Advokat Beograd cover slika

Advokat Beograd Branislava Krnic logo Pritvor Advokat Beograd

Pritvor


Pritvor je najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka i može se odrediti samo ukoliko se ta svrha ne može postići nekom drugom, blažom merom. Pošto se radi o najtežoj meri, kojom se u najvećoj mogućoj meri utiče na prava lica protiv kojih se krivični postupak tek vodi i za koja još uvek važi prezumpcija nevinosti, to je zakonodavac obavezao sve organe koji učestvuju u krivičnom postupku na hitno postupanje, na svođenje trajanja pritvora na najmanju neophodnu meru i na ukidanje pritvora čim prestanu da postoje razlozi zbog kojih je određen. Ocena o tome da li se državni organi i pridržavaju ovih imperativnih normi verovatno je stvar ocene svakog pojedinca, bazirane na sopstvenom, pozitivnom ili negativnom iskustvu. Ipak, nesporno je da tužilaštvo često predlaže određivanje pritvora i kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje ove mere ili se u tzv. pritvorskim predmetima komotno ponaša kada je u pitanju obaveza hitnosti u postupanju, pa vrlo sporo pristupa saslušanju svedoka i izvođenju ostalih dokaza. Takođe, pojedine sudije sklone su da, na osnovu svog predubeđenja o krivici okrivljenog, tretiraju pritvor ne kao meru obezbeđenje prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, već kao predujam za zatvorsku kaznu koju će na kraju postupka svakako izreći. Međutim, bilo bi nekorektno ovakvo postupanje vezivati za sve tužioce i sudije, pa treba naglasiti da većina njih postupa ili se makar trudi da postupa u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na pritvor.

Razlozi za određivanje

Razlozi za određivanje pritvora određeni su članom 211 Zakonika o krivičnom postupku, s tim da je osnovni preduslov za određivanje pritvora okrivljenom postojanje osnovane sumnje da je to lice učinilo krivično delo.

Prvi razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko nije moguće utvrditi istovetnost okrivljenog ili ukoliko očigledno izbegava da se pojavi na glavnom pretresu ili ukoliko postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. U praksi to znači da će završiti u pritvoru, naravno ukoliko postoji gore navedeni preduslov, npr. lice za koje nije moguće utvrditi adresu prebivališta ili boravišta ili postoji kakav drugi problem u utvrđivanju njegovog identiteta. Takođe, u fazi glavnog pretresa, kada je optuženi uredno obavešten o vremenu i mestu održavanja istog, pa se ne pojavi, a nedolazak ne opravda, stiču se uslovi za određivanje pritvora.

Drugi razlog je u praksi poznat kao opasnost od uticaja na istragu. To konkretno znači da će pritvor biti određen okrivljenom ukoliko postoji opasnost da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili da će uticati na svedoke, saučesnike ili prikrivače. Kada se ti dokazi obezbede, odnosno kada se svedoci i ostala lica saslušaju, prestaju da postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen i on će biti ukinut. Ovde treba napomenuti da se pritvor ne može odrediti zbog uticaja baš na sve kategorije svedoka, tj. da postoje lica čije saslušanje ne može biti osnov za određivanje pritvora.

Za sve nedoumice možete kontaktirati Advokatsku kancelariju.

pritvor, advokat beograd

kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje mere pritvora, posavetujte se sa Advokatom Beograd

Treći razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko osobite okolnosti ukazuju da bi okrivljeni, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili izvršiti krivično delo kojim preti. Iako ovaj uslov i nije naročito široko postavljen, u praksi se, na žalost, tumači tako da je ispunjen kod skoro svakog okrivljenog koji je ranije osuđivan, a naročito ako je osuđivan za istovrsno krivično delo.

Četvrti razlog podrazumeva dve situacije. Prvu, kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna od preko 10 godina ili preko 5 godina za krivično delo sa elementima nasilja. Drugu, kada je prvostepenom presudom izrečena kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna. U oba slučaja neophodno je da su način izvršenja dela ili težina posledice doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Kada sud izrekne kaznu do 5 godina zatvora okrivljeni koji se nalazi u pritvoru može biti pušten na slobodu, ukoliko više ne postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen. Sa druge strane, okrivljenom koji se branio sa slobode može biti određen pritvor i uz kaznu do 5 godina zatvora, ukoliko postoje ralozi predviđeni članom 211, stavom 1, tačkama 1 i 3.

Ko odlučuje o pritvoru

Kada govorimo o tome ko i na čiji predlog odlučuje o određivanju pritvora, razlikujemo dve situacije u odnosu na to u kojoj fazi se nalazi krivični postupak. Tako razlikujemo određivanje pritvora u fazi istrage i nakon podizanja optužnice. Takođe, odgovor na gornje pitanje zavisi i od toga da li se radi o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora. Ono što je zajedničko određivanju pritvora u bilo kojoj fazi postupka je saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora. Na ovom saslušanju mogu biti prisutni, pored okrivljenog, i tužilac i branilac. Međutim, njihov izostanak ne sprečava saslušanje okrivljenog, ukoliko ih je sud obavestio ,,na pogodan način’’. Izuzetno pritvor može biti određen i bez saslušanja okrivljenog kada od ranije postoji naredba za dovođenje zbog razloga predviđenih čl. 195 st. 1 tačka 1 i 2 ZKP ili postoji opasnost od odlaganja. U toj situaciji sud će u roku od 48 sati od hapšenja saslušati okrivljenog na okolnosti vezane za određivanje pritvora i doneti odluku da li on ostaje u pritvoru ili će biti pušten da se brani sa slobode.

Pritvor u istrazi se određuje na predlog tužioca, rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća iz čl. 21 st. 4 ZKP, tzv KV veća. Rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka ili branioca. Protiv svakog od ovih rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje. Pritvor u istrazi može trajati najviše 3 meseca, a sudija za prethodni postupak dužan je, da na 30 dana proverava da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen i da, u skladu sa tim, donosi rešenje o produženju pritvora ili da ga ukine. Po isteku ovog roka, veće neposredno višeg suda, iz važnih razloga, može produžiti pritvor za još 3 meseca i to na obrazložen predlog tužioca. Ukoliko po isteku 6 meseci istraga ne bude završena, tj. optužnica ne bude podignuta, okrivljeni se mora pustiti da se brani sa slobode.

Advokatska kancelarija Branislava Krnić može da Vas uputi u postupake

pritvor u skracenom postupku

Od predaje optužnice sudu o pritvoru odlučuje sudsko veće na predlog stranaka, branioca ili po službenoj dužnosti. Veće svojim rešenjem može odrediti, produžiti ili ukinuti pritvor. Ono je dužno da proverava da li i dalje postoje razlozi za pritvor, i kada nema predloga stranaka i branioca, na svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a nakon toga na svakih 60 dana. U ovoj fazi postupka, nakon predaje optužnice, pritvor može trajati do kraja postupka, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Pritvor u skraćenom postupku (član 498 ZKP)

Pre svega, treba napomenuti da se skraćeni krivični postupak vodi kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do osam godina. Odredba čl. 498 Zakonika o krivičnom postupku reguliše pitanje pritvora u skraćenom postupku, tačnije precizira u čemu se sastoje odstupanja od pravila koja se primenjuju na pritvor u redovnom postupku.

Dakle, osnovni preduslov je isti. Neophodno je da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Od ostalih uslova iz čl. 211 ZKP, prva tri (opasnost od bekstva, uticaj na istragu, opasnost od ponavljanja dela) se ne razlikuju. Razlike postoje kod četvrtog uslova. Naime, u skraćenom postupku, određivanje pritvora je moguće kada je okrivljenom izrečena kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna i ako je to opravdano zbog naročito teških okolnosti krivičnog dela.

Razlike postoje i u pogledu trajanja pritvora pre podnošenja optužnog akta, u ovom slučaju optužnog predloga. U skraćenom postupku, pre podnošenja optužnog predloga pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje ali ne duže od 30 dana. Međutim, kada se postupak vodi zbog dela za koje je zaprećena kazna od 5 godina ili teža, pritvor može biti produžen za još 30 dana radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, a na obrazložen predlog tužioca.

Pored navedenog, u skraćenom postupku, od podnošenja optužnog akta do donošenja prvostepene presude, veće iz člana 21, stav 4 (KV veće) dužno je da postojanje razloga za pritvor preispituje na svakih 30 dana.

Naša Advokatska kancelarija Vam može pomoći u prikupljanju dokumentacije.

odbrana u pritvoru, advokatska kancelarija

Odbrana – uloga advokata

Pored činjenice da svaki okrivljeni koji se nalazi u pritvoru mora imati branioca, uloga advokata u tzv. pritvorskim predmetima specifična je i teška gotovo u istoj meri u kojoj je specifična i teška pozicija okrivljenog koji se nalazi u pritvoru. Naravno, govorimo o profesionalnoj, stručnoj ulozi advokata. Na prvom mestu, a verovatno i najmanje bitno, odbrana u pritvorskom predmetu zahteva mnogo veći fizički angažman advokata. Dalje, psihološki, branilac radi svoj posao pod pritiskom jer u najvećem broju pritvorskih predmeta i sam okrivljeni i njegova porodica, prijatelji, rodbina očekuju odgovor na pitanje kada se mogu nadati ukidanju pritvora. Ovakva situacija postaje još komplikovanija kada svi oni, iz raznih izvora dobijaju informacije i ocene da je u konkretnom postupku ukidanje pritvora jednostavna stvar ili još gore, kada od pojedinih advokata dobiju ,,obećanja’’ i ,,garancije’’ u pogledu ukidanja pritvora.

Kada govorimo o čisto stručnom delu posla, naravno mnogo je lakše obezbediti kvalitetnu odbranu klijentu koji se brani sa slobode, nego onom koji se nalazi u pritvoru. Međutim, dok mu se branjenik nalazi u pritvoru prevashodni zadatak advokata je da se postara da se otklone okolnosti koje su dovele do određivanja pritvora, da ubedi sud da okolnosti koje postoje nisu dovoljne da se okrivljeni i dalje zadržava u pritvoru i da insistira da se radnje u postupku odvijaju što brže. Ipak, ovim pravilima ne treba robovati. Naime, u postupcima koji se vode zbog teških krivičnih dela, sa isto tako teškim zaprećenim kaznama, pogrešno bi bilo insistirati isključivo na ukidanju pritvora po svaku cenu, zanemarujući ili čak žrtvujući položaj okrivljenog u postupku sa aspekta utvrđivanja njegove krivice. Ovo tim pre što u takvim postupcima nije realno očekivati brzo ukidanje pritvora. Dakle, odabir strategije u svakom pojedinačnom pritvorskom krivičnom postupku zavisi od procene branioca, zasnovane na njegovom iskustvu i stručnosti, što ulogu advokata čini i značajnijom nego što je inače slučaj.

Zakažite svoje konsultacije u Advokatskoj kancelariji Branislava Krnić.