Pritvor je najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano
vođenje krivičnog postupka i može se odrediti samo ukoliko se ta svrha ne može
postići nekom drugom, blažom merom. Kako kažu advokati pošto se radi o najtežoj
meri, kojom se u
najvećoj mogućoj meri utiče na prava lica protiv kojih se krivični postupak tek
vodi i za koja još uvek važi prezumpcija nevinosti, to je zakonodavac obavezao
sve organe koji učestvuju u krivičnom postupku na hitno postupanje, na svođenje
trajanja pritvora na najmanju neophodnu meru i na ukidanje pritvora čim prestanu
da postoje razlozi zbog kojih je određen. Ocena o tome da li se državni organi i
pridržavaju ovih imperativnih normi verovatno je stvar ocene svakog pojedinca,
bazirane na sopstvenom, pozitivnom ili negativnom iskustvu. Ipak, nesporno je da
tužilaštvo često predlaže određivanje pritvora i kada nisu ispunjeni zakonski
uslovi za određivanje ove mere ili se u tzv. pritvorskim predmetima komotno
ponaša kada je u pitanju obaveza hitnosti u postupanju, pa vrlo sporo pristupa
saslušanju svedoka i izvođenju ostalih dokaza. Takođe, pojedine sudije sklone su
da, na osnovu svog predubeđenja o krivici okrivljenog, tretiraju pritvor ne kao
meru obezbeđenje prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, već kao
predujam za zatvorsku kaznu koju će na kraju postupka svakako izreći. Međutim,
bilo bi nekorektno ovakvo postupanje vezivati za sve tužioce i sudije, pa treba
naglasiti da većina njih postupa ili se makar trudi da postupa u skladu sa
zakonskim
odredbama
koje se odnose na pritvor.
Razlozi za određivanje
Razlozi za određivanje pritvora određeni su članom 211 Zakonika o krivičnom
postupku, s tim da je osnovni preduslov za određivanje pritvora okrivljenom
postojanje osnovane sumnje da je to lice učinilo krivično delo.
Prvi razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko nije moguće utvrditi
istovetnost okrivljenog ili ukoliko očigledno izbegava da se pojavi na glavnom
pretresu ili ukoliko postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od
bekstva. U praksi to znači da će završiti u pritvoru, naravno ukoliko postoji
gore navedeni preduslov, npr. lice za koje nije moguće utvrditi adresu
prebivališta ili boravišta ili postoji kakav drugi problem u utvrđivanju
njegovog identiteta. Takođe, u fazi
glavnog pretresa, kada je optuženi uredno
obavešten o vremenu i mestu održavanja istog, pa se ne pojavi, a nedolazak ne
opravda, stiču se uslovi za određivanje pritvora.
Drugi razlog je u praksi poznat kao opasnost od uticaja na istragu. To konkretno
znači da će pritvor biti određen okrivljenom ukoliko postoji opasnost da će
uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela
ili da će uticati na svedoke, saučesnike ili prikrivače. Kada se ti dokazi
obezbede, odnosno kada se svedoci i ostala lica saslušaju, prestaju da postoje
razlozi zbog kojih je pritvor određen i on će biti ukinut. Ovde treba napomenuti
da se pritvor ne može odrediti zbog uticaja baš na sve kategorije svedoka, tj.
da postoje lica čije saslušanje ne može biti osnov za određivanje pritvora.
kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje mere pritvora,
posavetujte se sa Advokatom
Beograd
Treći razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko osobite okolnosti ukazuju da
bi okrivljeni, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo ili
dovršiti pokušano krivično delo ili izvršiti krivično delo kojim preti. Iako
ovaj uslov i nije naročito široko postavljen, u praksi se, na žalost, tumači
tako da je ispunjen kod skoro svakog okrivljenog koji je ranije osuđivan, a
naročito ako je osuđivan za istovrsno krivično delo.
Četvrti razlog podrazumeva dve situacije. Prvu, kada se okrivljenom stavlja na
teret izvršenje krivičnog
dela
za koje je zaprećena kazna od preko 10 godina ili
preko 5 godina za krivično delo sa elementima nasilja. Drugu, kada je
prvostepenom presudom izrečena kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna. U oba
slučaja neophodno je da su način izvršenja dela ili težina posledice doveli do
uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog
postupka.
Kada sud izrekne kaznu do 5 godina zatvora okrivljeni koji se nalazi u pritvoru
može biti pušten na slobodu, ukoliko više ne postoje razlozi zbog kojih je
pritvor određen. Sa druge strane, okrivljenom koji se branio sa slobode može
biti određen pritvor i uz kaznu do 5 godina zatvora, ukoliko postoje ralozi
predviđeni članom 211, stavom 1, tačkama 1 i 3.
Ko odlučuje o pritvoru
Kada govorimo o tome ko i na čiji predlog odlučuje o određivanju pritvora,
razlikujemo dve situacije u odnosu na to u kojoj fazi se nalazi krivični
postupak. Tako razlikujemo određivanje pritvora u fazi istrage i nakon podizanja
optužnice. Takođe, odgovor na gornje pitanje zavisi i od toga da li se radi o
određivanju, produženju ili ukidanju
pritvora. Ono što je zajedničko određivanju
pritvora u bilo kojoj fazi postupka je saslušanje okrivljenog o razlozima za
određivanje pritvora. Na ovom saslušanju mogu biti prisutni, pored okrivljenog,
i tužilac i branilac. Međutim, njihov izostanak ne sprečava saslušanje
okrivljenog, ukoliko ih je sud obavestio ,,na pogodan način’’. Izuzetno pritvor
može biti određen i bez saslušanja okrivljenog kada od ranije postoji naredba za
dovođenje zbog razloga predviđenih čl. 195 st. 1 tačka 1 i 2 ZKP ili postoji
opasnost od odlaganja. U toj situaciji sud će u roku od 48 sati od hapšenja
saslušati okrivljenog na okolnosti vezane za određivanje pritvora i doneti
odluku da li on ostaje u pritvoru ili će biti pušten da se brani sa slobode.
Pritvor u istrazi se određuje na predlog tužioca, rešenjem sudije za prethodni
postupak ili veća iz čl. 21 st. 4 ZKP, tzv KV veća. Rešenje o produženju ili
ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka ili
branioca. Protiv svakog od ovih rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava
izvršenje. Pritvor u istrazi može trajati najviše 3 meseca, a sudija za
prethodni postupak dužan je, da na 30 dana proverava da li i dalje postoje
razlozi zbog kojih je pritvor određen i da, u skladu sa tim, donosi rešenje o
produženju pritvora ili da ga ukine. Po isteku ovog roka, veće neposredno višeg
suda, iz važnih razloga, može produžiti pritvor za još 3 meseca i to na
obrazložen predlog tužioca. Ukoliko po isteku 6 meseci istraga ne bude završena,
tj. optužnica ne bude podignuta, okrivljeni se mora pustiti da se brani sa
slobode.
Advokatska kancelarija Branislava Krnić može da Vas uputi u
postupake
Od predaje optužnice sudu o pritvoru odlučuje sudsko veće na predlog stranaka,
branioca ili po službenoj dužnosti. Veće svojim rešenjem može odrediti,
produžiti ili ukinuti pritvor. Ono je dužno da proverava da li i dalje postoje
razlozi za pritvor, i kada nema predloga stranaka i branioca, na svakih 30 dana
do potvrđivanja optužnice, a nakon toga na svakih 60 dana. U ovoj fazi postupka,
nakon predaje optužnice, pritvor može trajati do kraja postupka, odnosno do
upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u
lišenju slobode.
Pritvor u skraćenom postupku (član 498 ZKP)
Pre svega, treba napomenuti da se skraćeni krivični postupak vodi kada se
okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je kao glavna
kazna propisana novčana kazna ili zatvor do osam godina. Odredba čl. 498
Zakonika o krivičnom postupku reguliše pitanje pritvora u skraćenom postupku,
tačnije precizira u čemu se sastoje odstupanja od pravila koja se primenjuju na
pritvor u redovnom postupku.
Dakle, osnovni preduslov je isti. Neophodno je da postoji osnovana sumnja da je
okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Od ostalih uslova
iz čl. 211 ZKP, prva tri (opasnost od bekstva, uticaj na istragu, opasnost od
ponavljanja dela) se ne razlikuju. Razlike postoje kod četvrtog uslova. Naime, u
skraćenom postupku, određivanje pritvora je moguće kada je okrivljenom izrečena
kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna i ako je to opravdano zbog naročito
teških okolnosti krivičnog dela.
Razlike postoje i u pogledu trajanja pritvora pre podnošenja optužnog akta, u
ovom slučaju optužnog predloga. U skraćenom postupku, pre podnošenja optužnog
predloga pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu
dokazne radnje ali ne duže od 30 dana. Međutim, kada se postupak vodi zbog dela
za koje je zaprećena kazna od 5 godina ili teža, pritvor može biti produžen za
još 30 dana radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu
prikupljeni, a na obrazložen predlog tužioca.
Pored navedenog, u skraćenom postupku, od podnošenja optužnog akta do donošenja
prvostepene presude, veće iz člana 21, stav 4 (KV veće) dužno je da postojanje
razloga za pritvor preispituje na svakih 30 dana.
Naša Advokatska kancelarija Vam može pomoći u prikupljanju
dokumentacije.
Odbrana – uloga advokata
Pored činjenice da svaki okrivljeni koji se nalazi u pritvoru mora imati
branioca, uloga advokata u tzv.
pritvorskim predmetima specifična je i teška
gotovo u istoj meri u kojoj je specifična i teška pozicija okrivljenog koji se
nalazi u pritvoru. Naravno, govorimo o profesionalnoj, stručnoj ulozi advokata.
Na prvom mestu, a verovatno i najmanje bitno, odbrana u pritvorskom predmetu
zahteva mnogo veći fizički angažman advokata. Dalje, psihološki, branilac radi
svoj posao pod pritiskom jer u najvećem broju pritvorskih predmeta i sam
okrivljeni i njegova porodica, prijatelji, rodbina očekuju odgovor na pitanje
kada se mogu nadati ukidanju pritvora. Ovakva situacija postaje još
komplikovanija kada svi oni, iz raznih izvora dobijaju informacije i ocene da je
u konkretnom postupku ukidanje pritvora jednostavna stvar ili još gore, kada od
pojedinih advokata dobiju ,,obećanja’’ i ,,garancije’’ u pogledu ukidanja
pritvora.
Kada govorimo o čisto stručnom delu posla, naravno mnogo je lakše obezbediti
kvalitetnu odbranu klijentu koji se brani sa slobode, nego onom koji se nalazi u
pritvoru. Međutim, dok mu se branjenik nalazi u pritvoru prevashodni zadatak
advokata je da se postara da se otklone okolnosti koje su dovele do određivanja
pritvora, da ubedi sud da okolnosti koje postoje nisu dovoljne da se okrivljeni
i dalje zadržava u pritvoru i da insistira da se radnje u postupku odvijaju što
brže. Ipak, ovim pravilima ne treba robovati. Naime, u postupcima koji se vode
zbog teških krivičnih dela, sa isto tako teškim zaprećenim kaznama, pogrešno bi
bilo insistirati isključivo na ukidanju pritvora po svaku cenu, zanemarujući ili
čak žrtvujući položaj okrivljenog u postupku sa aspekta utvrđivanja njegove
krivice. Ovo tim pre što u takvim postupcima nije realno očekivati brzo ukidanje
pritvora. Dakle, odabir strategije u svakom pojedinačnom pritvorskom krivičnom
postupku zavisi od procene branioca, zasnovane na njegovom iskustvu i
stručnosti, što ulogu advokata čini i značajnijom nego što je inače slučaj.
Zakažite svoje konsultacije u Advokatskoj kancelariji Branislava
Krnić.