodni vlasnik koji nije držao niti koristio stvar gubi pravo svojine.

Sticanje prava svojine održajem postoji vrlo dugo u istoriji građanskog prava i njegov smisao se vidi u tome da stvari, a naročito nepokretnosti, treba da budu korišćene, a dugo pasivno držanje vlasnika, odnosno nevršenje prava,  može dovesti pod određenim uslovima do svojevrsne sankcije - gubitka prava svojine. Naravno, rokovi u kojima bi neko mogao da izgubi pravo svojine jer se ponaša uslovno rečeno nezainteresovano prema svojoj stvari nisu kratki, a opet, ni državina drugog lica ne može biti bilo kakava, već mora ispunjavati naročite uslove, mora biti naročitog kvaliteta.

Ukoliko kupujete stan možete da angažujete Advokatsku kancelariju Branislava Krnić kako bi za Vas proverila dokumentaciju.

Informišite se o postupku sticanja održajem prava svojine, Advokat Beograd.

Regulisan je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pa tako, zakonodavac razlikuje redovni i vandredni održaj. Sticanje prava svojine održajem se ne mogu steći prava ličnosti, niti obligaciona prava, a ni intelektualna prava, već samo stvarana prava - uglavnom pravo svojine i pravo službenosti. U suštini, vlasnik ne gubi pravo jer ne vrši svoje pravo, već jer se i pored te činjenice neko drugi ponaša kao vlasnik duži vremenski period.

Redovno sticanje prava svojine održajem

Redovni održaj postoji kada je državina bila prava, savesna i zakonita, kao i kada je protekao zakonom određeni rok. Državina mora biti zakonita, a to konkretno znači da se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je neophodan da bi se steklo pravo svojine (Na primer, zaključen je usmeni ugovor o poklonu mobilnog telefona, a kasnije se ispostavi da je telefon ukraden - da je prodavac zaista vlasnik, ugovor o prodaji bi bio pravo gledano validan). Savesnost držaoca stvari postoji kada on opravdnao veruje da je stekao svojinu. Državina je prava kada nije stečena ni pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Kao što se vidi, da je sticalac kupio od vlasnika mobilni telefon i sam bi postao vlasnik odmah, bez ikakvih problema. Takođe, savesna državina postoji onda kada držalac ne zna i ne može da zna da stvar koju drži nije u njegovom vlasništvu. Savesnost mora trajati non stop, sve dok traje držanje stvari, u protivnom će držalac postati nesavestan. Ipak, položaj držaoca je znatno olakšan činjenicom da se njegova savesnost pretpostavlja i da njegovu nesavesnost mora da dokazuje lice koje se na nju poziva. Još jednom da naglasnimo, u našem pravu nije moguće steći prava na svojinu održajem kada je državina protivpravna (na primer, državina lopova) niti onda kada je ona zasnovana na pravnom osnovu za sticanje izvedene državine (na primer, ugovor o zakupu stana - zakupac nikada ne može steći održajem stan od zakupodavca).

Budući da je zakonom obavezna overa kod notara svakog kupoprodajnog ugovora koji ima za predmet nepokretnost, situacija sticanja savesne državine od lica koje nije vlasnik nepokretnosti je gotovo nemoguća, s obzirom da notar ne bi mogao da overi ugovor o prodaji nepokretnosti koji ne zaključuje vlasnik nepokretnosti sa kupcem, a samim tim kupac ne bi mogao da se upiše u katastar nepokretnosti kao vlasnik. Ipak, moguće je da se neko u katastru nepokretnosti već od ranije vodi kao vlasnik, iako u stvarnosti nije, te da takvo lice proda nepokretnost, kao da je ona u njegovom vlasništvu. Onda novi „vlasnik“ stiče upravo, gore opisanu, savesnu i zakonitu državinu, ali ne može postati vlasnik jer nije moguće da neko proda ono što ne poseduje. Na primer, u jednom slučaju iz sudske prakse je sestra stvarnog vlasnika kuće greškom upisana u katastru nepokretnosti kao vlasnik, jer je neku sasvim drugu kuću stekla po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju nakon smrti oca tužioca, ali ne i tu, spornu, koja je bila u vlasništvu tužioca, a koji je tražio pred sudom da se utvrdi da je on vlasnik kuće. U kontekstu teme članka, ta žena je bez prepreka mogla da sačini kupoprodajni ugovor sa trećim licem i da proda tužiočevu kuću, kao da je njena, jer je greškom upisano takvo stanje u katastru nepokretnosti, ali pravno gledano nije moguće da to treće lice stekne pravo svojine, već samo savesnu i zakonitu državinu koja bi protekom vremena dovela do sticanja prava svojine.. Drugo što mora biti ispunjeno da bi došlo do sticanja prava svojine održajem je protek vremena i to u trajanju od tri godine za pokretne stvari ili deset godina kada su u pitanju nepokretnosti.

Pitanja o sticanju prava svojine održajem možete poslati putem mejla Advokatu Beograd.

Sa zadovoljstvom ćemo odgovoriti na sva vaša pitanja Advokatska Kancelarija.

Vanredno sticanje prava svojine održajem

Vandredno sticanje prava svojine održajem podrazmeva, sa druge strane, znatno duže rokove, odnosno traži se protek vremena od deset godina za pokretne stvari i protek roka od dvadeset godina za nepokretnosti, a državina mora biti savesna. U oba slučaja, i kod redovnog i kod vanrednog sticanja prava svojine održajem, rok se računa od dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a ističe istekom poslednjeg dana vremena koje je određeno kao vreme potrebno za održaj. Za vanredni održaj se ne traži zakonita državina, već jedino savesna. Savesna je državina kada držalac ne zna i ne može da zna da stvar koju drži nije njegova. Kao što se vidi, reč je krajnje subjektivnom elementu koji bi sud morao da procenjuje ne samo prema iskazu držaoca stvari, već i prema drugim okolnostima. U svakom slučaju, budući da se savesnost pretpostavlja, nije lako dokazati da je držalac bio nesavestan tj. da je znao ili mogao znati da je stvar tuđa. Reč je o postojanju zablude o spostvenom pravu, a to neznanje je opravdano prema normalnim, uobičajenim standardima. Ovakva savesnost treba da traje neprekidno dok traje državina stvari.

Prekid ili zastoj održaja

Takođe, sticanje prava svojine održajem se može prekinuti ili može doći do zastoja. Prekid nastaje onda kada držalac prizna da nije vlasnik, kada neko lice podigne tužbu za povraćaj stvari i uspe pred sudom u postupku, kada se donese propis da stvar koju drži držalac ne može biti predmet svojine itd. Prekid održaja dovodi do toga da se smatra kao da vreme za održaj nije ni teklo, a ako bi se ponovno stvar pribavila, rok za sticanje prava svojine održajem bi krenuo da teče iz početka.

Zastoj održaja ima drugačije pravne posledice. Naime, zastoj  ne dovodi do brisanja vremena koje je proteklo za održaj. Zastoj dovodi da vreme za sticanje prava svojine održajem više ne teče dok traju razlozi za zastoj. Posmatra se kao da je održaj na neki način na pauzi. Na primer, kada neko korisiti tuđu nepokretnost, konkretno šumu, ali ode na pet godine u inostranstvo i ne provede nijedan dan u toj šumi, ne može se smatrati da je za to vreme koje je proveo u inostranstvu imao državinu šume. Međutim, kada se vrati u Srbiju i kada držalac nastavi da koristi šumu, održaj teče. Po zakonu vreme za sticanje prava svojine održajem ne teče između bračnih i vanbračnih drugova, roditelja, dece, organa starateljstva i štićenika, kao i protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti i kojem je zbog nesavladivih teškoća nemoguće da vodi spor. Interesantno je da se u vreme za održaj računa i vreme koje su prethodnici trenutnog držaoca držali stvar, ali samo ako su bili savesni i zakoniti držaoci, odnosno ako su savasni držaoci. Ovako opisano uračunavanje vremena nije po automatizmu, već se vrši na zahtev držaoca.  Na kraju, držalac postaje vlasnik, a lice koje je prethodno bilo vlasnik gubi pravo svojine.

Vreme za sticanje prava svojine održajem ne teče između bračnih i vanbračnih drugova, roditelja, dece, organa starateljstva i štićenika, kao i protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti i kojem je zbog nesavladivih teškoća nemoguće da vodi spor, Advokat Beograd .

Pratite nas i putem društvenih mreža, Advokatska kancelarija Branislava Krnić.

Sud nikada neće voditi računa o sticanju prava svojine održajem po službenoj dužnosti, več na zahtev držaoca.Pravo svojine držalac stiče retraktivno i smatra se da je bio vlasnik stvari od trenutka sticanja državine, te mu stoga pripadaju plodovi, kako i sve koristi koje je stvar donela. Pravo svojine koje je stečeno putem održaja po svom obimu istovetno je državini.

U jednom slučaju iz sudske prakse tužilac je isplatio kupoprodajnu cenu u potpunosti ušao u posed parcele i u nesmetanom posedu sporne parcele je tužilac ostao od 1990. godine, ali je u zemljišnim knjigama bio upisan tuženi, po osnovu nasleđa iza pokojnog oca. Prvostepeni sud je utvrdio da su se ostvarili svi uslovi za sticanje prava svojine održajem.